B. Nušić – Narodni poslanik (4) – Dobar domaći pasulj

07. Nušićevi predgovori

• B.Nušić: Narodni poslanik (1) – Književni klub u kući Ilića
• B. Nušić – Narodni poslanik (2) -Milutin i Dragutin, braća Vojislava Ilića
• B. Nušić – Narodni poslanik (3) – Vojislav Ilić
• B. Nušić – Narodni poslanik (4) – Dobar domaći pasulj
• B. Nušić – Narodni poslanik (5) – Iz kancelarije u kancelariju
• B.Nušić – Sumnjivo lice (1) – Gogoljijada u dva čina
• B. Nušić – Sumnjivo lice (2) – 127 stepenika Narodnog pozorišta
• B. Nušić – Sumnjivo lice (3) – Sa upravničke fotelje
• B. Nušić – Sumnjivo lice (4) – Ratna sudbina Sumnjivog lica

Mladi Branislav Nušić

Valja mi ovde napomenuti da je moj rukopis, kome je bio naslov Narodni poslanik, a siže: ismevanje političke borbe, izbora i poslanika vladine stranke, pao na upravnički sto baš u momentu kada su političke strasti u nas dostigle bile kulminaciju, izražene u jednoj revoluciji koja se baš u to doba krvavo ugušivala u istočnoj Srbiji. I, dok je takav rukopis, u tako nezgodnome času, ležao na upravničkom stolu, za tim stolom je sedeo čovek koji je bio oličenje lojalnosti i bigotni poklonik postojećem redu i režimu. Pod takvim okolnostima, komad koji je za to doba predstavljao pravu revoluciju, imao bi otići u arhivu i nepregledan. Ima se samo jednoj okolnosti blagodariti što je on ipak dat recensentima na ocenu. Razvila se bila u to doba u javnosti oštra kampanja protivu uprave pozorišta što izvornu dramu ne samo ne podržava, već je i potiskuje. Šapčanin, koji je kao malo ko vodio računa o javnoj reči, hteo je dakle da pred napadima bude obezbeđen i pokriven stručnim recensijama, i tako moj komaddospe u ruke Milovana Glišića i Laze Lazarevića da o njemu referišu. I u odboru i u pozorišnim krugovima zavladala je izvesna radoznalost o komadu koji se javlja u doba apsolutističke vladavine romantike na pozornici, te već tim predstavlja revolucionarnu, a s obzirom na političke prilike u zemlji gotovo i nihilističku pojavu.

Blagoje Nedić, sestrić Laze Lazarevića, tadanji učitelj, a kasnije i sam pisac jednoga komada (Na nizbrdici), pričao mi je tada – a i sada još prepričava – o jednoj večeri kod Laze Lazarevića na kojoj su bili Šapčanin, Ljuba Kovačević i Vladan Đorđević, tadanji pozorišni odbornici. Vladan je tada o večeri radoznalo pitao Lazu lazarevića:

– Pročita li, Lazo, onoga Poslanika?

– Pročitao sam.

– Pa šta veliš?

– Dobar domaći pasulj, ali bez zaprške! – odgovori Lazarević.

– More, ako je samo dobro skuvan i ako se da svariti – odgovorio je Vladan – lako ćemo mu dodati malo zaprške.

B. Nušić: Narodni poslanik, Narodno pozorište Beograd, 2014. režija Saša Gabrić

Recensenti su, razume se, morali dati i pismeni sud. Taj sud napisali su i Lazarević i Glišić na spoljnem omotu, tabaku na kome je bio naslov komada koji je služio kao korica. Izgleda da je Glišić prvi čitao, jer on prvi ispisuje mišljenje, a Lazarević ispod njega. Glišićevo je mišljenje iz nekoliko reči i glasi: “Dobro, pogdešto skratiti i ublažiti, a ispraviti jezik.” To je sve. Lazarević je jedva malo opširniji; njegova ocena glasi: “Početnički i mladićki posao, ali zaslužuje svu pažnju. Sa nešto korekture i prerade, valjana prinova originalnoj drami. Obraćam pažnju Upravi da sa puno obzira prihvati mladoga pisca koji obećava budućega komediografa.”

Na osnovu ovih mišljenja, ja sam odista stekao “puno obzira” Šapčaninovih, ali ne i prikaz komada. Šapčanin je tada vodio sa mnom duge roditeljske razgovore, pune saveta, pune pouke. Zahtevao je od mene da mnogo štošta ublažujem, popravljam, pa i izostavljam. Kad god sam mu odneo rukopis ponova, on mi ga je vraćao sa novim savetima. Najzad, kad se već nije imalo gde i kako, Šapčanin mi izjavi da je komad definitivno primljen na repertoar, ali da moram biti strpljiv, jer “momentalne” političke prilike ne dozvoljavaju da se odmah i prikaže. Te “momentalne” političke prilike, međutim, trajale su godinama – kao što u nas uopšte sve “momentalne” nevolje godinama traju. Moj Poslanik iako je na koricama nosio povoljno mišljenje recensenata, iako je bio već uvršćen u repertoar, imao je da pođe na novu ocenu i nov referat. Milorad Šapčanin uputio ga je pod poverljivom numerom Ministarstvu policije, s molbom za mišljenje “kako bi se od strane toga Ministarstva tumačio prikaz ovakvog jednog komada na državnoj pozornici, i ne nalazi li to Ministarstvo da u komadu ima elemenata koji bi eventualno mogli poslužiti kao provokacija, ili bar kao povod za raznolike protivdržavne manifestacije.”