Ema Fik: Srbija me je inspirisala da ponovo počnem da crtam

Ema Fik (Emma Fick)

EKSKLUZIVNO ZA AAM

Za verziju na engleskom, molimo kliknite OVDE

For the English version, please click HERE

Ema Fik (Emma Fick) je američka ilustratorka, koja trenutno živi u Srbiji i predaje engleski jezik u okviru Fulbrajtovog programa. Svoju ljubav prema putovanjima i crtanju spojila je na zanimljiv način, stvarajući skice, ilustracije i slike koje pokazuju mesta, ljude i detalje običnog života koji viđa na svojim putovanjima. Za ilustracije posvećene Srbiji Ema Fik (22) ima u planu posebne projekte koje će ostvariti u narednih godinu dana uz pomoć Ambasade SAD u Srbiji. Kako je i zašto ova zanimljiva mlada umetnica stigla u Srbiju, kako je Srbija inspirisala da se vrati crtanju i slikanju, govori nam ekskluzivno za AAM

  Zdravo, Ema, dobrodošla u Srbiju. Šta te dovodi ovde i da li ti je ovo prvi put da boraviš u Srbiji i na Balkanu?

Zdravo, Avant Art! Stigla sam u Srbiju prvi put u septembru 2013. godine. U Sjedinjenim Državama sam dobila Fulbrajtovu stipendiju da predajem engleski u Srbiji. Prijavila sam se za Srbiju jer me porodična istorija vezuje za ovaj prostor – u stvari sam se prošle godine po prvi put u životu susrela sa nekim starijim rođacima u Beogradu!

 Zbog Fulbrajtove stipendije predaješ engleski jezik u Novom Pazaru, ali pažnju privlači tvoj drugi “posao”. U stvari, ti praviš odlične ilustracije koje govore o svakodnevnom životu, o mestima koja si posetila, o hrani, običajima, spomenicima, ljudima koje susrećeš i avanturama koje imaš na svojim putovanjima. Kako si počela sa tim?

Uvek sam volela da crtam, ali sam studirala književnost i nisam imala vremena ili mentalnu snagu da budem kreativna. Kada sam došla u Srbiju, bila sam zaprepašćena svim tim čudesnim mestima, zvucima, ljudima i kulturama. Te mentalne sliek su bile tako žive da više nisu mogle da ostanu samo u mojoj glavi – pa sam počela da ih crtam na papiru. Ilustracije su počele jednostavno, od tanušnih linearnih oblika, predaha na kraju dugog dana. Ubrzo su postale više povezane sa svakodnevnim životom u Srbiji i sve sam više vremena provodila praveći ih. Ilustracija je za mene i način da shvatim kompleksni i fascinantni svet oko sebe ali i način da podelim Srbiju sa ljudima koji žive van nje.

Da li u stvari ilustracijama praviš neku vrstu turističkog vodiča? Da li samo crtaš ili takođe i zapisuješ zanimljive stvari sa svojih putovanja? Da li možda razmišljaš o tome da napraviš i knjigu u kojoj bi bili i crteži i tekstovi? 

Što sam više crtala Srbiju, sve sam se više i više zaljubljivala u nju. Može se reći da me je Srbija inspirisala da ponovo počnem da crtam. Moja Fulbrajt stipendija ističe u julu, ali planiram da od oktobra ove godine do februara sledeće živim u Beogradu i putujem po Srbiji i da tada ilustrujem život u čitavoj zemlji. Ne bih da sada mnogo odajem, ali već postoje dva uzbudljiva projekta za knjige o putovanjima u bliskoj budućnosti. Jedno će biti ilustrovani vodič kroz Beograd, a drugo ilustrovana priča o Srbiji. 

A kako stojiš sa fotografijom, da li je voliš? 

Zaista cenim fotografiju mada nisam i sama fotograf.

Kako ljudi reaguju na tvoje ilustracije? 

Ljudi iznenađujuće dobro prihvataju moje ilustracije! U Novom Pazaru, često mi zahvaljuju što sam im pomogla da svoj grad više novim očima. To su zaista najlepši komplimenti koje neko može da dobije.

