Dragutin Mladenović, ARLEMM 2017: Budite i vi deo umetnosti

Dragutin Mladenović, ARLEMM

Dragutin Mladenović, ARLEMM

U susret ovogodišnjem ARLEMM-u, gost Avant art magazina je jedan od osnivača ove jedinstvene manifestacije i predsednik Muzikusa – Udruženja za širenje i podsticaj muzičke kulture u Srbiji. Dragutin Mladenović je jedan od onih koji ne veruju da je ovde sve propalo i da se ne može ništa učiniti za kulturu i mlade naraštaje. Kao profesor u Školi za muzičke talente i kao pedagog čiji rad je prepoznat i van granica naše zemlje, Dragutin Mladenović je jedan od onih ljudi koji su svojim primerom pokazali kako može da se voljom i upornim zalaganjem, u kulturi uradi nešto što spaja više umetničkih disciplina, što povezuje mnoge generacije ali i mnoge nivoe umetničkog stvaranja, od potpunih početnika do svetskih umetnika, i to sve ne u Beogradu, ne u velikom centru svih naših zbivanja, već u netaknutoj prirodi Arilja i okoline, u onom delu Srbije gde je prirodni potencijal ogroman, a kulturni potencijal neiskorišćen. Dragutin Mladenović je sa saradnicima pokrenuo jedinstvenu letnju svetkovinu koja promoviše ne samo kulturu, prirodu i turizam Zapadne Srbije, već od Arilja i okoline pravi letnju prestonicu umetničke muzike, daje priliku talentovanim mladim ljudima da usavrše ili otkriju svoje talente, a publici da uživa u nastupima sjajnih umetnika.

Za početak, kao jedan od osnivača ARLEMM-a, ispričajte kako je sve počelo?

Sve je počelo kao dobra ideja sa predznakom „zašto da ne“ i „hajde da to uradimo“ još pre 8 godina. U krugu naše porodice, pojavila se ideja da bi trebalo u Arilju pokrenuti kulturni život i mladima ponuditi mogućnost da se upoznaju sa instumentima, klasičnom, duhovnom, kasnije već i sa tradicionalnom i džez muzikom. Naišli smo na dobro razumevanje kod lokalne samouprave i uz njihovu podršku krenuli u realizaciju prvog ARLEMM-a 2010. godine.

Mnogi Vas pitaju zašto Arilje, otkud mali grad u zapadnoj Srbiji u središtu jedne manifestacije koja je od početka imala ozbiljan i dugoročni cilj. Ipak, sa druge strane, stalno pričamo o decentralizaciji kulture, o pružanju mogućnosti i drugim mestima u Srbiji koja nisu Beograd i eventualno Novi Sad… Da li je ovakav pristup, praviti ARLEMM i dovesti vrhunska imena iz sveta muzike, doneo poteškoće u organizaciji?

Da, nije lako organizovati veliki festival i manifestaciju koja traje dve nedelje u malom gradu. Postoji mnogo logističkih i organizacionih poteškoća koje zahtevaju duge i ozbiljne pripreme. Na primer, veliki gradovi imaju adekvatne koncertne prostore, sale, velike dvorane, instrumente… Nama je to sve u početku zadavalo dosta problema, a onda smo se okrenuli koncertima na otvorenom i tako pronašli jedan, za nas potpuno novi koncept, a to su kocerti na otvorenom. Priroda, ambijent gradskog trga, srednjevekovni amfiteatar u okviru porte Crkve sv. Ahilja, kao i sama porta, pružaju nezaboravan doživljaj i užitak u koncertu, koji nijednog posetioca ne mogu ostaviti ravnodušnim.

Dovođenje velikih umetnika, ansambala, kamernih orkestara, horova, i izvođača iz zemlje i inostranstva, takođe je veliki izazov za organizatora. Samo ove godine, ARLEMM će ugostiti više od 100 izvođača klasične, duhovne, tradicionalne i džez muzike, tako da samo u organizaciji smeštaja i dočeka ovolikog broja umetnika, učestvuje ceo jedan tim ljudi.

Arlem 2015, foto Arlemm

Arlem 2015, foto Arlemm

Šta Vas motiviše?

Motiviše nas želja da dokažemo da može drugačije i da ništa nije nemoguće. ARLEMM tim je sačinjen malog broja ljudi koji duboko veruju da ovaj projekat pravi veliku i značajnu promenu u shvatanju pravih kulturnih vrednosti u društvu. Danas sa radošću gledamo čitavu jednu novu generaciju mladih ljudi, koji nam se iz godine u godinu priključiju kao volonteri i aktivni učesnici, koji rastu uz ARLEMM i koji misle da je ARELMM oduvek bio tu…

ARLEMM je pre svega posvećen mladim talentovanim ljudima. Omogućili ste im da upravo u Arilju načine prve muzičke korake. Time ste mnogima otvorili put, jer znamo da mnoga mesta u Srbiji nemaju nikakve mogućnosti za učenje muzike. A Škola za talente u Ćupriji takođe nije svima dostupna. Kakav je odziv mladih?

Da, jedan od naših primarnih ciljeva jeste pružanje mogućnosti deci i mladima da dođu i otkriju svoj talenat; da kroz rad sa najboljim profesorima, dobiju nesvakidašnju mogućnost da unaprede svoja znanja. Pravi primer su deca koja su danas najbolji predstavnici Škole za muzičke talente u Ćupriji, koja upravo dolaze iz Arilja i koja su svoje prve korake na instrumentu napravili na ARLEMM-u 2010. ili 2011. godine.

