Tamara fon Štajner: Ne zanima me slika koju je sistem pripremio za mene

Tamara von Steiner

Tamara von Steiner

Na 9. Beldocs festivalu dokumentarnog filma, koji će trajati od 12. do 18. maja, u srpskoj takmičarkoj kategoriji biće prikazan film „Controindicazione” rediteljke Tamare fon Štajner. Ovo je priča o zatvorskoj bolnici za mentalno obolele osobe u u Italiji, poslednjoj ustanovi ovog tipa u Evropi. U njoj borave društveno opasne osobe koje su u stanju neuračunljivosti počinile neko krivično delo. Za razliku od normalnog zatvora gde je kazna određena vremenskim trajanjem, izdržavanje kazne za mentalno obolele osobe nije vremenski ograničeno. Film „Controindicazione” govori o nepobedivom sistemu, svojevrsnom entitetu koji je stvoren i koji se otrgao od svojih tvoraca. Entitetu koji egzistira sam po sebi, za koji niko ne preuzima odgovornost i koji melje ljudsko dostojanstvo i živote. 

Odakle je potekla inspiracija za ovaj film? 

Inspiracija uglavnom potiče iz posmatranja sveta, a to posmatranje je posledica prirodne težnje čoveka za saznanjem. Mene je oduvek interesovao odnos pojedinac-društvo to jest individua-sistem. Interesi pojedinca su skoro uvek u suprotnosti sa interesima sistema. Kada sistem naruši čovekovu individualnost, tada dolazi do cepanja ličnosti. Kada individua naruši sistem, tada stupaju na snagu institucije koje putem zakona sprovode volju sistema. Ova sprega je fascinantna i predmet je mog dugogodišnjeg intresovanja koje je rezultiralo filmom “Controindicazione“.

Karakteristično za Vaše stvaralaštvo je bavljenje najnižim socijalnim slojevima. Već ste na male ekrane doneli priču o životu u zatvoru i problemima društva koje ono rešava na nekonvencionalan način. Šta Vas to vuče ka ovim temama?

Osvrnuću se na izraz “socijalni sloj”. Tu u stvari leži i odgovor na vaše pitanje. Društvo je podeljeno na slojeve ili da budem grublja, na kaste. Viša kasta ne može da postoji bez niže i obrnuto, to je društvena simbioza. Moj prethodni film “Delinkventi”, koji je sniman u najozloglašenijem zatvoru na Siciliji, upravo pokazuje da u njemu obitavaju sitni lopovi i prevaranti, dakle pripadnici niže kaste, protiv kojih se sistem žustro bori putem zatvorskih službenika (srednjom kastom) a sve u cilju opstanka visoke kaste. Visoka kasta nikada neće imati probleme sa ovakvim institucijama jer ih ona i kreira. Visoka kasta kreira i naš pristup informacijama, servirajući nam lažnu sliku sveta u kom živimo. Mene ne zanima slika koju je sistem pripremio za mene. Mene zanima sagledavanje sveta koji je sakriven od mene, a to je svet nižeg društvenog sloja. Ako se vi zaključate unutar sopstvene kaste a kaste koje su vama nedostupne postanu tabuisane ili krivo prikazane, nikada nećete shvatiti suštinu sistema. Smatram da je zadatak svakog umetnika da pogleda očigledno i da to očigledno predoči gledaocu, kao objektivnu sliku koja nije prošla kroz filter sistema.

Šta je na Vas ostavilo najjači utisak tokom rada na ovom filmu?

