Šta se to (trenutno) dešava na daskama koje život znače?

Eric-Emmanuel Schmitt, source: EES, official website

Eric-Emmanuel Schmitt, source: EES, official website, photo by Catherine Cabrol

Tri Šmitova komada koja ćete voleti

 

 Osvrt na ovu sezonu i repertoar u pozorištima takozvanog kruga dvojke posvetlila bih predstavama jednog poznatog pozorišnog pisca, koji je uspeh sticao jedino svojom sposobnošću da zanimljivo postavi zaplete o shvatanju vere, o spoznavanju sopstvenog duha, o susretu sa istinom i reakcijom na nju, uopšteno govoreći o životima normalnih ljudi, koji su u njegovim delima produbljeni do prefinjenih granica, dela protkana mistikom i intrigama.

On se zove Erik-Emanuel Šmit. Sada bi trebalo da ide onaj dosadan deo o tome ko je i odakle je i šta je sve radio za života. E neće moći, uvek preskačem taj deo da pročitam, na finjaka ću to ubaciti negde kroz dalji tekst.

Posetilac, izvor: Atelje 212, Beograd

Posetilac, izvor: Atelje 212, Beograd

Dakle, ove sezone sam pogledala čak tri njegove predstave i zaista svaki put doživim snažan utisak koji me vuče danima i nedeljama posle predstave da mislim o njoj. Prvu sam gledala pre nekoliko godina u Ateljeu 212, zove se ,,Posetilac’’.  U ovom slučaju sam poslušala savet koji sam više puta dobila – dobre komade odgledaj u različitim periodima života (kao i savet da se knjige čitaju nakon nekoliko godina opet, zarad drugačijeg doživjaja i utiska). Gledala sam je skoro ponovo i uopšte se nisam pokajala.

Još pogotovo ako se zanimate za psihoanalizu… Ne bih sad prepričavala o čemu se radi, jer je to nešto što najviše mrzim da doživim – kao neko mi nahvali knjigu, film ili predstavu (dobro, budimo realni, neko mi nahvali film, jer se teško hvataju za knjige, još teže se ,,teraju’’ do pozorišta)  i onda mi isti prepričaju u sitna crevca, pa ja tad više nemam volju ni da čujem za njega a ne da ga odgledam. Još je gore kad nekoliko ljudi gleda to ostvarenje i onda se uhvate diskusije samog kraja. Katastrofa. Elem, osnivač psihoanalize, u narodu poznatiji kao Frojd, se u doba jačanja nacizma, dakle u period punom varnica, nespokoja i preokreta, susreće sa iznenadnim posetiocem jedne noći. To je sasvim dovoljno da ukoliko se imalo razumete u išta od navedenog, i uz moju toplu preporuku, da se uputite ka Ateljeu 212 i uzmete karte za ovu predstavu. Imam prijateljicu koja non stop kuka kako je sve skupo, tako da ako ste joj slični imate razne mogućnosti za popuste i povoljne cene karata. Glupo je vaditi se na to, iskreno. I glupo je vaditi se na sneg i hladnoću, pogotovo ako usput jurite do Ušća ili Delte na novogodišnja sniženja .  A Vojislav Brajović, u jako interesantnim prepirkama sa Draganom Nikolićem će vas sigurno otkraviti od učmalosti svakodnevice.  Ova drama je nakon premijere 1993.godine u Parizu dobila čak tri nagrade ,,Molijer’’ , i bila je prekretnica u Šmitovom životu tj. podsticaj da se potpuno posveti pisanju pozorišnih komada.

