Čuvanje za budućnost

Ana Bolović, kustos, Muzej Rudničko-takovskog kraja, Gornji Milanovac (fotografija preuzeta sa sajta muzeja)

Događaji i priče iz Muzeja, preuzeto sa: Press centar UNS

Ana Bolović, kustos istoričar umetnosti, Muzej rudničko-takovskog kraja

Koliko je i da li manifestacija “10 do 10” pomogla afirmaciji muzeja, ili je pak on, kao i ostali koji su učestvovali, više učinio za samu manifestaciju i “reanimaciju” muzejskog života i životopisa Srbije?

Manifestaciji “Muzeji 10 dana od 10 do 10” prvi put smo se pridružili u ovoj godini i tu priliku smo iskoristili da se pozabavimo temama koje su sa istorijskog i kulturološkog stanovišta izuzetno bitne ali im se ne posvećuje dovoljna pažnja. U tom cilju smo predstavili knjigu “Kolaboracionistička štampa u Srbiji 1941-1944”, jedno veče bilo je posvećeno etnološkom filmu, svih deset dana je organizovana radionica za učenike osnovnih škola „Putovanje kroz vreme“, a zapravo sve je počelo autorskom izložbom fotografa našeg muzeja. Poseban odjek u gradu imao je netipičan koncert učeničkog orkestra i hora milanovačke OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” za koji se ispostavilo da je bio jedan od najposećenijih programa u ovoj godini i ne samo to, nakon gostovanja u muzeju, osvojili su prvu nagradu na republičkom takmičenju školskih horova, pri čemu je profesor muzičkog koji ih predvodi istakao da je nastup u muzeju bio za njih odskočna daska jer im je dao potrebno samopouzdanje za javni nastup i osećaj da ih publika voli. Nama u muzeju je bilo neizmerno drago jer se u praksi pokazala korisnost od našeg rada tj. namere da u svoj rad uključimo sugrađane, a decu – posebno! Što se tiče muzeološkog aspekta tj. mogućnosti koje ova manifestacija pruža, namera nam je da sledeće godine pozovemo publiku da tokom tih 10 dana predstavi svoje porodične arhive, kolekcije i – zašto ne – uspomene, koje bi Muzej evidentirao, stručno obradio, izložio… kako bi kulturna dobra u privatnom vlasništvu upotpunila saznanja o lokalnom identitetu, kulturi i istoriji…

Pitanje koje se nameće: život u eri tehnologije na žalost ili na sreću čini svkodnevicu bržom, “ukroćenijom”, pomalo dosadnom ali čini se – nezamislivom drugačijom? Koliko i da li taj vid interakcije, društvenim mrežama, pomaže radu i postojanju muzeja, ili mu uzima to “malo” duše što nam osta i što baštini u sebi? 

Društvene mreže su se u ovom segmentu pokazale kao odličan kontakt sa publikom jer svaki put dobijamo povratnu informaciju koja nam koristi da oslušnemo ritam i potrebe publike i eventualno korigujemo svoj stav. Vrlo smo zadovoljni ovom vrstom komunikacije i sigurna sam da smo na taj način „osvojili“ neke nove posetioce, što podjednako važi i za organizaciju prve Noći muzeja u našem gradu koja je napravila veliki preokret u profilisanju muzejske publike. Netipičnim programima, uključivanjem raznih udruženja i pojedinaca – od udruženja vitezova, putujućih pozorišta, šah-kluba, privatnih kolekcionara, plesnih grupa, muzičkih bendova, fotokonkursa… došli smo do toga da posetioci koji su možda po prvi put te večeri ušli u muzej, postanu verna publika. Zato se i dalje trudimo da Noć muzeja uvek bude poseban događaj za ceo grad. Naravno, tu su i redovne kreativne radionice tokom godine koje su najzaslužnije za to što najmlađi posetioci stiču slobodu ulaska u muzejski prostor i, neretko, potom oni dovode roditelje, bake i deke – u posetu Muzeju!

Postoji li takozvana muzejska sujeta, odnosno, da li i koliko sarađujete sa ostalim muzejima? Šta su zajednički imenitelji, mada je odgovor na to pitanje verujem svakome sasvim jasan? 

