Balzak u Ukrajini
Moj ukrajinski prijatelj Andrej Mosijenko, velemajstor fotografije, zapravo pravi umetnik, večito nasmejan, blagog lica sa izrazom koji razoružava i oplemenjuje, podsetio me da se 20. maja pre 221 godinu rodio ONORE DE BALZAK. Andrej mu je posvetio prilično dug esej, jer je pisac često boravio u Ukrajini, od Odese do Žitomira i okolnih mesta.
U Žitomirskoj oblasti Balzak je poznavao Evelinu Hansku, mladu poslovnu ženu koja mu je mnogo godina pisala i slala ljubavna pisma. Venčali su se 1850. u Crkvi Svete Varvare u Berdičevu. Zanimljivo je da je romansa velikog pisca sa groficom Hanskom trajala 17 godina kao platonska vez,a sve dok ona nije postala udovica. Iako su hteli da svoju vezu ozakone brakom, tadašnji zakon u Ukrajini nije dozvoljavao da udovica koja se udaje za stranca zadrži svoja nasleđena i prethodno stečena imovinska prava. Tek kada je uspela da od vlasti izdestvuje saglasnost da ostane sopstvenik imanja i ostalog veoma velikog bogatstva, oni su vezu krunisali brakom. Zdravlje mu je, na žalost, već bilo narušeno, tako da se taj brak brzo zavšio njegovom smrću. Krajem leta iste godine zajedno su otputovali u Pariz gde je Balzak 18. avgusta i preminuo. Evelina Hanska se nikad nije vratila na svoje imanje i ostala je još 30 godina do svoje smrti u Parizu. Ona je dopisala nekoliko njegovih nedovršenih knjiga, otplatila je sve njegove dugove, koji su u to vreme vredeli čitavo bogatstvo. U svetskoj literaturi je ostavila trag poštovane muze. Upravo je njoj Balzak posvetio roman Čiča Gorio.
Na drugom spratu doma u Žitomirskoj oblasti (selo Verhovno) je Balzak živeo skoro godinu dana, od leta 1849, pišući svoj roman Poslanik iz Arsija ( Депутат од Арси) koji je ostao nezavršen…
Mi smo za lektiru imali njegov roman Čiča Gorio. Da me sada neko pita šta je pisac hteo da kaže dobio bih čistu jedinicu. Ničega se ne sećam. Jedino podatka iz njegove biografije da se ženio jednom i da taj brak nije potrajao ni godinu dana.
Ne mogu da propustim i da ovom prilikom ne napomenem da je na još jednog velikana evropske pa i svetske kulture, najpoznatijeg mađarskog pijanistu i kompozitora Franca Lista sudbonosnu ulogu odigrala takođe jedna Ukrajinka, takođe bogata, udata i visokog roda princeza Karolina Zajn-Vitgenštajn
Upoznali su se posle Listovog koncerta u Kijevu zime 1847. godine kada su se i zbližili i postali ljubavnici. Princeza ga je ubedila da napusti karijeru pijaniste i da se posveti komponovanju, jer je jedino tako mogla da ga drži uz sebe. Ali to je neka sasvim druga priča.
iz knjige Okolo hleba (Вокруг Хлеба) Andreja Mosijenka
Milan Pajević