Zagonetne varijacije, izvor Narodno pozorište, Beograd

Zagonetne varijacije, izvor Narodno pozorište, Beograd

Sledeće delo ovog francuskog dramaturga koje sam ispratila je bilo izvanredno izvedeno od strane samo dva umetnika – Marka Nikolića i Borisa Pingovića, koji je jedan od aktera i u poslednjem Šmitovom delu koje ću kasnije pominjati. Moram pohvaliti i ambijent napravljen za ovo izvođenje koji se odlično uklopio u tematiku. Prva predstava koju sam pomenula ima pretežno psihološko – filozofsku nit provučenu kroz delo, što nije čudno ako uzmemo u obzir činjenicu da je ovaj pisac doktorirao filozofiju u Parizu davne 1987.godine.  Međutim, druga predstava, koja se zove ,,Zagonetne varijacije’’ , ima, pored neizostavne filozofske pouke, i ljubavni motiv koji je čini intrigantnijom i bližom čoveku današnjice.  Zagonetne  varijacije su zapravo varijacije naših emocija, našeg duha, naših misli, kroz različite situacije i ljude. Zanimljivi preokreti i utemeljena tematika su jednačina koja rezultira sigurnim uspehom. Ovu predstavu je u izvođenju dva pomenuta glumca, do sada odgledalo preko 45 000 ljudi i izvodi se uspešno već punih 13 godina. Na premijeri predstave u Narodnom Pozorištu gostovao je upravo njen pisac, Šmit lično, a tom prilikom je izneo sve najbolje kritike upućene našim glumcima i scenografiji. Veliki utisak na njega je ostavio baš Marko Nikolić, koji nakon par godina dobija nagradu ,,Raša Plaović’’. Važno je istaći i zanimljivost po kojoj je predstava dobila ime, koje se provlači kroz ceo komad i jedan je od pokazatelja Šmitovog muzičkog obrazovanja. Edgar Elgar, engleski poznati kompozitor kraja devetnaestog i početka dvadesetog  veka, napisao je delo koje ga je veoma proslavilo i zove se upravo ,,Zagonetne varijacije’’. Više puta se može čuti u toku predstave, a dalje produbljivanje ove činjenice bi vam sugerisalo tok predstave, pa ću se suzdržati od komentara. Šmit je osetio inspiraciju nadahnutu ovim umetničkim delom i pretočio svoje emocije na drugačiji način nego što je to Edgar uradio. Rečenica na koju sam najviše nailazila kada sam malo pročešljavala kritike ovog dela je ,,Ko koga voli i ko je koga prestao da voli’’ , i koliko kog sad zvučala rogobatno zapravo je veoma realna i ima smisla nakon odgledane drame. Predstava se izvodi na sceni ,,Raša Plaović’’.

Mali bračni zločini, izvor: Narodno pozorište, Beograd

Mali bračni zločini, izvor: Narodno pozorište, Beograd

I poslednji trzaj, onaj poslednji napor da vas ubedim da odete i pružite ovom sjajnom dramaturgu šansu da vas oduševi, jeste jedno jako simpatično i opuštajuće delo, koje se zove ,,Mali bračni zločini’’. Ukoliko se niste do sad susretali sa Šmitovim radom, preporučila bih vam da počnete od ovog komada. Pored već pomenutog Borisa Pingovića, u ovoj, po mojoj slobodnoj proceni tragikomediji, pojavljuje se i Nela Mihailović. Zašto smatram da je ovo tragikomedija? Upravo zato što supružnici iz komada lutaju od neznanstva do najdubljih ponora svojih duša, a samim tim i svog braka. Zato što se stavlja na kocku svaki sud, svaka reč i svaki postupak, svaki provedeni dan i smisao svakog pojedinačnog, a opet i zajedničkog života. Kroz zanimljivu tematiku u koju su ubačeni motivi ljubavi, mržnje, zavisti, zaljubljenosti, ogorčenosti i posesivnosti, nalazimo se u vrtlogu emocija jednog bračnog para.

Mene su dela nagnala da o njima pišem i diskutujem, otvorila mi neke nove horizonte i oslobodila jedan zatvoreni deo svesti da se nesmetano sad razvija. Smatram da biste se lepo osećali nakon odgledanog Šmitovog komada, a uostalom, ako ne verujete meni, google može da vam pruži čitav asortiman pohvala pređašnjih gledalaca ovih dela. Šta će biti vaš komentar onda?

Sonja Kukić

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

One Response to Šta se to (trenutno) dešava na daskama koje život znače?

  1. Dobar pogled na jednog izuzetnog autora i na njegove odlicne predstave.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *