Nedelja iračke kulture u Beogradu


VUK_2381

Umetnost od kurdskih planina do obala Tigra i Eufrata

 “Nedelja iračke kulture”, četvrta po redu, održana u JDP, Domu vojske Srbije i Kinoteci, minule sednice na poseban način obeležila je kulturnu scenu Beograda. Ova zemlja Srednjeg Istoka kroz umetnost plesa, folklora, muzike, slikarstva i filma, pronosila je poruku ljubavi i mira. Akteri su svakom tačkom na sceni pokušali i da prezentuju lepotu domovine, od planinskog severa, preko antičke regije Mesopotamije ispresecene mitološkim Tigrom i Eufratom, nazivane kolevkom civilizacije, postojbinom pisama, zakona i točka, pa sve do sunčanog juga, peščane obale u Persijskom zalivu.

Feštu je prve večeri na sceni “Ljuba Tadić” u JDP otvorio ambasador Iraka dr Falah Abdulhasan Abdulsada, pre diplomatskog angažmana univerzitetski profesor ruskog jezika i književnosti, rekavši da uprkos ranama irački umetnici pevaju miru i organizuju kulturne manifestacije u raznim delovima planete.

-Ovog puta u prijateljskom Beogradu, sutra negde drugde, i to je naša poruka svim zlotvorima, i onima koji podržavaju terorizam, da Irak ponosno i čvrsto kao palma, stoji sa svojim intelektualcima, kreativcima i svojim sinovima, bez obzira na bombe i ubijanje naše dece i naših žena, rekao je ambasador, i pozvao prisutne da minutom ćutanja odaju počast palim nevinim žrtvama u varvarskim eksplozijama širom Iraka. Ova četvrta manifestacija kulturnih kretanja u Iraku, koju organizuje ambasada je posebna, jer, kako ukazuje ambasador Abdulsada, ova 2013. beleži 55-godišnjicu od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Bagdada i Beograda. Pet decenija zajedničkog rada i plodonosne saradnje naše dve zemlje, koja je zlatnu eru imala u doba SFRJ.

VUK_2278

-U poslednje vreme, svedoci smo intenziviranja aktivnosti na zvaničnim i nezvaničnim nivoima, kako na političkoj, tako i na ekonomskoj sceni. No, kultura je ogledalo naroda, most susreta svih nacija i najefikasniji instrument njihovog zbližavanja, rekao je Falah Abdulhasan Abdulsada. Istakao je da je kultura jedan od najvažnijih instrumenata ljudske komunikacije čijim posredstvom možemo da se upoznamo sa tradicijom i običajima, što nas čini bližim, a cilj je ove manifestacije. Dobrodošlicu je poželeo i Ali Hasaf – Sin Eufrata, maestro, kompozitor, direktor Iračkog simfonijskog orkestra i Bagadaskog orkestra za mlade, ali i ekspert u Odeljenju za muziku u Ministarstvu kulture Iraka. Rođen u tamnoputom jugu, on peva o ljubavi i muzici. Za razliku od prethodnih, ovaj put programom su se grlile visoke planine, udisali mirisi narcisa i slušali zvuci daira folklorne grupe “DUHOK” iz iračkog Kurdistana, koja je izvela narodne igre i donela dah kulture tog dela zemlje. Dinamična koreografija i raskošni kostimi izazvali su pravo divljenje prepune sale u kojoj je na stotine ljubitelja arapske, posebno iračke umetnosti, ostalo bez mesta. Svaki igrač i igračica imali su unikatnu, ručno izrađenu nošnju, kojom su se i revijalno, s pravom, šepurili scenom. Ovaj ansambl, sačinjen od 18 momaka i 15 devojaka, poreklom iz mesta Bahdinam sa severa, osnovan je 1997. godine i predstavlja narodne igre manjinskih grupa iračkih Kurda i Kildana.

VUK_2289

Mustafa Zair i Saad al-Hamdani – “Ovde je Badgad”

