Čudo, al’ ne u Šarganu, već nešto niže, u Arilju

Otvoren je ARLEMM 2016

Specijalno sa ARLEMM-a,

Milan Pajević i ARTIS Centar

Sinoć, 17. jula 2016. godine, na gradskom trgu u Arilju se desilo čudo. Na pozornici koja je smeštena u trouglu između tri spomenika – zadužbine kralja Dragutina Nemanjića iz 13 veka, spomenika borcima palim u NOB-u i spomenika koji su Ariljci podigli malini(bl agodareći kojoj su lakše prošli kroz teška vremena tranzicije i privatizacije državnih preduzeća), virtuoz svetskog glasa, nekadašnje “čudo od deteta”, Stefan Milenković, sa Kamernim orkestrom Škole  za muzičke talente iz Ćuprije održao koncert za pamćenje. Budući prvaci svetskih orkestara, talentovani mladi gudači iz jedne od tri slične škole u svetu, sa predvodnikom, svetskim brendom u liku Stefana Milenkovića, perfektno, sa neophodnom dozom umeća, neophodnog perspektivnim virtuozima i sa fantastičnim entuzijazmom, odsvirali su unapred osmišljen i izbalansiran program, koji je zadovoljio sve ukuse ozbiljnih poznavalaca klasične muzike i onih, kojima takva muzika nije baš mila uhu, ili uz koju bi se rado opustili. A počeli su sa Rumunskim igrama Bele Bartoka, Ciganskim melodijama Pabla Sarasate, Rondo-kapričozo Kamija Sen Sansa, da bi preko Masneovih Meditacija završili poznatom La Kampanelom, neprevaziđene violinske ikone, čuvenog Paganinija. Odsviran je i bis, a publika je iskreno u toj čudesnoj noći  pozdravljala i Stefana i prateći orkestar koji je svojim muziciranjem dotakao svakog prisutnog – koga u srce, koga u dušu, a nekome i naježio kožu. Ali ne od studeni, već od energije koja se sa pozornice kao interferencija širila uzvodno Rzavom i Moravicom.

Stefan Milenković i Kamerni orkestar Škole za muzičke telente iz Ćuprije, foto Jaša Josimović i Artis Centar

Čudo nije u tome. Takvo nešto, mi koji smo imali priliku da slušamo i vidimo Stefana na raznim pozornicama i sa raznim izvođačima smo i priželjkivali… Čudo se ogleda u neverovatnoj činjenici da se pred sam početak koncerta nebo zacrnilo još od Ovčara i Kablara, i teški, skoro gradonosni oblaci su se lenjo valjali moravičkom dolinom put Maliča, Okruglice, Kukutnjice i Javora, toliko nisko da ih je cepao krst na crkvi svetog Ahilija tako da su delići zaostajali u krošnjama lipa i borova na ariljskom trgu. Sedeo sam u publici, a svet je nadolazio i ispunjavao ne samo trg već i prilazne ulice. Deca su se igrala, i vetar je vijao zaostale notne listove koji nisu na vreme uhvaćeni štipaljkama, gledali smo u nebo i čekali da počne: jal pljusak, jal koncert…

I počeo je – KONCERT. Stefan je polako, manirom pravog profesora sa Džulijarda, uvodio (i one koji to nisu znali) publiku u melodiju koju će zajedno sa gudačima odsvirati. I krenulo je…

I teklo kao bistra i zdrava rzavska voda, čas brzo i oštro, čas tijo kao voda na Urjaku… Ili razvučeno, kao na onih desetak gradskih plaža do ušća u Moravicu, sve ispod Ariljskog brda, na čijem se ćuviku smestila u svoj svojoj lepoti kraljevska zadužbina. Mislim da odavno, a imam nekog iskustva slušanja sličnih koncerata na raznim svetskim destinacijama, nisam imao takav doživljaj pripadnosti i neverovatan osećaj egzaltirnosti kojim me napunila vibracija kojoj je izvanredni Stefan Milenković u sredini trougla o kome sam pričao na početku, ne samo pomirio Kamil Sen Sansa, španske, francuske i Italijanske kompozitore sa energijom koju samo 25 km preko Golupca, u Guči, početkom svakog avgusta rasipaju trubači i publika sa svih svetskih meridijana.

ARLEMM, 17. jul 2016, foto Jaša Josimović i ARTIS Centar

Mislim da je svako, ama baš, posle ovog koncerta, a u očekivanju otvaranja multimedijalne izložbe fotografija ARLEMM-umetnički karavan, i iščekivanja sledećeg koncerta mlađane ali hrabre i jako dobre Sanje Marković sa svojim Brazilian Jazz Collective, razmišljao o tome – čime je Arilje zaslužilo takav praznik. U vreme kada za kulturu nigde nema sredstava, grupa entuzijasta predvođena profesorom violine Dragutinom – Gutom i ostalim članovima porodice Mladenović i prijateljima, podržana više deklerativno nego realnim potrepštinama (čast izuzecima, Ministarstvo kulture i Sokoj su ove godine izdvojili više sredstava nego ranijih godina) na neverovatnom entuzijazmu istrajavaju već sedmu godinu i od jedne lepe ideje lokalnog dometa i karaktera, podigli ARLEMM ne samo na regionalni već i Evropski nivo. Kapa dole majstori ! Alal vera !

A danas su počele muzičke radionice, prvu je održao niko drugi nego Stefan Milenković, a onda su se priključili viđeni, poznati i priznati pedagozi. Počela je i švedska slikarka srpskog porekla Aki zuM da oslikava svoj mural u centru grada, koji zajedno sa svojom porodicom i ARLEMM-om poklanja gradu u kome je provela deo svog detinjstva. Kraj Ariljskih letnjih muzučkih manifestacija je tradicionalno, pod nazivom ARLEMM art fest u dvodnevnim koncertima na rzavskom ostrvu intrigantnog naziva “Uski vir” nedaleko od centra grada. Do sada su, ranijih godina nastupali Jovan Kolundžija, Slobodan Trkulja, Lena Kovačević, Robi Lakatoš, trio Vlatka Stefanovskog, Marko Luis sa svojim orkestrom i mnogi drugi. Ovog leta će svirati Miško Plavi, Vasil Hadžimanov, Srđan Dunkić, Danijela trubačka princeza, Mića Luković – Ice Cream man, Irie Fm … A u nedelju 31.7. u porti Crkve svetog Ahilija koncertom polaznika “Studio za duhovnu muziku –  Divna Ljubojević” počinju završni akordi ovogodišnjeg ARLEMM-a, čiji će krešendo tradicionalno zazvoniti čarobnim glasom Divne Ljubojević uz pratnju hora Melodi…

Tako će se, interferentno, oscilacija, vibracija i gravitacija razliti Rzavom, Moravicom do dalekih mora, i kao što Tesla reče, moći ćeš da osetiš svemir …

MILAN PAJEVIĆ 

Siguran sam da će tako i biti