S obzirom na to da je tema filma kao i sam prostor gde je film sniman emotivno veoma nabijen, bilo je tu dosta utisaka koji su ostavili duboki trag. Ono što me je veoma poremetilo, a što zaista nisam očekivala, jeste činjenica da se svako od nas putem niza nesrećnih okolnosti može naći u zatvorskoj ludnici. Daću vam jedan primer. Jedan od likova iz filma “Contorindicazione” je, kada je imao 18 godina, obio nečija kola i ukrao radio. S obzirom na to da je bio blago mentalno zaostao, umesto uslovne kazne ili običnog zatvora, smešten je u zatvorsku ludnicu gde živi i danas, već čitavih 30 godina. Kada se već nađete u ludnici, sistem nalaže da morate da primate terapiju tj. pijete lekove koje vam psihijatri odokativnom metodom prepišu posle desetominutnog razgovora. Kada pijete te lekove oni veoma direktno utiču na vas, kako psihički tako i fizički. Takođe, nemojmo zaboraviti da je to zatvor, da ste većinu vremena zaključani u ćeliji, dakle, počinju da se javljaju razne anksioznosti i disocijacije. Jedni lekovi vode ka drugima, popuštaju vam vitalne funkcije, prestanete da kontorlišete mokrenje, motoriku udova, postajete seksualno disfunkcionalni, počinjete da balavite. Da skratim, posle nekog vremena, vi zaista poludite, a kada se to dogodi, sistem jednostavno ne može da vas pusti van. To je to. Ista je priča je sa čovekom koji je u pijanom stanju zaustavio saobraćaj iz protesta, jer đubretari mesecima nisu odnosili đubre ispred njegove zgrade. Oko 60 do 70 posto pacijenata u ovoj instituciji su pacijenti sa manje-više sličnom pričom. U ovom filmu ćete videti kako sve to funkcioniše.

Tokom pripreme i istraživanja za film, do kakvih zaključaka ste došli – koliko je društvo samo odgovorno što su se akteri Vaše priče našli tu gde su?

Svaki sistem počiva na tri glavne osovine, a to su porodica, društvo i crkva. Porodica kreira problem, društvo je tu da vas osudi i sankcioniše, a crkva da vas dokrajči to jest da vam ubije svaku nadu u ovozemaljski život.

Contraindicszione, scena iz filma Tamare fon Štajner

Contraindicszione, scena iz filma Tamare fon Štajner

Da li je ovaj film pokazatelj društva koje probleme ne rešava već ih “gura pod tepih”?  Koja bi poruka bila?

Poruku uvek ostavljam gledaocu na razmišljanje. S obzirom na to da u svojim filmovima koristim opservacioni pristup, dakle bez ikakve manipulacije prikazujem ono što se dešava u datom prostoru, gledaocu prepuštam na volju da sam dođe do zaključka, da kroz ličnu prizmu propusti objektivne slike koje se odigravaju pred njegovim očima. U 21. veku kada je film, naročito dokumentarni, prešao iz kategorije objektivnog dokumenta u ruke sistemske propagande, gde se gledaocu servira manipulisana, vešto spremljena i sažvakana splačina kojom se on kljuka kao ćurka, mislim da je pitanje intelektualne iskrenosti reditelja da na drugačiji način priđe gledaocu: da ga posmatra kao inteligentnog sagovornika, a ne kao konzumenta ličnih ili opštih “svetih istina“. Smatram da toliko dugujemo filmskom gledaocu.

Osim na BELDOCS-u, da li će se film pojaviti na još nekom festivalu i kakvi su generalno planovi što se daljeg prikazivanja tiče?

Film će se premijerno prikazati na BELDOCS festivalu, a zatim slede brojni festivali po Evropi i svetu. U narednih mesec dana će se znati njihov tačan raspored, očekujemo odgovore Edinburga, Karlovih Vari, Melburna, Minhena…

Da li je u planu neki novi film sa sličnom ili bar približno osetljivom temom?

S obzirom na to da je moj prvi dugometražni dokumentarni film “Delinkventi” za temu imao otcepljenje čoveka od društva, film “Controindicazione” otcepljenje čoveka od sebe samog, treći film, «Đavo nikada ne spava», će se baviti otcepljenjem čoveka od Boga. To je film koji će tretirati temu zaposednutosti đavolom i fenomenom egzorcizma, a koji bi trebao da zaokruži ovu filmsku trilogiju o disocijacijama čoveka u savremenom društvu.

Fim rediteljke Tamare von Steiner “CONTROINDICAZIONE” biće premijerno prikazan u utorak 17. maja 2016. u 19hDvorani kulturnog centra Beograda. Više informacija o ovom i drugim filmovima kao i detaljan program projekcija možete naći na sajtu BELDOCS-a

Jelena Nikolić

Volonterka PR Tima Beldocs festivala

 

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *