Fuleren, molekul koji spaja nauku i naučnu fantastiku

Molekul C60, FULEREN

Fuleren je molekul sastavljen od 60 atoma ugljenika, sferičnog oblika, koji najviše podseća na čuvenu fudbalsku loptu “buba maru” – sastavljenu od petouglova i šestouglova. Ništa u vezi sa ovim molekulom nije uobičajeno, pa ni naziv. Svoje ime fuleren ili  “bakminsterfuleren” duguje ni manje ni više nego arhitekti. Molekul C60 stvoren je 1985. godine a njegovi “pronalazači”, Harold Kroto, Džems Hit, Šon o Brajen, Robert Kurl i Ričard Smalej za svoje otkriće su 1996. dobili i Nobelovu nagradu za hemiju. Ime ovog molekula se vezuje za ime čuvenog arhitekte i futuriste Bakminstera Fulera, što svakako nije uobičajeno. Naime, Fuler je najpoznatiji po svojim sferičnim građevinama, takozvanim geodezijskim kupolama, kojima je posvetio veliki deo svog stvaralačkog veka. Fuler je pokušao da unapredi kvalitet života primenjujući modernu tehnologiju kojom se stvaraju udobnije i efikasnije građevine za veći broj ljudi. Tako je došao do rešenja kupole koja je slavne naučnike asocirala na molekul koji su napravili. Bakminster Fuler je ostavio iza sebe veliki broj arhitektonskih projekata ovog oblika, više od 30 knjiga, a njegov futuristički pogled na svet doprineo je popularizaciji termina kao što je na primer “Zemlja-kosmički brod”. Bakminster “Baki” Fuler je umro dve godine pre otkrića fulerena.

Biosfera, Montreal – projekat Bakminstera Fulera, 1967.

Gledano kroz zvaničnu istoriju nauke, fulereni su relativno mlada oblast hemije koja tek kreće u veliko osvajanje kroz nano-hemiju, molekulske mašine i ono sve što će nam nauka doneti u skoroj budućnosti.

Fuleren kod Pjera dela Frančeske, 15. vek

Ipak, ima kod fulerena i jedna posebna zanimljivost. Ovaj oblik bio je poznat i u vreme stare Grčke a naročito u vreme renesanse, o čemu nam je dokaz ostavio i, a ko drugi, nego Leonardo da Vinči, koji je za knjigu svog prijatelja Luke Paćolija “O savršenstvu sveta” (De divina Proporzione) još 1506. godine nacrtao oblik koji danas poznajemo kao fuleren. Oblik ovog sferičnog molekula pominju Arhimed i Platon, a u renesansi je prvi, pre sveznajućeg Leonarda, ovu strukturu naslikao umetnik i matematičar koji uvek ostaje pomalo u zapećku “glavnih zvezda” renesanse i čija dela su često postajala podloga za “veće” i “važnije” umetnike epohe, a to je Pjero dela Frančeska, u knjizi Libellus de quinque corpibus regularibus.

Bio poznat u istoriji nauke i filozofije samo kao mogući oblik, ili ipak kao neko saznanje koje smo protokom epoha zaturili u nekoj od onih spaljenih, opljačkanih nestalih i zatrtih biblioteka sveta, fuleren danas ima veliki značaj u proučavanju novih mogućnosti nano-tehnologije, molekulskih mašina i onog pogleda nas svet koji je još pre samo neku deceniju delovao futuristički i pomalo naučno fantastično.

Fuleren kod Leonarda da Vinčija, 1506.

Ipak se okreće.  Priznaćemo da je filozofija starog sveta, pa zatim nekih izuzetnih vremenskih razdoblja kakva je bila renesansa, dokazala da zaista ničeg novog nema po kapom nebeskom i da se sva znanja oduvek zajedno sa nama vrte oko sunca. Nauka je ta koja nam razotkriva ta znanja, a dokle će dovesti otkriće i upotreba fulerena, kako će se znanja primeniti, ostaje da vidimo i mi i generacije posle nas. Verujemo da će nam ova oblast nauke prirediti mnoga čudesna iznenađenja.

S.Spasić