Arhipelag vrhunske književnosti – festivalski dani

Festival evropske književnosti 2015 – NEDELJA VRHUNSKE KNJIŽEVNOSTI -Drago Jančar i Gojko Božović,
Dm omladine Beograda, 24.06.2015.
FOTO Stanislav Milojković

Ja verujem u književnost. Verujem u živu reč književnosti, u njenu snagu i u njenu umetničku i ljudsku ulogu. Verujem da nam književnost govori stvari koje su važne ni da te stvari, ta pitanja i te izazove ne možemo izraziti ni na jedan drugi način.  Književnost nam je neophodna. Pomalo sam već umoran od skepse koju stalno čujem oko sebe. Ima mnogo onih koji se bave književnošću, a stalno iznose sumnju u njenu ulogu. Ne vidim nikakav razlog za to, niti je pravi smisao u tome. Prihvatam da je danas teško verovati u bilo šta, mnogo je razloga zbog koji su ljudi zbunjeni i iznevereni, ali istinski sam ubeđen da postoje tačke na kojima možemo zasnovati smisao vlastitog života. Književnost je jedna takva tačka i imamo sve razloge da verujemo u najbolje knjige našeg vremena – rekao je Drago Jančar burno pozdravljen u prepunoj Velikoj sali Doma omladine Beograda na drugoj večeri 4. Beogradskog festivala evropske književnosti.

Publika koja je došla da čuje evropski slavnog slovenačkog pisca uživala je u jednočasovnom razgovoru s njim, da bi ga na kraju nagradila aplauzom kakav je uobičajeniji u pozorištu nego na književnim večerima.

– Nisam navikao da budem ovako dočekan. Vrlo često putujem na književne festivale i na promocije stranih izdanja mojih knjiga, ali doček u Beogradu i na Beogradskom festivalu evropske književnosti jeste nešto posebno – rekao je Jančar.

– Beograd za mene nije strani grad. Tu sam uvek imao prijatelje i čitaoce, a u međuvremenu sam stekao i neke nove – kazao je Jančar.

Odgovarajući na pitanja, Jančar je govorio o svom romanu Te noći sam je video, koji je nedavno dobio Nagradu za najbolju stranu knjigu objavljenu u Francuskoj tokom 2014. godine.

– Te noći sam je video je ljubavni roman u doba istorije. Želeo sam da predstavim sudbinu jedne žene, i to ituzetno lepe žene, u dramatičnim događajima pred Drugi svetski rat i tokom Drugog svetskog rata. Svi su pomalo ili vrlo mnogo zaljubljeni u ljudi, a ona na kraju strada, najviše zbog toga. Roman se zasniva na istinitom događaju i u njemu nastupaju i likovi koji su stvarni postojali. Naravno, priča čini svoje i nadograđuje postojeći svet.

Govoreći o drugim svojim knjigama, pre svega, o knjizi priča Džojsov učenik i o romanu Podsmešljiva požuda, Drago Jančar je naglasio:

– Književnost je za mene tumačenje i razumevanje stvarnosti. Književnost nam o nečemu govori, u tome je njena uloga i njena misija. Mi često ne možemo da prihvatimo neki događaj ili da razumemo njegovo pravo značenje. Ali kada čitamo neku dobru prilu ili roman o tom događaju, kao da sve dođe na svoje mesto. Otuda ja najčešće polazim od nekih stvarnih priča koje su se nekome zaista dogodile kako bih ispričao priču koja se tiče svih. Tako sam postupao i u knjizi priča Džojsov učenik u kojoj se, recimo, pojavljuje Boris Furlan koji je kod Džojsa u Trstu učio engleski jezik, da bi nekoliko decenija kasnije stradao kao žrtva političkog procesa u kome je kao ključni dokaz navedeno to da jako dobro zna engleski jezik. Zamislite tu ironiju istorije: stradao je zbog toga što ga je engleskom jeziku učio najveći majstor engleskog jezika u XX veku.

Festival evropske književnosti 2015,
PANEL: KRAJ KULTURE, KULTURA KRAJA, Dom Omladine Beograda, Nebojša Bradić, Predrag J. Marković, MArija Nenezić i Gojko Božović, FOTO Stanislav Milojković

Pre razgovora sa Dragom Jančarom, scena Beogradskog festivala evropske književnosti bila je mesta za panel Kraj kulture, kultura kraja u kome su učestvovali reditelj Nebojša Bradić, istoričar Predrag J. Marković i pisac i izdavač Gojko Božović. Polazeći od knjige Erika Hobsbauma Kraj kulture, učesnici panela su se usredsredili na pitanje zašto je kultura u našem vremenu marginalizovana i zbog čega je ona izgubila ulogu koja joj je tako dugo vremena pripadala.

Večeras, trećeg dana 4. Beogradskog festivala evropske književnosti, nastupili su pesnikinja Ana Ristović čija je upravo objavljena nova knjiga pesama Čistina doživela festivalsku premijeru i luksemburško-nemački romansijer Gi Helminger.

Za poslednji, četvrti dan Festivala evropske književnosti organizatori najavljuju učešće jedne od najpoznatijih francuskih romansijerki Florans Noavil, kao i pisca Nemanje Rotara. Noavil i Rotara povezuje i činjenica da su oboje napisali po jednu uzbudljivu i čitanu biografiju o piscima prethodnicima – Florans Noavil knjigu koja osvetljava život i književnost jedinstvenog pisca i neobičnog čoveka – Isaka Baševisa Singera a Nemanja Rotar knjigu Sutradan posle detinjstva koja predstavlja romansiranu biografiju Miroslava Antića.

Četvrti Beogradski festival evropske književnosti završava se projekcijom igranog filma čuvenog pesnika Miroslava Antića Doručak sa đavolom iz 1971. godine. Film se prikazuje u okviru festivalske retrospektive Književnost na filmu.  Doručak sa đavolom nastao je na osnovu scenarija velikog pesnika, poznatog i po radu na nekoliko igranih i dokumentarnih filmova. Doručak sa đavolom je najznačajnije Antićevo ostvarenje na filmu.