Jedna od mojih omiljenih priča je o obućaru iz Novog Pazara. napravila sam brz crtež njegove radnje – iskreno, nije baš bio dobar, vrlo jednostavan i na brzinu napravljen. Postavila sam ga onlajn i zaboravila na to. A onda, otprilike mesec dana kasnije, prolazila sam pored te radnje i na zidovima videla… dve uramljene kopije mog crteža! Skoro sam pala od iznenađenja. Neko mu je sigurno pokazao crtež i odštampao mu. Ne možemo da razgovaramo – ja slabo govorim srpski a on slabo engleski – ali se uvek osmehujemo jedno drugom i mašemo jedno drugom u prolazu. Otišla sam do njegove radnje da “razgovaram” o crtežu, a on je toliko bio zahvalan i srećan zbog njega.

A ja sam se loše osećala što je crtež loš, pa sam iduće nedelje napravila novi, bolji crtež. Odštampala sam mu kopiju i poklonila mu – njegov osmeh bio je nezaboravan.

Šta si očekivala a šta si dobila u Srbiji?

Uopšte nisam imala ideju šta mogu da očekujem od Srbije, ali ono što sam dobila u stvarnosti, prevazišlo je moja najluđa očekivanja. Ono što prvo kažem mojima kod kuće u Americi je. nikad nećete poverovati kakva je gostoljubivost Balkana!

 Sudeći po tvojim ilustracijama, do sada si dosta mesta posetila – Sarajevo, Kotor, Ljubljanu, Zagreb, puno istorijskih spomenika, manastira, starih gradova… Šta ti je bilo najzanimljivije od tih putovanja?

Nemoguće je odabrati samo jedno “najzanimljivije” putovanje. Sve je tako različito. Pošto volim vizantijsku umetnost, volim da posećujem manastire, posebno one sa sačuvanim freskama. Volim Novi Pazar jer je on divna mešavina kultura – mogu da posetim i džamije i najstarije manastire na istom mestu. Pristrasna sam, naravno, pošto ovde trenutno živim, ali on stvarno ima spektakularnu i staru kulturu!

Posle Fulbrajtovog programa, pripremaš novi projekat u saradnji sa Ambasadom SAD u Srbiji. O čemu se radi?

Naredne godine, sarađivaću sa Ambasadom SAD na ilustrovanom projektu “Detalji iz Srbije”. Putovaću po Srbiji, razgovaraću sa ljudima i posmatraću kulturu. Proučavaću umetnost, isprobaću hranu i naučiću nešto o istoriji različitih gradova i regiona u Srbiji. Za to vreme, praviću ilustracije o onome što vidim i objavljivaću ih na internetu da i drugi mogu da uživaju u njima. Nadam se , možda, da ću napraviti i malu ilustrovanu knjigu o tom vremenu provedenom u Srbiji.

Takođe ću voditi radionicu za ilustraciju u Američkom kutku u Srbiji. Ambasada SAD podržava projekat sa ilustracijama zato što veruje da je važno da srpska kultura komunicira sa Amerikom, a i da pokaže Srbiji kako ona izgleda u američkim očima.

Kakve planove za putovanja imaš ovih dana?

Posle godinu dana raznih istraživanja, poslednja dva meseca provodim mirna u Novom Pazaru. Moja porodica će doći u Beograd u junu, i posle nedelju dana povešću ih na tronedeljnu turu po Balkanu. Posetićemo Zagreb, Istru, deo Dalmacije, Mostar i Sarajevo.

Jednom si rekla da vodiš dva paralelna života – jedan usamljenog umetnika, a drugi – upijajućeg posmatrača. Da li je teško spojiti ta dva životna toka u jedan?

To je uvek balansiranje. Neki su dani teški, a premeštanja su uvek komplikovana. Nekoliko dana koji razdvajaju putovanje i samoću ili nekoliko dana posle samoće koja vodi do putovanja uvek su teški. Ali ne bih birala ništa drugačije!

Da li zarađuješ od svojih ilustracija, da li veruješ da ćeš u budućnosti moći da živiš od njih? Da li bi to bilo ostvarenje sna?

Trenutno ne zarađujem ništa od ilustracija. One su, što bi se reklo, posao iz ljubavi. Ali ionako se bavim ilustracijom nekoliko meseci, tako da se nadam da će se i taj aspekt menjati kako stičem nova iskustva.

A postići da se može putovati  i crtati za život, apsolutno bi bilo ostvarenje sna. Naredne godine, uz pomoć Ambasade SAD, živeću takav san – a na meni je da pronađem način da taj san i potraje.

Suzana Spasić