ARLEMM Umetnički karavan

ARLEMM Umetnički karavan Zlatiboe, foto: Arlemm

Kao vrstan violinista, a pre svega muzički pedagog, možete li reći kakva je situacija među mladima u Srbiji, s obzirom na to kakva se sve muzika i nemuzika sluša poslednjih decenija, koliko se ne radi na opštoj kulturi i koliko su u stvari talentovani mladi ljudi prepušteni sebi i upornosti svoje porodice?

Mislim da je porodica nešto što ne sme previše da utiče na segment učenja. Treba da pruža podršku ali nikako ne sme da preuzme ulogu učitelja ili glavnog vaspitača pedagoga. Bojim se da to može biti kontra produktivno i pogubno za neprocenjivu porodičnu ljubav i mir. Profesor pak mora da ima svoju ulogu i da gradi odnos poverenja sa đakom i da mu pomaže u ostvarenju zamišljenih ciljeva.

Ne mislim da su danas vremena nešto posebno teška u odnosu na ranije. Ja mislim da kod nas ne postoji dovoljno dobar i zdravo izgrađen odnos prema kulturi, kao nečemu uzvišenom u odnosu na realnost. Da, deca danas imaju mogućnost da se bave svim i svačim, i neka je tako, nije za svakog ni violina ni umetnost ali zato, onaj ko želi da se istinski posveti radu, uspeva da uprkos svemu pronađe svoj put.     

ARLEMM nije samo muzika i nije samo škola. Uspeli ste da u manifestaciju integrišete razne pristupe umetnosti. Tu je likovna radionica, ARLEMM karavan, koji je putujuća izložba, prošle godine je oslikavan mural koji je ostao kao poklon Arilju, tu su brojna predavanja, da pomenemo i tradicionalni Studio za duhovnu muziku  Divne Ljubojević, dakle, ARLEMM spaja različite vidove umetnosti u jedno?

Odlično ste to primetili. ARLEMM danas nije samo letnja škola muzike, ARLEMM je danas otvoren ka svim mladim kreativnim ljudima koji žele da svoje ideje i umetnost podele sa drugima. Posebno mi je zadovoljstvo što od ove godine imamo i novo partnerstvo sa kompanijom „Extreme intimo“ sa kojom ćemo zajedno kroz radionice po prvi put otvoriti vrata i mladim dizajnerima. Takođe smo sa „Umetničkim karavanom“ po prvi put gostovali i na Kraljevom trgu na Zlatiboru, a u planu nam je da osim Užica, gde se trenutno nalazi naša izložba, istu prikažemo i u Čačku, Ivanjici, Požegi i na kraju na samom otvaranju ARLEMM-a 16. jula u Arilju. Voleo bih da spomenem i duhovni segment, kao nezaobilazni deo našeg programa a prvenstveno našu Divnu Ljubojević i njen „duhovni studio pevanja“ koji je već 5 godina u našem programu, kao i vrsne predavače i sveštenike koji besede u okviru duhovnih večeri.

Trudimo se da na ARLEMM-u svako pronađe svoje mesto, svoj mir, da se prepozna ili prepusti nečemu vrednom, uzvišenom kako bi nas željno iščekivao i sledeće godine uz uvek radoznala pitanja, a šta će ove godine biti na ARLEMM-u?   

Kakva je saradnja sa lokalnom zajednicom? Koliko Arilje pomaže ARLEMM-u?

Kao što sam već rekao, lokalna samouprava je od samog početka prepoznala važnost našeg projekta i iz godine u godinu, bez obzira na političke promene, podržavala ARLEMM koliko je mogla. Danas je Opština Arilje uz Ministarstvo kulture Srbije, jedan od važnih stubova, ne samo u finansijskoj, već i logističkoj podršci celokupnog festivala. Naravno, nezaobilazni su i ljudi, donatori, i firme koje već duži niz godina veruju u našu kulturnu misiju, sa kojima zajedno rastemo i postajemo zaista prepoznatljivi umetnički događaj u zapadnoj Srbiji.

Na početku smo manfestacije ARLEMM 2017. Šta nas sve očekuje?

Svake godine se trudimo da donesemo nešto novo, da okupljamo zanimljive i nesvakidašnje umetnike koji sa sobom donse posebnu energiju i čine da ARLEMM ostaje u sećanju svakog ko ga poseti.

Sa nama će ove godine biti: Amira Medunjanin, Kralj Čačka, Divna Ljubojević i hor MELODI, grupa Galija, Gudači sv. Đorđa sa orketrom Škole za muzičke talente i solistom Anetom Ilić – sopran, Niški hor „Branko“, džez sastav „Nejkid“, Gitarinet gruv sistem, Duvački orkestar i rok bend pod rukovodstvom Aleksandra Sedlara sa solistom Draganom Đorđevićem – Suzukijem i mnogi drugi.

Želeo bih još da istaknem da smo od nedavno dobili i veoma značaju podršku i sponzorsto kompanije „Extreme intimo“ koja je kao glavni i zlatni sponzor podržala ovogodišnji ARLEMM 2017.

U nadi da ćemo zajedno uživati na ovogodišnjem ARLEMM-u, srdačno vas pozivam da dođete u Arilje, uživate u prirodi i bar na trenutak „budete i vi deo umetnosti“.

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *