Ćirilov i Krleža: Jedna ženevska šetnja
Prošetao sam se sa njim,
gotovo silom,
po ženevskim tminama
kojima je lutao Kalvin,
i Žan-Žak Ruso,
i madam de Stal,
sa nekim kasnim zanosom
koji mi ne dolikuje
bar dve-tri zime.
Bio je ćutljiv,
a ja korak po korak
ispitivao nejasne granice
ljudskog prezira,
od Ulice belog konja
sve do najstarije evropske krčme
kod Armira.
Kada je ćutnja postala
zaista mučna,
upitao me je starac
koliko mi je godina.
Odgovorio sam sa osmehom,
u ime neke nervozne šetnje,
da mi je zaista mnogo,
to jest trideset i osam.
Dodao je dosta ozbiljno:
“Vremena dosta da se sagrade
još dve-tri katedrale.”
Posle tog iznenadnog proročanstva
postao sam ponovo siv
i kad je sve pretilo
da ću početi da govorim
brzo i mnogo,
bez nade da se ikada dovoljno ponizim
u jednom nepotrebnom susretu,
on je već sudbinski plaćao
naše dve oranžade.
Bila je završena
moja ženevska šetnja
sa Krležom.
Bez katedrala na vidiku.
Jovan Ćirilov – objavljeno u “Dramski pisci – moji savremenici”, Sterijino pozorje, Novi Sad, 1989.