Dodeljeno priznanje MUZEJ ZA 10, za prošlu godinu

Povodom Međunarodnog dana muzeja, 18. maja, u Muzeju Vojvodine je održana Svečana sednica Skupštine Muzejskog društva Srbje, Nacionalnog komiteta ICOM-a i Osnivačkog odbora manifestacije „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“. Dodeljene su nagrade „Mihailo Valtrović“ i NK ICOM-a, kao i priznanje muzejske manifestacije „Muzej za 10“ za istaknuti doprinos u prošlogodišnjoj manifestaciji.

Za ukupno zalaganje i odgovor na temu „Moj muzej, moj grad“, priznanje „Muzej za 10“ za 2016. godinu dobili su sledeći učesnici:

GALERIJA SAVREMENE LIKOVNE UMETNOSTI, NIŠ
Galerija bez stalne postavke, već dve godine za redom organizuje programe u okviru manifestacije na čak četiri lokacije u Nišu. Pored izložbi umetnika koji su za Niš vezani rođenjem i stvaralaštvom, kao što je poznata umetnička porodica Đorđević, čiji su radovi bili izloženi u Galeriji „Srbija“ i Slobodan Radojković u Salonu 77, niška publika je mogla da vidi i izložbu Moj grad – moj muzej u Paviljonu u Tvrđavi. Fokus izložbe bio je u interakciji sa publikom kroz dečije likovne radionice, koncert pesama starog Niša i program „Moji sugrađani – karikatura uživo“, poznatog niškog karikaturiste Saše Dimitrijevića koji je u samom izložbenom prostoru, tokom trajanja izložbe crtao karikature posetilaca.

GRADSKI MUZEJ SOMBOR
Prvi put je prošle godine učestvovao u manifestaciji, a za tu priliku je pripremio bogat i raznovrsan program kojim su posetioci inspirisani da postanu aktivni učesnici. Programom Muzej u mom domu omogućeno je sugrađanima da u muzejskom ambijentu prikažu predmete iz svog porodičnog nasleđa koji za njih imaju posebnu vrednost. Čajankom sa prijateljima muzeja nastojalo se da se u neobaveznom druženju okupe svi koji su donacijama ili aktivnim učešćem u programima obeležili rad muzeja, čime se veze muzeja i lokalne zajednice produbljuju i učvršćuju. Pored toga, organizovane su brojne aktivnosti za decu, kao što su Kviz iz istorije Sombora ili Potraga za muzejskim blagom. Selfi u muzeju: potraga za identitetom, još jedan je od domišljatih načina da se publika, posebno mlada, identitetski veže za svoj muzej, što i jeste jedan od ciljeva manifestacije.

ZAVIČAJNI MUZEJ JAGODINA
Zavičajni muzej Jagodina zaslužio je našu pažnju i priznanje, prvenstveno zbog velikog entuzijazma i zalaganja. Iako su prvi put učestvovali, izdvojili su se brojnim aktivnostima. Program Muzeja obeležila je izložba „Biberče“– minijaturne posude iz praistorijskih zbirki Zavičajnog muzeja Jagodina, kao i posebni programi – predavanja i radionice za decu, a svaka od njih bila je predstavljena posebno osmišljenim plakatom.

ZAVIČAJNI MUZEJ, PETROVAC NA MLAVI
Ovaj muzej učesnik je manifestacije od njenog osnivanja. Pored stalne postavke, kolektiv sa tek nekoliko zaposlenih uspešno je organizovao tradicionalnu izložbu Crteži za strip i ilustraciju Božidar Boža Veselinović, kojom se iz godine u godinu evocira uspomena na darovitog strip crtača i sugrađanina i promoviše deveta umetnost. Izložbu su pratile brojne radionice stripa za decu. Uz ove aktivnosti, Muzej je ugostio Prirodnjački muzej iz Beograda sa izložbom „Staro i nestalo voće Srbije“ i Arheološki park Viminacijum, čime je, na određeni način anticipirao ovogodišnju temu „Muzej u gostima“. Kolektivu Muzeja u osmišljavanju i realizaciji programa za 12. Evropsku noć muzeja pomogla su dva lokalna udruženja: Udruženje gljivara „Vilino kolo“ sa izložbom jestivih gljiva, njihovom pripremom i degustacijom, dok se za ukuse iz celog sveta pobrinuo Odred izviđača „Mlava“. Još jedan primer dobre saradnje muzeja i lokalne zajednice.

MUZEJ VOJVODINE
Zbog ukupnog zalaganja u 2015. i 2016. godini Muzej Vojvodine zaslužio je da ponese ovo priznanje. Jedinstven projekat, osmišljen za manifestaciju 2015, Muzej za decu, kojim je najmlađim posetiocima kroz igru i igračke objašnjeno funkcionisanje muzeja, izuzetan je primer uspešnog programa koji je nastavio da živi i nakon manifestacije s velikim izgledima da preraste u deo stalnog programa za decu, kome se u Muzeju Vojvodine poklanja izuzetna pažnja. O tome svedoči devet tematski različitih radionica za decu koje su pratile ovu i ostale izložbe i stalnu postavku 2015. godine. I tokom manifestacije 2016. programi za decu su pratili sve realizovane izložbe, a jedan dan je bio posvećen iskoraku muzeja u grad, pa su se radionice, predavanja i koncert održali u Dunavskom parku.

