Ilija Đurović: Dignitassssss

photo: Andreas Krappweis

Najbolje je da izaberete sanduk za dijete. Ruku sa cigaretom naslonio je na stalak za infuziju, smijao se i ispuštao dim kroz razmak između prednjih zuba. Ili nagurajte novine u višak prostora, rekao je. Zamišljao sam ga kako kliza sa jednog na drugi kraj sanduka dok ga grobari premještaju, između mrtvačnice, kapele i porodične grobnice. Ili tražite da vam vrate noge, rekao je i nasmijao se. Komadi butine, deset centimetara ispod kukova, ostalo je uz gornji dio tijela. Gangrena je uništila palac lijeve noge, proširila se na stopalo i stigla do butine. Druga noga je otkinuta sedam mjeseci nakon prve. Očekivao je to. Sahrana je dogovorena za subotu, tako je najbolje, rekao je. Ljudi ne idu na posao i imaju nedjelju za odmor. Vijenci obavezni, tako napišite. I bez slike, obavezno bez slike. Ugasio je cigaretu i šakama odgurnuo tijelo do kraja jastuka. Zažmurio je naslonjen na šake. To je značilo da se vratim na svoje mjesto. Može sam. Sahranu je dogovorio za subotu jer je ljudima lakše da dođu, a uspavljivanje je dogovoreno za petak. Od utorka govori o uspavljivanju, dogovoreno je sa doktorom, rekao je. Doktori su rekli da je počeo da izmišlja. Nije prestajao da govori o uspavljivanju. Doktorima je tako najljepše, rekao je, obave to i idu kući. Nikakvo držanje za ruke, ubod igle i gotovo. Ti onda uđi i potpiši sve što je potrebno. I neka sanduk bude dječiji, nemaš ti para za kurčenje. Ponudio mi je cigaretu, sad može sve, rekao je. Nakon prve i druge operacije pokušavao je da puši. Bolesnici su tokom noći hodali zajedničkom terasom i donosili cigarete za nepokretne. Neki su stajali na terasi, drugi su pušili u krevetima. Pred uspavljivanje nam je sve dozvoljeno, puši slobodno, rekao je i otvorio kutiju. Zatvorio sam vrata. I dalje si pičkica. Bilo bi jeftinije da smo kupili pištolj, nisam želio da pravim nered. Sjeo sam na slobodnu polovinu kreveta. Mogli bi da unesu krevete za bebe, to je dovoljno za amputirane, rekao je. Ustao sam da otresem pepeo. Na mjestu plastične čaše bila je pepeljara. Rekao sam ti da sad sve može, rekao je. Otvorio sam flašu sa limunadom. Ponovo ima šećera. Ne mogu da se napijem slatke limunade. Teglu sa medom sam prosuo kroz prozor. Unosim u sebe sav šećer. Petogodišnjak ne jede toliko slatkog, rekao je. Da imam mliječne zube bili bi crni i ispadali bi, rekao je i nasmijao se. Sa stola je dohvatio zgužvanu foliju i pogodio kantu. Čuo se udarac u prazne boce. Bacio sam cigaretu kroz prozor kad je ušla sestra. On se smijao. Još nismo sreli ovako zadovoljnog, rekla je. Pridigao se i gledao dupe kako se gega po sobi, ovo govori svima, rekao je, nije skidao pogled sa utegnutog dupeta. Vi mi ne izgledate dobro, rekla je kad je prošla pored mene. On ostaje ispred kad me budete uspavljivali, on mi je jedina rodbina i čekaće ispred. Vi mu kažite kad bude gotovo, on će da potpiše i sve je završeno. Pogledala me, to je značilo da i ona zna priču o uspavljivanju. Sve sam dogovorio, ne brini, rekao je. Zavukla je posljednji peškir u pregradu i ispravila se, ispravila je suknju i poljubila ga u čelo. On mi je omiljeni. Vi da jedete bolje, rekla je kad je prošla pored kreveta. Zatvorila je vrata. Sad tamo govori isto, ali je ipak volim, gnječio bih ono dupe. Rekli su da nije depresivan. Svi su depresivni nakon amputacije, ali se on osjeća dobro, rekli su. Samo jedno onakvo dupe, ne tražim mnogo, toliko mogu da mi daju, rekao je. Sjeo sam na stolicu pored kreveta. Ono je dupe za primarijuse, rekao sam. Uzeo sam pepeljaru i protresao nagoreli papir. Kanta je bila daleko. Ono je dupe za šefa, rekao je, vidio sam kako je gleda. Ne moraš da sjediš ovoliko, rekao je. Sestra je uvijek dolazila u pravom trenutku kad je ležao na donjim spratovima. Prvi talas neprijatnosti dolazio je nakon prvih pola sata. Sestra je ulazila i napominjala da je posjeta završena. Odlagao sam stolicu i pozdravljao se. Ovdje nema ograničenih posjeta. Ako nećeš da ideš onda sjedi i gledaj kako spavam. Ako te ne čeka onakvo dupe onda me gledaj, budalo. Čuješ li, ne budi glup. Glup si, rekao je i podvukao šaku ispod potiljka. Gledao je u plafon. Nakašljao se i zatvorio oči. Ležao je na leđima. Vidimo se sjutra, rekao je kad sam rekao da idem i da ponovo dolazim sjutra. Završi posao, nemoj da izlaziš zbog mene. Sjutra je nedjelja, rekao sam. Izjebi nešto, rekao je. Nije otvorio oči.

