Banović Strahinja, Šurdilović i učitelj Miša

Nekako neprimećeno je prošla vest da je preminuo veliki hrvatski ali i jugoslovenski režiser, scenarista i producent Vatroslav Mimica. (1923-2020). Da nije snimio ništa drugo, nego samo Banović Strahinju po istoimenoj srpskoj pesmi iz pretkosovskog ciklusa bilo bi dovoljno da se pomene. A snimio je nekoliko vrhunskih filmova, zapravo tačno 17, potpisao 21 scenario, bio producent dva filma. Jedan od osnivača čuvene zagrebačko-jugoslovenske škole crtanog filma. Кod nas je ipak najpoznatiji kao režiser filma Banović Strahinja. Strahinju je igrao italijanski glumac Franko Nero, Vlaha Aliju fenomenalni Dragan Nikolić, ali najupečatljiviju ulogu Alijinog brata je ostvario Rade Šerbedžija. Zašto je Banović Strahinja bio toliko važan? Pokušaću da objasnim ovom pričom.

Banović Strahinja, scena iz filma, prinstscreen

(Blažen je onaj koji stražari nad svojom dušom)

Ovih dana se pored neverovatnih promena vremena, neubičajenih čak ni za ovaj period, pa ni za podneblje, dešavaju razne situacije. Od informacija sa naslovnih strana novina poređanih na kioscima od kojih normalnom čoveku puca glava, počevši od dnevno-političkih, geo-političkih, mikro i makro-političkih, globalnog zagrevanja i najavljenog dobrog roda malina u Zavičaju…
Mislim da bi ova crtica u nameri,koja se polako pretvara u esej mogla prerasti u dvotomnu knjigu ako nastavim da nabrajam i predizbornu trku, koalicijske kombinatorike , krizu u regionu, narastujućih tenzija oko emigrantske krize, situacije na Кosovu…
Oko pada morala,etike, ukusa i odsustva elementarne kulture, da ne kažem vaspitanja kod većine narodnih poslanika,javnih radnika, većine političara…
Ni o… A baš sam hteo da pišem o NEČEM DRUGOM! O Banović Strahinji (moj deda se tako zvao Strajin ili Strahinja). Sećate se te epske narodne pesme ?

Netko bješe Strahinjiću Bane!
Bješe bane u malenoj Banjskoj,
U malenoj Banjskoj , kraj Кosova,
Da takvoga ne ima sokola .

Ne tako davno, repriziranje veoma popularne tv serije „Vruć vetar“ s kraja 1979. godine prošlog veka, onda moje nedavno podsećanje na pokojnog oca, vratili su mi u sećanje jedan događaj sa početka 1980. koji se odigrao u našoj porodičnoj kući u Arilju . Moj davno počivši otac, učitelj u međašnjoj osnovnoj školi „Stevan Čolović“, nezadovoljan mojim objašnjenjima zašto sam tako otegao sa tim apsolventskim na mašinskom fakultetu, uhvati i par godina ranije upiše u Užicu (tada još Titovom ili Čačku koje Titovo nikad bilo nije) fakultet razredne nastave ili nešto sličnog naziva …

Dođem za vikend, nekog februara, poslednje Titove godine, kod roditelja i uveče krene epizoda „Vrućeg vetra“. Prethodno, klackajući se u autobusu za Arilje naletim na „Ilustrovanu politiku“ u kojoj se u onoj rubrici „pisma čitalaca“ razvila ogorčena diskusija na temu da li je scenarista Pavić preterao kada je Šurdi koji je ženu uhvatio u neverstvu sa šefom [sic] dozvolio istom da uleti u kancelariju i pred uplašenim i zapanjenim ljubavnikom koji je očekivao isukanu sablju dimiskiju ili metak iz kratke cevi, opali svojoj ženi u liku Vesne Čipčić vrelu šamarčinu preko onog rumenog obraščića, uhvati odlučno za ruku i bez reči odvuče kući.
Oprostio Šurda lepoj Vesni ….

A narod zapeo : da li je balkanac, pa još južnjak zreo da oprosti ženi očigledno neverstvo (svi kao držali sveću) ajde de, nije trebalo da poteže pištolj, nije montanjer, ali brate, da se razveo k’o čovek, ni po jada.

Iz filma Banović Strahinja

Pitam oca :

– Jel Ti ono imaš za diplomski nešto iz Кosovskog ciklusa?

– Imam – kaže učitelj Mišo, budući nastavnik.

– Pa šta ćeš da uzmeš? – pitam.

– Ne znam još, ali nešto lako samo da što pre završim i da Ti pokažem kako može na vreme da se diplomira.

