Ljiljana Bursać: Dešifrovanje Vremena i predeli Petra Pana
Nedavno je u Galeriji Kolarčeve zadužbine (septembar-oktobar 2019) održana izložba Ljiljane Bursać pod nazivom Logos u pokretu. Već u novembru, tačnije od 07. novembra do 03. decembra 2019. nova izložba iz ciklusa LOGOS biće predstavljena u Narodnom muzeju Zaječar. Sa Ljiljanom Bursać razgovaramo o LOGOSU, stvaralaštvu, traganju za kodovima vremena.
Posle tek završene izložbe u Beogradu, u Galeriji Kolarčeve zadužbine, nova priča o LOGOSU biće predstavljena u Zaječaru. Nova izložba nazvana je MOGUĆI LOGOS. Šta očekuje paubliku na ovoj, osmoj izložbi iz ciklusa LOGOS koju priređujete?
“Vremenski izveštaj” bi takođe mogao biti naziv ove izložbe jer su radovi koji ce biti izloženi u Muzeju u Zaječaru nastali u Vremenu koje za nas ovde ima dve polazne tačke merenja, jedna je Treći milenijum, a druga je bombardovanje zemlje, kojoj i ja pripadam. Period od 1999. do 2019. godine i jeste period mog ponovnog preispitivanja svega onoga do tada sakupljanog, ali sada već nametnutog, iznuđeno pretočenog u lični stav tragača koji mora da se prepakuje na nove uslove.
Termin za izložbu u Salonu MSUB , novembar 1999. godine bio je određen godinu dana ranije i nisam mogla naslutiti da će uticati na sadržaj onoga što ću izložiti. Vrt za Apolona bio je radni naziv koncepta, a beogradska izložba, prva u nizu, trebalo je da u jednoj atinskoj galeriji postane emanacija lepote i harmonije, dostojne i samog Apolona, i da zaplovi ka nekim novim predelima, novim izlagačkim prostorima, bajkovito.
Bombardovanje Srbije je otkazalo te izložbe, a surovost egzekucije je emanaciju dobra pretvorila u “Nojevu barku za treći milenijum” , u potrebu za spasenjem. Tom izložbom započelo je moje novo Vreme, novi oblik traganja,novi drugačiji strah od nestajanja, novi način sakupljanja artefakata koji su velikim ubrzanjem, meni neprihvatljivim, počeli da nestaju u opštem rastakanju Vremena, posebno na Kosovu i Metohiji, i u stvari – svako sačuvano zrnce jeste Mogući Logos.
LOGOS kao pojam privlači filozofe, teologe, književnike i druge tumače već vekovima. Logos je i misao, i govor, i reč i um, ali i smisao, i simbol… Logos je kao prareč koja je utisnuta u početak sveta. Novozavetno Jevanđelje po Jovanu počinje rečima „U početku beše logos“… U prevodu Vuka Karadžića, logos je preveden kao reč, te kaže „U početku beše riječ“… Kako Vi razmišljate na tu temu značenja logosa, jer kroz delo nam približavate različite aspekte ove PRAREČI, ovog koda koji nam je dat?
Alfa i Omega, kod i poredak jeste dat, ali je sada sve ubrzano i ispreturano, naopačke , čini se da je nasumice , odokativno, sažimano tamo gde se to ne radi i nije mu mesto, a ko je sklon čitanju Vremena uočiće njegovo ubrzanje ( moja bojazan od ubrzanja je velika jer još nije dokazano da je u njega ugrađen kompas).
Kakvim sve postupkom nastaju Vaša dela, kakvi su to materijali, šta sve ulazi u tumačenja logosa sa kako bismo rekli, tehničke strane? To su i svici, i zlatni listići, rukopisi, knjige, detalji i različiti materijali, koji postaju harmonična predstava nečeg potpuno novog, a uvek imamo utisak i nekako iskonskog? Zlato kao boja, ali i kao svetlost deluje na posmatrača kao neka posebna energija tih radova…
Sam postupak je utemeljen u jeziku umetnika, i obrnuto, i materijali i alati su mišljeni, ali intuicijom koja ima svoju logiku, dešifrovanjem tih nizova moguće je doći do savršeno preciznih mernih instrumenata, kvantna fizika to dokazuje, a zlato koje koristim nosi u sebi Svetlo koje je samo sebi dovoljno, to uvek imam na umu.