photo: Fran Priestley

Opet kasniš pola sata. Ovaj moj uvijek kasni, dosadno mu je da sjedi sa mnom, rekao je sljedećeg dana. Imam novog druga, sinoć su ubacili krevet. Čulo se šištanje sa drugog kreveta. Rekli su mi da ne smijem da ga zasmijavam, on se smije na sve što kažem, rekao je. Bio je dobro raspoložen. Na šakama se podigao do jastuka. Jastuk je podigao uspravno. Još ne može da priča, iščupali su mu nešto iz grla, samo šišti, rekao je. Čulo se ubrzano šištanje. Starac je ležao na leđima. Bio je čitav. Ožiljak je počinjao ispod brade. Rana se širila i skupljala kad je šištao. Ovdje vas dobro čuvaju, rekao sam. Tri puta je zašištao i okrenuo glavu prema prozoru. Doveli su ga kod mene da ga oraspoložim, još mu ne dolazi posjeta. Ne smijem da pušim od kad je on tu, rekao je i spustio dlanove na čaršav. Jesi li sve sredio za subotu, pitao je. Uzeo je jabuku sa ormarića. Ponovo jedem jabuke. Okretao je zeleni komad kroz vilicu. Trulež, rekao je. Pokazivao je žute rubove na mjestu gdje je zagrizao. Pomirisao je rupu u plodu. Ne moramo o tome ako ti je dosadno, to govorim zbog tebe, rekao je. Ispljunuo je u dlan crnu košpicu. Kako je ona, pitao je. U drugom krevetu je ravnomjerno šištalo. Njegov drug je spavao. Dao mi je ostatak jabuke i pokazao kantu. Nemoj da šetaš okolo, rekao je.

