Alfons Muha, sinonim za Art Nouveau

Alfons Muha u toku rada na Slovenskoj epopeji, 1920.

Njegovo ime je sinonim za “Art Nuvo” (Art Nouveau). Njegova umetnost je umetnost zavođenja. Graciozne dugokose žene u haljinama koje lagano padaju naglašavajući linije tela, neobično dekorisani i obojeni plakati postali su zaštitni znak jedne epohe.

Alfons Marija Muha rođen je 24. jula 1860. godine u mestu Ivančice u Moravskoj, sada Češkoj. Crtanje i pevanje su mu bili hobiji od detinjstva. Sa 11 godina je postao član crkvenog hora u Katedrali Sv. Petra u Brnu što mu je omogućilo i da pohađa gimnaziju u tom gradu. Kada mu se glas izmenio zamoljen je da napusti hor i tako se vratio u svoj rodni grad. Zaposlio se u opštinskoj upravi ali je nastavio sa časovima crtanja. Ne uspevši da se upiše na Akademuju umetnosti u Pragu, Muha prihvata poslove vezane za pozorišni dekor, a 1879. godine prelazi u Beč gde radi kao asistent u firmi koja se bavila pozorišnom scenografijom. I dalje uzima časove slikanja i crtanja. Kada je požar u Burg teatru u Beču uništio i Muhinog poslodavca, on se na kratko vratio u Češku, gde radi kao slobodni umetnik, dekorater i portretista. U Mikulovu upoznaje grofa Kuen-Belasija, koji ga angažuje da dekoriše muralima zamak Emahof. Grof postaje prvi Muhin zaštitnik, koji mu omogućava i da se školuje na minhenskoj Akademiji umetnosti.

Alfond Muha, reklamni poster – Biscuits Lefèvre Utile, 1896.

Muha prelazi u Pariz 1887. godine i već iduće studira na Akademiji Žilijen i Akademiji Kolarosi. U isto vreme radi ilustracije za reklame. Prvi reklamni poster pravi 1892. godine, ali pravi proboj i slavu doživljava dve godine kasnije kada radi prvi u nizu postera za Saru Bernar, tada najpoznatiju parisku glumicu i njeno “Pozorište renesanse”. Volonterski je uradio prvu litografiju i 1. januara 1895. godine plakat za predstavu “Gizmonda” Viktorijena Sardua sa Sarom Bernar pojavio se širom grada i izazvao veliku pažnju. Ovaj poster i danas predstavlja moderni koncept a u Muhino vreme, to je bio iznenađujući korak prema neponovljivom stvaralačkom stilu.

Alfons Muha, Sara Bernar, plakat

Sara Bernar, zadovoljna senzacijom koju je izazvao plakat, potpusuje sa Muhom ekskluzivni ugovor za idućih šest godina. Plakati Sare Bernar raširili su njenu slavu van granica Francuske. Do 1901. godine Muha je osim plakata radio i scenografiju i kostime za njeno “Pozorište renesanse”. Ovaj uspeh, koji mu je doneo i prestiž u društvu, odredio je prirodu i njegovog budućeg rada. “Muhin stil” je posle svetske izložbe u Parizu 1900. godine postao poznat širom sveta, a Muha je dobio srebrnu medalju za dekor paviljona Bosne i Hercegovine. Muha je doživeo veliki uspeh u Americi gde su njegove slike i minijature počele masovno da se štampaju, što je bilo protiv njegovih uverenja. Smatrao je da masovna produkcija ne donosi dobro samoj umetnosti pa čak ni kod plakata koji se onda nađu i tamo gde im jeste i tamo gde im nije mesto.

Alfons Muha, Poster za američku turneju Sare Bernar, 1906.

Između 1902. i 1904. godine Muha putuje, dolazi u Prag zajedno sa Rodenom, zatim dve godine kasnije odlazi u Ameriku, gde pokušava da dobije što više narudžbina portreta, kako bi mu to omogućilo na kasnije nesmetano radi na svom velikom patriotskom ciklusu. Drži predavanja  u Njujorku, a kasnije i u Filadelfiji i Čikagu.

Po povratku u Prag 1906. godine, ženi se Marijom (Maruškom) Čitilovom, koju je upoznao u Parizu. Od 1906. do 1910. Muha i Maruška provode najviše vremena u Sjedinjenim Državama, gde dobijaju i svoje prvo dete, ćerku Jaroslavu. Kasnije, u Pragu, rađa im se i sin  Jerži, koji će kasnije postati poznati novinar, scenarista i tumač očevih dela.

Alfons Muha, Slovenska epopeja, Sveta Gora – Atos, 1926.

Posle koncerta Bostonske filharmonije na kome je izvedena i “Vltava” Bedžiha Smetane, Alfons Muha odlučuje da se potpuno posveti slovenskoj istoriji i kulturi. Po povratku u Češku 1910. godine, Muha počinje da radi na realizaciji onoga što je kasnije postalo poznato kao “Slovenska epopeja”. Na 20 monumentalnih platana Muha je oslikao slovensku mitologiju, istoriju, narodna verovanja i kulturu. Želeo je da svakoj slovenskoj zajednici posveti po jednu temu i sliku u čast zajedničkog porekla, i kako se nadao, zajedničke slovenske budućnosti. Posle izložbe prvih jedanaest slika u Pragu 1911. godine, Muha je neke od ovih dela sa velikim uspehom prikazao i 1921, godine u Čikagu i Njujorku. Svih dvadeset slika ciklusa “Slovenska epopeja” Muha je 1928. godine poklonio gradu Pragu i češkom narodu. Iste godine preselio se u svoju kuću u Pragu. Nastavio je sa radom, dekorisao je prozore katedrale u Pragu, a dizajnirao je i češke banknote.

Svoje memoare objavio je 1936. godine.

Buđenje fašizma u Evropi tridesetih godina uticalo je i na Muhine radove, kao i na njegov slovenski nacionalizam i panslavizam. To je rezultiralo time da je kada su nemačke trupe 1939. godine ušle u Čehoslovačku, Muha bio među prvim osobama koje je Gestapo uhapsio. Tokom istrage, Muha se razboleo od zapaljenja pluća. Iako je pušten, ovaj događaj veoma ga je oslabio i Alfons Muha je umro u svojoj kući u Pragu 14. jula 1939. godine i sahranjen je na groblju u Pragu.

Danas u Pragu postoji Muzej Alfons Muha koji je pre desetak godina otvorila Fondacija Alfonsa Muhe, koju vodi njegov unuk Jerži i koji je za ovo kratko vreme postao jedan od najposećenijih privatnih muzeja u Pragu i nedavno je proslavio i svog milionitog posetioca.

Tipične lepotice Alfonsa Muhe, serija Drago kamenje, 1900. U ovom ciklusu, žene personifikuju četiri draga kamena. Na svakom panelu je u gornjem delu dominantna žena a u donjem cveće je prikazano u boji jednog od dragih kamena koji slika predstavlja

S.Spasić