Logos ste predstavili i van granica naše zemlje. Da li se ta univerzalnost simbola i boja koje donosite na svojim delima lako „prevodi“ na bilo koji kulturni milje i kako publika reaguje na LOGOS?
Da, ovo što ja radim uspostavlja komunikaciju i van granica naše zemlje, univerzalije su i dalje prisutne u likovnom jeziku generalno, mnogi umetnici u svetu slede te principe pa je otuda i „prohodnost“ veća, mi ovde polako gubimo korak sa svetom opsednuti ispolitizovanom svakodnevicom, čak svesno zanemarujući sopstveni kreativni potencijal zarad nekih aktivističkih delatnosti koje donose minimalna sredstva za puku egzinstenciju, dok državne institucije kojima je dat mandat da kreiraju nacionalnu kulturnu strategiju već decenijama opstaju bez jasne nacionalne strategije u oblasti umetnosti i kulture, sledeći i prepisujući neke nove trendove koji se inače ne mogu primeniti na „našu stvarnost“ malog naroda, već tu dragocenu kreativnost i stvaralaštvo umetnika polako ali sigurno pretvaraju u GMO industriju.
Logos, reč o slovu, Tajanstveni Logos, Upisani Logos, Logos preplet, Logos As Slow as Possible, Logos Lettering, Time is Possible, Logos u pokretu, evo uskoro u Zaječaru i Mogući Logos. Šta je za Vas bilo možda najteže, a šta najlepše u istraživanju aspekata logosa?
Produkti – sačuvani artefakti ljudskog uma i duha, lepota koju nose i energija su pokretači i velika pasija, a svako uništavanje tih artefakata, naročito zemalja Bliskog istoka, Levanta, a sad i naše zemlje jeste civilizacijski
Umetnici često kažu da nemaju dovoljno prilike da izlažu, da je manjak prostora, naravno, novca. Vi ipak uspevate da izlažete nešto češće. Kako?
Odricanjem naravno, i sve više po pozivu, postalo je očigledno i ubedljivo da posvećenost, suštinska,ima svoj rezultat, a sujetu sam davno, davno izbrisala iz svog poimanja ko sam šta sam i odakle sam, a i krajnje bi vreme bilo da to već odavno nisam uradila, imam 73 godine.
Često se govori o krizi na materijalnom i duhovnom planu. Kako se bori umetnik danas sa svim teškoćama, i kolektivnim stanjem svesti kod nas?
Pre neki dan me jedan moj rođak zamolio da pogledam radove njegovog sina, da procenim njegov talenat, da mu dam savete i da ga možda i ohrabrim….poprilično sam bila surova objasnivši da bavljenje umetničkim poslom vipe ne zavisi od količine talenta već od izdržljivosti i žarke želje i da će on to sam najbolje znati koliko to može da izdrži i koliko to žarko želi, samo sam mu prosledila link za Šumatovačku jer osnove mora da nauči……jer takvo je Vreme sadašnje, ovde.
Studirali ste u inostranstvu. Išli na studijska putovanja, izlagali van granica Srbije, Vaša dela nalaze se u prestižnim muzejskim i privatnim kolekcijama. Možete li da odredite koji su uticaji bili presudni, šta je ostavilo u Vama neizbrisiv trag i navelo Vas na put kojim hodate u svetu umetnosti?
Više od pola života sam provela van zemlje, za sebe kažem da sam stasala u Njujorku, kada naučiš šta možeš , šta se sme a šta ne sme, onda si stasao… Tako sam shvatila da je osvajanja Predela, i realnih i imaginarnih ono što me istinski raduje, a sledila taj poziv još od najranijeg detinjstva kada sam mislila da sam Petar Pan… Sad vidim da jesam.
Suzana Spasić