Sa drugim muzejima imamo odličnu saradnju – verovatno je razlog za to u potpunom razumevanju i postojanju istih namera, ciljeva, ali i problema i poteškoća s kojima se zaposleni u ustanovama zaštite susreću. Ta saradnja je zaista sveprožimajuća: kroz stručnu saradnju u smislu saveta, pružanja informacija, ali i konkretne pomoći u zaštiti kulturnih dobara ili realizaciji određene izložbe…  zatim kroz razmenu autorskih izložbi – navešću samo neke jer ih ima puno budući da je to stalna pojava u našem radu: gostovanja naših izložbi u poslednjih nekoliko godina bila su u  Galeriji SANU, Konaku kneginje Ljubice, Kući kralja Petra, Etnografskom muzeju u Beogradu, Zamku kulture u Vrnjačkoj Banji, Andrićgradu, Muzeju Hercegovine u Trebinju, čačanskom i kraljevačkom muzeju, Petrovcu na Mlavi, Starom selu… a kada govorimo o gostovanjima drugih muzeja u našem prostoru – iako često volimo da ugostimo „velike igrače“ kao što su Narodni muzej u Beogradu, Istorijski muzej, Muzej savremene umetnosti, Galerija Matice srpske, Galerija Milene Pavlović Barili, Muzej grada Beograda… podjednako smo srećni – a i naša publika – kada priredimo izložbe npr. susednog Narodnog muzeja i Međuopštinskog arhiva u Čačku, Narodnog muzeja iz Kraljeva, Kruševca, Muzeja u Smederevu, negotinskog Muzeja Krajine…

Pečatnjak (tipar) kneza Lazara, Muzej rudničko-takovskog kraja, Gornji Milanovac

Pitanje bez kojeg ne mogu da zaključim priču o muzejima, pa ga postavljam i Vama: kolika je uloga muzeja u očuvanju kulture, tradicije i istorije jednog naroda, naročito nas, koji smo odavno prestali da nosimo muzeje u sebi, odnosno, da znamo više od osnovnog, mizernog, o istoriji prelepe nam i prebogate Srbije?

 Uloga muzeja u održanju nacionalnog bića i kulture jednog naroda izuzetno je važna, mada nekada, nije dovoljna – potrebno ja da one vrednosti koje muzeji afirmišu i neguju, budu prepoznate i zastupljene u svakodnevnom životu. Dakle i mas-mediji, i škola, i porodica… društvo u celini – zajedno sa nama, naravno – treba da rade na tome da kultura posete muzejima bude normalna, spontana pojava. Stiče se utisak da se u poslednjih nekoliko godina ipak desio pozitivan pomak u tom pravcu i, iako se dešava da, tokom posete Muzeju drugog srpskog ustanka u Takovu moramo da odgovorimo na dečije pitanje: “A da li imate nešto od Sulejmana Veličanstvenog? Da li je on bio ovde?“ – svakako je dobro što je to dete došlo u muzej gde je i dobilo pravi odgovor! Na pitanje o značaju muzeja možda je najbolje odgovoriti putem jednog muzejskog predmeta. Uzećemo za primer ekskluzivni eksponat Muzeja rudničko-takovskog kraja – Pečatnjak (tipar) kneza Lazara.

vom veličanstvenom arheološkom otkriću u 2015. godini, prethodio je iscrpan istraživački i terenski rad arehologa Ane Cicović iz našeg muzeja u saradnji sa Filozofskim fakultetom i uz finansijsku podršku Ministarstva kulture. Nakon njegovog otkrića na pretpostavljenom lokalitetu, sledi konzervatorski tretman predmeta, njegova stručna i naučna obrada – Tipar sa zaštitnim znakom kneza Lazara, dokazuje da je on boravio na Rudniku i upravo tu izdavao povelje – to dalje stavlja predmet u širi istorijski kontekst: srednjovekovni Rudnik – Srbija – Evropa. Potom sledi adekvatno izlaganje predmeta i, što je najvažnija uloga muzeja možda – njegovo ČUVANjE za budućnost. Kada brizi o muzejskim predmetima dodamo druge činioce rada u ovoj instituciji – briga o spomeničkom nasleđu, crkvenim riznicama, ali i nematerijalnoj baštini, kao i tumačenje kulturoloških, umetničkih i istorijskih pojava, što je usput praćeno paralelnim animiranjem i upoznavanjem javnosti sa svim tim fenomenima  – mislim da se može naslutiti koliko je muzej kao institucija važna za opstanak nacionalnog, lokalnog da i ne govorimo – identiteta i duhovnosti. Da ne postoje muzeji, samo postojanje tih pojmova bilo bi ugroženo.

Mihailo Medenica

Udruženje novinara Srbije bilo je medijski pokrovitelj manifestacije Muzeji Srbije – deset dana od 10 do 10″. Za vreme manifestacije informisali smo o raznovrsnim programima i izložbama u muzejima u mnogim gradovima Srbije.

Intervjui su nastavak saradnje sa muzejima i pokušaj da se skrene pažnja na to da muzeji rade tokom cele godine. Pored stalnih postavki, muzeji organizuju predavanja, koncerte, izložbe, stučno vođenje kroz izložbe, radionice za decu i odrasle…

Projekat je sufinansiran iz buzdeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja 

Napomena: «Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva»