Art Bazel, najveći sajam umetnosti

Art Basel 2013, Unlimited, Lygia Clark, MCH MEsse Schweis (Basel) AG

Art Bazel, najvažniji sajam savremene umetnosti otvara svoja vrata 44. put u Bazelu, u Švajcarskoj. Trodnevna sajamska manifestacija, od 13. do 16. juna 2013. godine ugostiće 304 vodeće svetske galerije, iz 39 zemalja sveta i sa svih pet kontinenata. Prvi put će na Art Bazel doći i galerije iz Singapura i sa Filipina.

Sajam umetnosti u Bazelu nastao je 1970. godine kao reakcija na sajam umetnosti u Kelnu – Art Kolonj i od samog početka postigao je uspeh, izlagalo je 90 galerija i 10 izdavača iz 30 zemalja. Samo šest godina po osnivanju Art Bazel okuplja oko 300 izlagača, koliko ima i danas. Dolaze prestižne galerije – Kasteli iz Njujorka, Sperone iz Torina, Zigler iz Ciriha. Od 1999. godine otvara se Filmski centar, koji prikazuje filmove o umetnicima i umetnosti.

Art Basel 2013, Unlimited, Lygia Clark, MCH MEsse Schweis (Basel) AG

Novi milenijum doneo je i nove promene Art Bazelu, od 2000. godine se osniva “Art Unlimited”, platforma predviđena za umetnost koja izlazi iz uobičajenih okvira. Ova velika hala, uvek zanimljivo i originalno opremljena, privlači brojne izlagače i posetioce, pošto omogućava izlaganje skulptura i slika ogromnih formata, video-projekcija i instalacija. Ove godine, na “Art Unlimited” će biti izloženo do sada najviše radova, čak 79, a sve pod vođstvom kustosa Đanija Jetcera, direktora Švajcarskog instituta u Njujorku. “Art Unlimited” je postao ključni element sajma, a ove godine će uključiti i najveće slike koje su do sada izlagane, među kojima su i umetnici Met Miliken sa delom “Dva u jednom postaje tri” formata 22×7 metara, Ligija Klark sa ogromnom aluminijumskom skulpturom “Fantastična arhitektura” i kineski umetnik i oštri protivnik režima Aj Vejvej, koji izlaže veliku “žensku spavaonicu”.

Ove godine publika će imati priliku da vidi i novo delo proslavljenog italijanskog umetnika Mauricija Katelana, poznatog po hiperrealističkim i često provokativnim skulpturama.

Posetiocima sajma biće zanimljiv i “Art Parcour”, program koji poziva ljubitelje umetnosti da napuste prostore paviljona i otkriju umetnička dela na novim prostorima, u istorijskim četvrtima Bazela, a ove godine u distriktu Klingental. Ovaj program je otvorenog tipa i ulaz je besplatan.

Art Basel 2013, Unlimited, Matt Mullican, MCH Messe Schweis (Basel) AG

Kolekcionarska bitka 

Art Basel 2013, Galleries, Gagosian, MCH Messe Schweis (Basel) AG

Trodnevni sajam umetnosti pokazuje da za Bazel nema krize. Kolekcionari umetnosti već su pre samog otvaranja imali priliku da odaberu ponešto za svoje kolekcije iako je pravilo sajma u Bazelu da se nikakva rezervacija ni kupovina ne može obaviti pre zvaničnog otvaranja. Na bazelski aerodrom je dan uoči otvaranja sletelo 110 privatnih aviona, a dan pre još 89. Među VIP zvanicama našli su se i milijarder Roman Abramovič i glumac Leonardo di Kaprio, a među istaknutim delima koja su privukla veliku pažnju kolekcionara su jedna Kalderova skulptura od 12 miliona dolara, “Terarijum” Džejmsa Rozenkvista od 2 miliona dolara, “F 38” Iva Klajna od skoro 3 miliona i Rihterova “Apstraktna slika”, procenjena na 20 miliona dolara.

Anka Kutlis, kolekcionarka umetnosti koja živi u Londonu tvrdi da je najvažnije među prvima ući na zvanično otvoreni sajam i otrčati do svih dela koja kolekcionara zanimaju i odmah ih kupiti. To otvara mogućnost i za veoma visoke cene. Londonski galerista Emanuel fon Bajer kaže da ako dileri žele da privuku kolekcionara da kupuju umetnička dela kod njih pre nego na aukcijama, moraju da imaju i visoke cene. “Visoke cene možda i jesu visoke, ali ako delo dođe na aukciju, u narednom krugu uvek se dolazi do još više cene. “

Art Basel 2013, Unlimited, Ai Weiwei, Meile, MCH Messe Schweis (Basel) AG

Njujorški savetnik za ulaganja, Tod Levin kaže da se sve više novca ulaže u umetnička dela i da to tržište doživljava procvat. I direktor Art Bazela, Mark Špigler slaže se sa ovom konstatacijom. Koliko sami umetnici osećaju ovaj boljitak na tržištu umetničkih dela, drugo je pitanje, koje nismo sigurni ni da neko postavlja. Galerije sa proverenim ciframa, imenima i kolekcionarima i dalje drže primat i u zaradi, kolekcionaari kupuju radi investiranja, a umetnicima koji žele da se dokažu i da prikažu svoja dela na kraju ostaje uvek isto – da sami stignu do lestvice na kojoj ih možda neka galerija i prihvati.

U svakom slučaju, pored histerije kupovine i ulaganja u umetnost, uvek postoji i užitak posmatranja i šetanja između umetničkih dela, upoznavanja sa različitim umetničkim tendencijama, a svakako i sa zanimljivim, ponekad zadivljujućim delima koja ponekad, mada je to skoro neverovatno, i nisu prodajna na sajmu.                                S.Spasić