Posetite izložbu RODEN u Meštrovićevom Zagrebu

Ivan Meštrović - Portret Rodena, Zagreb,

Ivan Meštrović – Portret Rodena, Zagreb, Muzej Ivana Meštrovića

U „Umjetničkom paviljonu“ u Zagrebu 5. maja 2015. godine otvorena je izložba Roden u Meštrovićevom Zagrebu, kao jedan od kulturnih događaja u okviru Festivala francuske kulture u Hrvatskoj u 2015.  Ova izložba naglašava prijateljstvo i saradnju dva umetnika. Pored dela nastalih u bronzi, gipsu i kamenu, predstavljeno je i dvadesetak crteža ali i istorijske fotografije. Ovo nije prvo predstavljanje Rodena u Zagrebu. Naiime, 1969. godine u Umetničkom paviljonu je bila predstavljena jedna izložba ovog svetski priznatog vajara, autora slavnih skulptura „Mislioca“. „Poljupca“, „Vrata pakla“. Samo godinu dana pre te izložbe u Zagrebu, Meštrović je predstavljen pariskoj publici na izložbi u Rodenovom muzeju. I ovog puta, organizatori su se vodili sećanjem na te dve izložbe od pre pola veka, te je ov zagrebačko „gostovanje“ Rodena usledilo posle „gostovanja“ Meštrovića u Parizu 2012. godine.

Fransoa Ogist Rene Roden (1840-1917) često je nazivan revolucionarnim umetnikom, jer je koristio slobodnu formu koja do njegovog vremena nije bila uobičajena u skulpturi. Njegova sposobnost da izvaja realistične skulpture ali i da u njih unese senzualnost i emotivnost, šokirala je umetnički svet s kraja 19. veka.

Rođen je u siromašnoj porodici, sa 14 godina uspeva da postane učenik u „Maloj školi“ gde vredno crta ali ne privlači posebnu pažnju profesora. Čim je malo odrastao, morao je da radi da bi se izdržavao. Tako je morao da se školuje sam, van škole, što mu je donelo težak put ali i oslobođenje od uticaja savremenika. Jedno vreme radi kao modelar opeka za nekoliko građevinskih preduzimača, a zatim za restauratore i ornamentaliste zaposlene kod barona Osmana (Haussman), čoveka koji je dobio zadatak da promeni pejzaž čitavog Pariza.

Ogist Roden, Poljubac,(Musee Rodin, Paris)

Ogist Roden, Poljubac, Muzej Ogista Rodena, Pariz (Musee Rodin, Paris)

Svoj prvi rad Glavu sa razbijenim nosem (1864) spremao je za pariski Salon. Odmah se osetila ta mladalačka drskost i originalnost. Roden nije mnogo vodio računa o onome što su propisivale zvanične estete Salona. Brzo je proglašen za neprefinjenog prostaka i samoukog vajara, koji je na pogrešnom putu, a rad je naravno odbijen, uz obrzloženje da je s jedne strane, bio uredljivo realan, a sa druge, da je nedovršeni fragment, čiji je zadnji deo glave odlomljen.

Kada se vratio iz kratke posete Italiji 1875. godine, Roden je poznavao čitav spektar tehnika i skulptorskih formi. U Italiji je proučavao Mikelanđela koji ga je, kako je rekao, „oslobodio akademizma“. Prvo veliko Rodenovo delo koje je Salon konačno prihvatio bilo je Bronzano doba, 1877. godine. Ali ni to nije prošlo bez problema. Njegov preterani realizam izazvao je neosnovanu sumnju da se radi o odlivku rađenom po živom modelu, što je u to vreme postala legitimna tehnika.

Najvažniju porudžbinu u svojoj karijeri Roden je dobio 1880. godine, kada mu je ponuđeno da izradi vrata Muzeja dekorativnih umetnosti u Parizu. Inspirisan Gibertijevim „Vratima Raja“, slobodno je interpretirao scene iz Danteovog Pakla i tako su nastala Vrata Pakla, jedno od vrhunskih ostvarenja u skulpturi XIX i XX veka. Naredne godine, kreće na prvo od mnogih putovanja u Englesku. Kako navodi Rajner Marija Rilke, Rodenov prijatelj i lični sekreta, „Pre nego što je postao slavvan, Roden je bio samotnik. A slava, koja je došla, učinila ga je možda još usamljenijim.“

Roden u svom ateljeu, fotografija, Muzej Rodena, Pariz

Roden u svom ateljeu, fotografija, Muzej Rodena, Pariz (Musee Rodin, Paris)

Rodenov život bio je pun nesporazuma, koje ni slava koju je osvajao u naletima nije mogla da razreši. Veliki posvećenik i radnik, Roden je stvarao mnogo, u nekoliko ateljea, raspolućen između onoga što se od njega očekuje i onnoga što on želi da postigne, između Roze koja ga prati kroz život i svih drugih žena koje mu taj život nameće, između putovanja i dugih dana vajanja naručenih portreta, bista, spomenika, vrata, dekoracija… Svoju umetničku zbirku ostavio je Francuskoj a poslednje godine proveo je bolestan i pomalo zaboravljen. U umetnosti je upamćen kao jedan od revolucionara moderne skulpture, koji je pomogao da moderna umetnost uđe u kulturne tokove a skulptura doživi svojevrsnu renesansu.

Izložba „Roden u Meštrovićevom Zagrebu“ predstavlja čak 97 dela slavnog  francuskog vajara. Partner Avant art magazina, Baja Tours organizuje izlet do Zagreba i posetu ovoj izložbi 11. jula 2015. godine, uz poseban popust za čitaoce koji prilikom rezervacije naglase da su ponudu videli na Avant art magazinu ili portalu Artur. Rezervacije su u toku, broj mesta je ograničen, a cena za čitaoce AAM je 39 evra po osobi. Detalje putovanja možete pronaći OVDE 

 

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *