Najpoznatija skitnica na svetu – Čarli Čaplin

Mališan (The Kid), 1921.

Na filmskom platnu stvorio je mit o običnom čoveku koji svi volimo i rado mu se vraćamo. Jedan od najuspešnijih komičara svih vremena, svojevrsna pop ikona i svakako prva prava holivudska zvezda. 

Čarls Spenser Čaplin je ime koje je prema zvaničnim biografijama ovaj čovek dobio na rođenju. Ipak, ni dan danas pouzdano ne znamo ko je zaista bio jedan od najvećih komičara svih vremena, čovek koji je osnovao Junajted Artist Studio, i koji je proglašen za jednog od najuticajnijih glumaca svih vremena.

Nedavno su svetski mediji objavili da je 1952. na zahtev FBI, britanski MI5 istraživao Čaplinovu povezanost sa komunistima. Istraga je pokazala da se podaci iz zvanične Čaplinove biografije ne podudaraju sa onim što su agenti pronašli ili što uopšte nisu pronašli, kao što je tačan datum njegovog rođenja ili njegovo pravo ime. Novi dokazi opet, idu u drugom pravcu i navode na pomisao da je Čarli Čaplin rođen u jednoj čergi kao dete žene koju su zvali “ciganska kraljica”. Ipak, sve ove tvrdnje je veoma teško dokazati.

Čarls Spenser Čaplin

Po zvaničnim biografskim podacima, Čarli Čaplin je rođen 16. aprila 1889. godine. Otac mu je bio pevač i glumac ali je umro kada je Čarls imao pet godina. Majka je u to vreme doživela nervno rastrojstvo i Čarli i brat Sidni postali su beskućnici. Nakon nekog vremena provedenog u sirotištu, Čarli je postao član dečje pozorišne trupe u kojoj je povremeno glumio i sa tim pozorištem je 1910. godine otišao na gostovanje u Ameriku. Ostavio je jak utisak na publiku u ponuđeno mu je da snima prva dva nema filma za kompaniju Kiston (Keystone). Već tada je dobio platu od 150 dolara nedeljno, što je za to vreme bila izuzetno visoka plata. U ovim filmovima Čaplin upravo predstavlja lik po kome ga i danas najviše pamtimo i koji je njegov zaštitni znak. Skitnica sa smešnim polucilindrom, ogromnim cipelama i vrećastim pantalonama obeležila je filmsku istoriju. Narednih godina je snimio 20 filmova i u njima se pored Čaplina po prvi put pojavila i Edna Pervajans, koja je osam godina bila Čaplinova stalna partnerka u filmovima.

Zlatna groznica, 1925.

Promenio je nekoliko različitih filmskih studija a onda postao nezavisni producent. Radio je kao glumac, producent, reditelj i scenarista. Sa Meri Pikford, Grifinom i Ferbanksom osniva 1919. Junajted Studio. Do Tokom tridesetih godina, karakter Malog lutalice je postao opšte poznat pojam i obožavan filmski lik. Tih godina najveće uspehe među čaplinovim filmovima su postigli upravo filmovi “Mali lutalica” i “Zlatna groznica“, koja je 1928. godine osvojila Oskara.

Lik skitnice je do te mere bio omiljen da su se organizovala takmičenja u imitiranju Čaplina širom Amerike. Priča kaže da je na jedno od tih takmičenja u imitiranju došao i sam Čaplin, prijavio se i osvojio treće mesto.

Čarli Čaplin kao najpoznatija skitnica na svetu

Pojavom zvučnog filma, mnogi glumci nemih filmova su ostali bez posla, jer nisu mogli da se dobro snađu u zvuku, odnosno, pošto je sve snimano uživo, loše su zvučali. Ipak, Čarliju Čaplinu to nije predstavljalo porblem. Prvi film sa muzikom i zvučnim efektima snima 1931. godine. Narednih godina čak komponuje i muziku za mnoge stare, neme filmove.

Veliki diktator, 1940, Čarli parodira Hitlera

Čaplin se u svojim filmovima često okretao vrućim političkim temama, ismevao je savremena društvena zbivanja, što se može najbolje videti u čuvenom filmu “Moderna vremena”. Kada je pojava Hitlera i fašizma u Evropi već ozbiljno počela da preti svetu, 1937. godine, Čaplin je snimio i svoj prvi ton film “Veliki diktator”, u kome je odglumio Hitlera, ismevajući i njega i Musolinija do krajnjih granica. Kažu da kada je Hitler video ovaj urnebesni film, da je obećao da će “obesiti patuljastog klovna”. Čaplin je u svojim kasnijim filmovima ismevao i mnoge američke političare i u tome se verovatno krije i razlog što je pedesetih bio na udaru tajnih službi koje su pokušavale da na razne načine ospore biografiju Čarlija Čaplina i optuže ga za simpatisanje komunizma. Zbog takvog njegovog stava koji je otvoreno iskazivao kroz filmove, Čaplinu je pedesetih bio zabranjen povratak u Ameriku iz Evrope. Zatečen ovakvom zabranom, Čaplin odlučuje da živi u Švajcarskoj.

 Svoja poslednja dva filma, Kralj Njujorka iz 1957.  i Grofica iz Hong Konga iz 1963, sa Sofijom Loren i Marlonom Brandom, snimio je u Velikoj Britaniji. “Kralj Njujorka” je u Americi bio zabranjen sve do 1972. godine kada je pozvan i da primi počasnog Oskara. Ostatak života proveo je kao kompozitor i pisac. Britanska kraljica Elizabeta II mu je 1975. godine dodelila titulu viteza.

Čaplinov život je bio pun ljubavnih afera i skandaloznih veza sa mlađim partnerkama zbog čega je često javno kritikovan. Ženio se četiri puta i imao devetoro dece. U Švajcarskoj je proveo poslednjih dvadeset godina i umro je u snu, 25. decembra 1977. godine.

S.Spasić