B. Nušić – Narodni poslanik (5) – Iz kancelarije u kancelariju
- B.Nušić: Narodni poslanik (1) – Književni klub u kući Ilića
- B. Nušić – Narodni poslanik (2) -Milutin i Dragutin, braća Vojislava Ilića
- B. Nušić – Narodni poslanik (3) – Vojislav Ilić
- B. Nušić – Narodni poslanik (4) – Dobar domaći pasulj
- B. Nušić – Narodni poslanik (5) – Iz kancelarije u kancelariju
- B.Nušić – Sumnjivo lice (1) – Gogoljijada u dva čina
- B. Nušić – Sumnjivo lice (2) – 127 stepenika Narodnog pozorišta
- B. Nušić – Sumnjivo lice (3) – Sa upravničke fotelje
- B. Nušić – Sumnjivo lice (4) – Ratna sudbina Sumnjivog lica
I – kad je jednom moj rukopis pao u šake državnoj administraciji i dospeo kao prilog uz akta – onda već možete zamisliti daqu sudbinu wegovu. Dobio je najpre na koricama, na kojima je bilo ispisano mišljenje Laze Lazarevića i Milovana Glišića, numeru Ministarstvo policije, a zatim je počeo da šeta iz kancelarije u kancelariju, od nadležnog do nenadležnog, i od nenadležnog do nadležnog, u društvu sa aktima o zločinima, o činovničkim krivicama, o političkim progonima i graničnoj bezbednosti. U registru je dosije koji se odnosio na moj predmet dobio rubriku: “Nušić, vidi Narodni poslanik” – “Narodni poslanik, vidi Nušić”, a rukopis je dospevao čas u arhivu, a čas se zavlačio u fioke pojedinih činovnika da tu počiva kao u grobnici.
Što taj rukopis nije jednoga dana krenuo u provinciju, u kakav okrug možda, a odatle u srez i iz sreza u opštinu, ili što nije, udružen sa kakvim drugim predmetom, otišao u Upravu Fondova, pa da se utud vraća kao “nenadležno” upućen, ima se blagodariti jedino srećnoj slučajnosti što je jednoga dana dospeo u ruke književniku-policajcu Tasi Milenkoviću, koji ga je istrgao iz kandži državne administracije i vratio ga Pozorištu.
A dok je moj Narodni poslanik putovao iz kancelarije u kancelariju ili se baškario po policijskim fiokama, dotle je vreme naglo odmicalo, godine prolazile, život se menjao. Kampanja protivu Šapčanina, što ne prinavlja originalni repertoar, ne samo da nije prestajala, već je sve više rasla. Razume se da u toj kampanji i mi mladi a beznadežni pisci nismo bili samo nevini čitaoci.
Kada je ta kampanja uzela bila već široke razmere i prešla u otvoreno negodovanje, Šapčanin je osetio potrebu da se javno opravda. Toga radi priredi on javnu sednicu pozorišnog odbora 27. marta 1898. godine, na samoj pozornici, pred publikom. Na toj sednici u uvodnome govoru on se pravda, i u tom pravdanju vrlo je interesantan i karakterističan pasus koji se odnosi na moj komad koji već godinama važi kao primljen, a nikako se ne igra. – “Narodni poslanik od B. Nušića” – veli Šapčanin u svom govoru – “prošao je kroz dve purgatorije, pa i u ovoj trećoj redakciji, koju je pisac usvojio, upućen je na čekanje, jer su se, međutim, događali izbori poslanika, sa raznim epizodama koje su dale povoda mnogoj prepirci u štampi. I tim samim postao je Narodni poslanik nemogućan. U komadu dolazi mnogo štošta što vređa i poslanike i članove vlade. Narodni poslanik, glavno lice u komadu, prikazan je kao blesan. Bi li to godilo poslanicima koji su, isto tako kao i ovaj, trgovci, zanatlije i seljaci? I kad taj poslanik govori: da će on u skupštini govoriti kako mu kažu ministri u Beogradu (“ministri će njega naučiti”), da li to onda može primiti pozornica koja je pod vrhovnom upravom vladinom? Koja vlada, koji mudri državnici mogu ovo dozvoliti u zavodu što visi o njihovoj vrhovnoj brizi?”
Šapčanin me je pre ovakve svoje javne besede zvao i ponudio mi da napišem kakav drugi komad, koji bi bio pogodniji i koji bi se mogao prikazivati, dok bi Narodni poslanik, međutim, čekao zgodnije prilike. Ja sam ga poslušao i napisao sam – Sumnjivo lice.
Posle Šapčaninove besede, mene su osudili na dve godine zatvora zbog jedne političke pesme, te je i ta okolnost osudila ujedno i Narodnog poslanika na sve duže, na jedno beskrajno čekanje. Iz zatvora sam doneo Protekciju, te je jedva ona uspela da bude prikazivana, a Poslanik i Sumnjivo lice imali su dalju, svaki svoju, dugu i zanimljivu istoriju.
(U sledećim nastavcima: Predgovor Sumnjivom licu)
Branislav Nušić