Kako je pisala Agata Kristi

Agata Kristi 1925.

Agata Kristi 1925.

Ko još nije čuo za Herkula Poaroa ili Mis Marpl? Da li je moguće pomenuti krimi roman, a odmah se ne setiti i najpoznatije autorke u ovom žanru – Agate Kristi? Njena dela su fenomen vremena, čitaju se širom sveta, ekranizovana su u sate i sate filmova i serija, ali i život ove književnie ne prestaje da intrigira široku javnost. O tome ovih dana svedoči i velika izložba u Kardifu koja prikazuje život i avanturistički duh ove zanimljive žene, kroz koji vode brojne privatne i do sada neprikazane fotografije.

Agata Kristi napisala je veliki broj romana u kojima su njeni junaci rešavali misterije nestanaka, ubistava,  pljački, spletki, otmica… Ova autorka jedna je od najčitanijih pisaca sveta, objavila je ukupno 91 knjigu od kojih neke pod pseudonimom. Čitaju je različite generacije, a pošto je veći deo opusa filmovan u više navrata, televizijska publika širom sveta uživa u misterioznim zločinima već dugi niz godina. Detektiv Herkul Poaro, koji se kod Agate Kristi pojavio u 33 romana i 54 kratke priče, jedan je od najpoznatijih ikad stvorenih književnih junaka. Na filmskom platnu portretisalo ga je čak šest glumaca: Albert Finli, Piter Justinov, Jan Holn, Toni Rendal, Alfred Molina i najpoznatiji, Dejvid Sačet, koji je osvojio publiku širom sveta kao mali, jajoglavi detektiv, sa ušiljenim brčićima, manirima pravog gospodina i rečenicom o malim sivim moždanim ćelijama kojima rešava sve zločine.

Kako je Agata Kristi pisala svoja čuvena dela? Njen stil je drugačiji od bilo kog drugog pisca ovog žanra, što je možda i glavni razlog njene velike popularnosti. U svojoj autobiografiji, Agata Kristi, koja je bila poznata po tome da u javnosti mnogo ne govori, opisala je svoj način rada. Uvek je bila pasionirani čitalac. Tvrdila je da je mnoge ideje dobila čitajući klasike, od Šekspira do Dikensa, a čak i neke dečje uspavanke poslužile su joj kao ideja vodilja u pojedinim pričama ili romanima. Klasičnu radnu sobu, koja bi joj služila samo za pisanje, nije imala. Potreban je bio samo stabilan stočić i pisaća mašina. Pisanje rukom ili kucanje na mašini pomagali su joj da održi pažnju dok su pokušaji da se snima diktafonom bili beskorisni, jer je otkrila da samo ponavlja jednu istu stvar na više načina. Do 1930. godine počela je isključivo da piše direktno na pisaćoj mašini. Kada je počinjala novu knjigu, prve tri ili četiri nedelje provodila je u nekoj vrsti agonije. Nije bila u stanju ništa da radi, najmanje nešto kreativno. Onda bi joj se “otvorilo” i tada bi prosto sela i počela knjigu. U autobiografiji je opisala kako je osećala da knjiga u njoj raste, dok ne popuni čitav prostor. Jedna od knjiga koju je objavila pod pseudonimom Meri Vestmakot, „rasla“ je u njoj čitavih sedam godina a kada je konačno sela da je napiše, završila je za samo tri dana. Posle prvog poglavlja napisala je poslednje, zabrinuta da će bilo kakav prekid narušiti tok njenih misli. Zatim je napisala i ostatak, bez prekida. Kada je trećeg dana završila knjigu, pala je u krevet potpuno iscrpljena i spavala narednih 24 sata.

Agata Kristi je verovala da u detektivskim pričama treba biti pomalo škrt na  rečima i da njen čitalac ne želi da čuje istu stvar ponovljenu tri, četiri puta. Koristila je običan, svakodnevni jezik, a ni dijalozima nije pridavala veći značaj, često ostavljajući na čitaocu da sam razluči šta koji karakter govori. Jednostavni dijalozi i uobičajen rečnik u isto vreme su omogućavali da se čitalac usredsredi na samu srž priče. Tako su, na kraju, sve knjige Agate Kristi u suštini napisane istim stilom, sa čak sličnim brojem reči u rečenici ili sličnom dužinom samih reči. Ovo se odnosi i na knjige koje je napisala na samom početku svoje književne karijere kao i na one koje je pisala kasnije.. Istraživanja su dovela do zaključka da je Agata Kristi svojim specifičim stilom pripovedanja uspela da kontroliše i brzinu kojom se njene knjige čitaju. Na početku je uvek imala više opisnih stranica, a kako je knjiga išla ka rešenju misterije, i broj opisa se smanjivao, tako da čitalac skoro juri ka kraju kako bi saznao ko je krivac. Ova uspešna formula, koju neki istraživači čak nazivaju i “Kod Agate Kristi“, uspešno je držala pažnju čitalaca i od Agate Kristi napravila jednog od najčitanijih pisaca sveta.

Knjige Agate Kristi možete pronaći na mnogo načina, i među novim i među polovnim knjigama, naravno i u bibliotekama. Izdavačka kuća Laguna ima izbor romana među kojima je i prvi roman o Herkulu Poarou, “Tajanstveni događaj u Stajlsu“, a najveća onlajn berza knjiga KUPINDO ima mnogo toga da ponudi. Predlažemo da pogledate i poslednje dane ovog leta 2017. začinite dobrim starim krimićem.

 

Suzana Spasić

 

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.