photo: Anders Engelbøl

Sve je bilo brzo kad sam se vratio. Bili su nervozni. Glavna sestra je bila nervozna. On je pio, rekla je. Pio je nakon dvanaest godina i dvije amputacije, pomislio sam, alkoholičar nije izdržao. Živ je ali je stanje loše, rekla je, njegov slučaj je težak i bez alkohola, pio je sa nekim, rekla je. Neko je donio boce u njihovu sobu, gledale su me, prepoznao sam sestru sa utegnutim dupetom, vidjela sam ga kad je dolazio, on ništa nije donio, rekla je. Kako je on, pitao sam. Trovanje alkoholom, rekla je. Sestra sa utegnutim dupetom je pričala. Ušla sam da isključim svjetlo i našla sam ih tako, teško su disali, boce su bile na krevetu, osjećalo se na alkohol, bili su pijani, rekla je. Glavna sestra je podigla slušalicu. Ćutala je. Spustila je slušalicu i rekla umro je, nisu mogli ništa, i drugi je umro, otrovao se, rekla je. Uspavao se šest dana ranije, ne u subotu, uspavao se u nedjelju. To je zato što su pomjerili operaciju njegovom susjedu, pomislio sam, drug iz sobe imao je zakazano za četvrtak, njegova žena je dolazila u petak, opijanje su planirali za subotu. On se operisao u petak, šest dana ranije, žena je došla u subotu i donijela torbu, ispraznili su flaše u nedjelju, uspavali su se u nedjelju, pomislio sam, sestra me uhvatila za ruku i rekla voljele smo ga, ja sam ga najviše voljela. Mogu li da ga vidim, rekao sam. Glavna sestra je ponovo podigla slušalicu. Spustila je slušalicu i rekla možete, pokaži mu sobu. Hodao sam za utegnutim dupetom. Nisam imao hrabrosti da je uhvatim. Bio sam pičkica. On je na četvrtom, moramo pješke, lift ne radi od juče, rekla je, zovite suprugu da uđe, hladno je ispred. Nije htjela da ulazi. Došao je sin, rekla je. Otvorila je vrata i otišla do česme. Izvukla je plastičnu čašu iz celofana. Grudi su joj se nadimale dok je pila. Vi ste sin, rekao je. Gledao je papir na desnom kraju stola. Upisivao je nešto u papir pod rukom. Izašao sam iz bolnice i vidio je kako stoji pored rampe, pušila je i čekala da siđem, prišao sam i rekao da je mrtav, ona je opsovala. Zagrlila me. Ništa mi nisu rekli, mislila sam da nije ozbiljno, napio se, rekao sam. Pogledala me. Pušila je i premještala težinu sa lijeve na desnu nogu. Kako se napio. Kako se napio u bolnici, rekla je. Neko je donio rakiju i oni su je popili, ko su oni, pitala je, on i njegov drug iz sobe, neko je donio rakiju njegovom drugu iz sobe i oni su je popili, dva tek operisana idiota su se nalila rakijom, to ih je ubilo, rekao sam. Pogledao sam kroz staklo pored rampe. Iza stakla je bio portir. Unutra je toplo, staklo je bilo tamno. Mi stojimo pored rampe i pušimo, nema gužve, premještamo se sa lijeve noge na desnu, sa jedne na drugu. Nije ostavio ništa osim priče o uspavljivanju, uspavljivanje u petak, sahrana u subotu, to je ponavljao. Ništa nije napisao, rekli su, pregledali su njegov krevet, možda je ostavio poruku, ili uputstvo, najčešće ih kremiraju, to ovdje ne radimo, rekli su kad sam pitao kako sahranjuju bogalje, najčešće ih kremiraju, tako su rekli, tako je lakše, i ljepše nego sahranjivanje bogalja, rekli su. Mi smo ga sahranili, polovinu tijela, gornju polovinu smo spustili u sanduk, niko se nije čudio. Nije bila potrebna pomoć, samo ona i ja, njeni roditelji i njegova sestra, bez čekanja, bez vijenaca, bez smrzavanja, bez rukovanja i ljubljenja. Čekali smo kola, radnici su prebacili kovčeg, ništa se nije čulo. Tijelo nije klizilo niz svilu i nije udaralo. Sva četvorica su potegla istom snagom, očekivali su istu težinu, prednja dvojica su potegla prejako, njihov dio je bio prazan, nakon toga su popustili, mislili su na to dok su ga spuštali, nije se ljuljao, samo je ušao unutra.

Ilija Đurović