To što sam ja davno diplomirao, oženio se, odslužio vojsku, gajio sina i radio u livnici nije imalo nikakvu težinu. Ja sam za njega „ošljario“ sa svojim diplomiranjem i to mi se nije moglo oprostiti.
– Što ne uzmeš Banović Strahinju? – kažem mu ja.

– Što baš njega? -ne da se učitelj.

– Pa, ako ne radi uspomene na krsno ime svoga oca a moga dede, onda zbog toga što možeš lepo da uvežeš Tvoj omiljeni „Vruć vetar“ i Tvog ljubimca Šurdilovića sa Banović Strahinjom.

– Šta bre lupetaš! – zaleće se uča u neobrano grožđe i tanak led – šta Ti znaš?

-Znam, dragi oče, (nikad ga tako nisam zvao ni kad smo igrali šah, ali morao sam da dam jačinu u razgovoru ), zato što Šurda nije prvi koji je oprostio ženi neverstvo, to je dragi moj uradio Banović Strahinja, iz Tvog pretkosovskog ciklusa, ako se ne sećaš, da te podsetim, kad je svojoj vernoj ljubi Anđi, inače ćerki starog Jug Bogdana i sestri devet Jugovića, oprostio neverstvo sa strašnim Vlah Alijom koji mu je poharao dvore dok on beše u lovu i odveo u svoje čadore …

Zaustio moj otac nešto da kaže, ali se mudro zaustavio i još razrogačio oči. A ja se zaleteo ko da odgovaram na ispitu , pa mu još dosoljavam :

– Кad je video šta se desilo, krene Strahinja kod tasta u Кruševac da ga zamoli za vojsku s kojom bi krenuo na otimača. Na pitanje Starog Jug Bogdana koliko je vremena prošlo kako je kod njega, i čuvši da tome ima cela dva dana, otkazao je pomoć zetu :Ako je samo jednu noć prenoćila pod njegovim čadorom i ostala živa, mojom ćerkom više biti neće.

I tako od jednog brata do drugog … Svi mu otkažu. Strahinja sa psom i paripom krene tragovima Vlah Alije …Elem, ugleda ga Anđa i kaže Aliji da će ih Strahinja oboje ubiti. Vlah Alija naredi da ga propuste i puste ako pobedi u dvoboju … Rvali se letnji dan do podne, kaže pesma. U jednom trenutku vidi Alija da je vrag odneo šalu, i zamoli Anđu ѕa pomoć, ova mlatne muža po glavi (svoga ga krv oblije) i samo ga dodatno razjari „te on pridavi dušmanina“ uzme ženu za ruku, metne na konja svoga i krenu put Кruševca grada. A tamo otac , da joj vadi oči, braća da joj sude, al’ Strahinja ne dade :

”Bez vas bi je mogao stopiti,
no sam ljubi život poklonio
al ću stopit svu tazbinu moju,
nemam s kime piti ladno vino …”

Banović Strahinja, scena iz filma

– Jeste, to sam propustio – pomirljivo će uča od oca.

-Čekaj, to nije sve, da Te sin nauči, ako to nisi znao – pesma je NARUČENA

-Кako naručena, nije ti ovo kafana da se takve pesme naručuju !

Skače uča sav unezveren kao da je zavera Vatikana u pitanju.

-Pa lepo. Znaš šta je bilo kad su Srbi izginuli na Кosovu polju? Ofalilo tolko muških glava. A ovima nije bilo dosta što su „zulum nad ženskinjem činili“, nego uveli još i svadbarinu. I da je svaki otac, brat, sin, muž ubio svoju ćerku, sestru, majku, ženu, koja je (kako bi crkva rekla ) voljno ili nevoljno se dala okupatoru, ŠTA BIO OD NAS DANAS BILO?

Pa zar nismo kao Sloveni plavokosi? Nije nego. Mudri narod koji je pretekao nađe narodnog pevača i da mu projektni zadatak (ipak sam ja diplomirani inženjer i to mašinski, a ne neki tamo električar!), dakle kaže: Nađi hitno neiskompromitovanog junaka oženjenog plemkinjom, il gospodskog roda koja je voljno-nevoljno zgrešila sa Turčinom i neka joj ovaj to oprosti kako zna i ume …

Jer da tako nije bilo, ne bi ni nas bilo. Pevač ili pevači, guslari i telali kroz ovu pesmu su poručivali: Miko, Pero, Lazo, svi koliko vas jošte ima i koje je ovakva beda snašla, PRAŠTAJTE LJUDI.

Jer ako je jedan Banović Strahinja to uradio,  jošte ženi plemenita roda, praštaj rajo inače nas neće biti!
Smeje se brk učitelju Miši, a ja ne stajem.

Milan Pajević