MUZEJ JUGOSLAVIJE
Tadašnji Muzej istorije Jugoslavije, a sadašnji Muzej Jugoslavije osmislio je i realizovao, jedan od najoriginalniji programa na temu „Moj muzej, moj grad“. Program pod nazivom (Pre)poznavanje – Muzej 25. maj ostvario je kreativnu saradnju sa najneposrednijom lokalnom zajednicom ali i širom publikom. Program je nastao u cilju isticanja arhitektonskih vrednosti Muzeja 25. maj, prvog namenski građenog muzeja u Beogradu. Osmišljen je kao šetnja koja počinje na terasi smeštenoj na vrhu solitera preko puta Muzeja, kao svojevrsnom vidikovcu sa koga se panoramski razgleda Beograd, a mogu se videti i drugi objekti projektanta Muzeja 25. maj, Mihaila Mike Jankovića. Doživljaj je upotpunjavala ambijentalna postavka u samom Muzeju: arhivski i video materijal, zvučna mapa muzejskog komšiluka i taktilno dostupna maketa. Program je realizovan u saradnji sa stručnjacima, ali i uz aktivno učešće onih ljudi kojima ovaj prostor predstavlja svakodnevno okruženje, što na najbolji način odslikava ideju povezivanja muzeja sa lokalnom zajednicom.

MUZEJ NAIVNE UMETNOSTI „ILIJANUM“, ŠID
Stalni učesnik Manifestacije, Muzej naivne umetnosti „Ilijanum“, pored stalne postavke posvećene stvaralaštvu Ilije Bašičevića Bosilja, prošlogodišnji program obeležio je dvema izložbama. Na izložbi Moj Ilija, prikazana su Bosiljova dela koja se nalaze u privatnom vlasništvu Šiđana. Izložba fotografija Sećanja oživljava uspomene na jedan period istorije Šida u kome se čin sklapanja građanskog braka odvijao u prostoru Muzeja, pa je upućen poziv sugrađanima da donesu porodične fotografije koje o tome svedoče. Osim toga, „Ilijanum“ je već tradicionalno Međunarodni dan muzeja proslavio sa učenicima škole za decu s invaliditetom „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Šida, organizovanjem likovne radionice. Uključivanjem lokalne zajednice, kako one najšire, tako i njenog najranjivijeg dela u realizaciju programa Manifestacije, Muzej naivne umetnosti „Ilijanum“ iz Šida na najbolji način je odgovorio na temu „Moj muzej, mog grad“.

MUZEJ PONIŠAVLJA, PIROT
Pirotski muzej, iz godine u godinu, aktivno učestvuje u manifestaciji. U 2016, pored stalne postavke i dokumentarne izložbe Muzej Ponišavlja u „Slobodi“, na kojoj su predstavljeni tekstovi o Muzeju u lokalnom listu, čime je sumirana interakcija muzeja i lokalne zajednice, program je usmeren prvenstveno na rad sa publikom i to u saradnji sa pojedincima i udruženjima iz lokalne sredine. Programi su bili raznovrsni, od arheoloških radionica za decu, do radionica tradicionalne ishrane za starije sugrađane, preko tribine Ženske priče i foto putopisa sugrađana. Sinergiju muzeja i lokalne zajednice odslikava i izložba I dok školsko zvoce zvoni… nastala nakon javnog poziva kome su se odazvali i pojedinci i pirotske škole. Napor koji je Muzej Ponišavlja uložio da pored lokalne zajednice animira i lokalnu samoupravu da podrži održavanje manifestacije u Pirotu, kao i uspeh koji je na tom planu postignut, posebno su vredni pažnje i potvrđuju opravdanost postojanja Manifestacije.

NARODNI MUZEJ LESKOVAC
Bogatim programom tokom manifestacije koji je u 2016. proširen na tri lokacije, Narodni muzej Leskovac je uložio dodatne napore da svojoj publici da što bolji uvid u muzejske fondove, od arheologije do savremene umetnosti, ali i da je aktivno uključi u svoje programe, prvenstveno kroz radionice za mlade Moj muzej, moj grad i Mali vodiči, čime se na najbolji način odazvao centralnoj temi manifestacije.

NARODNI MUZEJ ŠABAC
Narodni muzej Šabac takođe je primer kako se entuzijazmom i zalaganjem angažovanih kustosa postižu dobri rezultati. Bilo je to prvo učešće Narodnog muzeja Šabac u Manifestaciji, pa je nova stalna postavka, otvorena 2015, bila okosnica dešavanja, koju su dopunile dve izložbe: Natalija Obrenović u fondu Branka Stojanovića, Istorijskog muzeja Srbije i Pre i posle vatre. Publika je animirana dodatnim aktivnostima, a prvi posetioci nagrađeni su Vodičem kroz Muzej, čime su takođe stimulisani da se u programe Muzeja aktivnije uključe.