Severno podbrđe iračkog Kurdistana, karakteristično je po ogromnim planinama, koje su nastavak alpskog sistema koji se pruža na istok, od Balkana kroz južnu Tursku, severni Irak, Iran i Avganistan, pa sve do Himalaja. Vrhovi, uglavnom stmih i golih planiskih lanaca sa severa, premašuju visinu od 3.000 metara i prema središtu zemlje postaju sve niže i prelaze u doline Eufrata i Tigra. Iz srca Mesopotamije, Bagdada, u Beograd je stigao lautista Mustafa Zair u pratnji perkusioniste Saada Al – Hamdanija, i predstavio se kompozicijom “Ovde je Bagdad”. Za ovog virtuoza kažu da je izmislio mudrost laute sa jedanaest žica, a nagrađivan je kao najbolji svirač ouda. Đak najčuvenijih profesora, trenutno radi na Muzičkoj akademiji u Bagdadu, gde je i diplomirao, i predvodi popularnu grupu ”Asumeriun”. On je poslednje večeri ove manifestacije u Domu vojske Srbije održao solistički koncert “Išk Bagdadi”, što znači “Bagdadska ljubav”, vodeći zvucima senovitim kamenim predelima važnih i čuvenih mesta prestonice i njenog drevnog suka. Uz note koje diraju setom, na video bimu nizali su se, s dvojezičnim titlom, snimci opevanih mesta, od kojih nažalost pojedina ne postoje jer su srušena u ratu, a neka kao vapaj nekadašnjeg bogatstva suka “ispravaravju” s nestankom turista i interesovanja za robu koju su vekovima nudile načičkane zanatlijske radnje. Svojim pesmama kompozitor kroz sećanja želi da produži život iskonskog Bagdada, ali i da mlađim i budućim generacijamana ureže da su, iako nestale, jedinstvene čari postojale. Zahvaljujući tom repertoaru, kulturni krug Beograda saznao je mnoge zanimljivosti, pa je tako slušajući kompoziciju “Ulica Almutanebi”, zabeležio negde ime, koje se smatra najčuvenijim i najvećim arapskim i iračkim pesnikom iz 10. veka. Numera “Bagdadske kafane”, posvećena kultnim mestim okupljanja iračkih žitelja svih slojeva posebnu draž imala je zbog sekvenci dokumentarca koji je scenama vodio tamo gde se ispija čuveni čaj, kafa i puše nargile. U igri senki kafanski prostor se puni dimom i ljudima koji svedoče jedno drugo nebo i svojim odevanjem od tradicionalnog, do modernog, stilom, sedenjem…

VUK_2268Taktovima i katkad bolnim jecajima flaute u pesmi “Ovde je Bagdad” moglo se utonuti u svet mašte i ući u prestonicu, čije su slike sa video-bima dalje vodile u avanture grada drevnih kalifa, smaragda, svile i ambre. Izlazak sunca, drumovi, zidine drevnih zgrada, minareti, sukovi, radnje, narod koji dostojanstveno nosi svoje ratne boli i poneki refren prepoznatljivog arapskog poja… “Suk Al Safafir”, posvećena čuvenom starom kazandžijskom bazaru u starom centru Bagdada, gde se izrađuju i prodaju sudovi i ornamenti od bakra, gde se u sjaju metala stapaju zvuci čekića vodi ka “Školi Almustansirija”, najčuvenijoj u islamskom carstvu od vremena vladavine Abasida, arapskoj dinastiji koja je sa 54 kalifa vladala u Bagdadu od 7. do 15. veka. Kompozicija “Ulica Abu Nuas” dočarala je centar noćnog života u Bagdadu, arapskom sokaku nazvanom po čuvenom pesniku Abu Nuasonu, čije su pesmu opevale uživanju u životu. Odvažnost i lepotu jedne od najstarijih bagdadskih džamija, u ulici Al – Rašid podignutoj u vreme Osmanskog carstva Zajed oslikava kompozicijom “Hajder Nana”. Sveukupni život svoje prestonice, kao takt svih njenih žitelja, i prošlih i sadašnjih i budućih, umetnik je udahnuo u poslednoj pesmi kojom je zatvorena manifestacija kulture – “Bagdadska ljubav”.

Istrajnost i kreativnost i u nedaćama

 

NJ.E. dr Falah Abdulhasan Abdulsada

NJ.E. dr Falah Abdulhasan Abdulsada

Ambasador Abdulsada (43) doktorirao je ruski jezik i književnost, pri ruskom državnom Institutu „Puškin“ u Moskvi, gde je na studijama i usavršavanju proveo više od jedne decenije. Pre nego što je imenovan za ambasadora Iraka u Srbiji, bio je predavač na Filološkom fakultetu, Univerziteta u Bagdadu, predsednik Asocijacija prevodilaca Iraka, glavni urednik časopisa „Prevod i lingvistika“ i novinar TV kanala „Russia Today“, koji se emituje na arapskom jeziku iz Moskve.

Ambasador Abdulsada uvek ističe značaj kulture i govori da uprkos svemu što se dešava protiv onoga što je humano i kulturno u Iraku, a čemu doprinose snage mraka i zaostalosti, uprkos borbi protiv terorizma u poslednjih više od deset godina, da je irački umetnik ostao istrajan u kreativnosti. Kako ukazuje iračke umetnike karakteriše sposobnost da prevaziđu sve probleme koji im stoje na putu stvaralačkog angažmana.

– U mnogim momentima problemi koje imaju motivišu kreativne snage za razvoj i inovaciju. Zahvaljujući tome, iako u teškoćama i nedaćama, Irak ima i veća ostvarenja nego što se to može očekivati, naglašava diplomata.

Vladimir Đuričić

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *