Kontinent književnosti

03. Kuba, ostrvo i književni kontinent

• Kuba: Daikiri, kuba libre i Papa Hemingvej
• Kontinent književnosti
• Žena je na Kubi pesnikinja i kad ne piše

Kuba

Piše: Silvija Monros-Stojaković

Neka, osim nas, književnost Kube ne poznaju ni mnogi drugi u svetu. Književnost tog nevelikog ostrva, svejedno je, kontinent po sebi. Ogroman kontinent neprekidnog bujanja, uostalom kao i u nizu drugih vidova umetničkog iskazivanja sopstvenog bića, poput baleta, slikarstva ili čak filmskog plakata.

Da se sada u glavnim crtama ipak podsetimo istorijske podloge takve prašume vrhunskih vrednosti, ostavljajući po strani ono što se inače zna o praistorijskim ljudima i njihovim seobama za lovinom. Recimo da je Sibonej naziv koji je, uprkos razlikama među samim zajednicama, dat pripadnicima starosedelačkog stanovništva. Kad je još na svom prvom putovanju Kolumbu otkrio Ameriku 1492. sve misleći, sasvim napredno i ispravno, da je Zemlja okrugla te da će, opovlovljavajući je, pronaći nov put do Indije i Dalekog Istoka uopšte – i kad je od nekog domoroca čuo „Kubanakan“ u značenju „malo dalje ima još domorodaca“,  zaključio je da je stvarno stigao do Velikog kana lično, a ceo taj tropski arhipelag nazvan je Kuba.

Posle Kolumba su i mnogi drugi španski podanici pohrlili tamo, te je vremenom ta kolonija, kao Biser Kariba, postala posebno cenjeni dragulj španske metropolske krune. Kubu su u nekom trenutku počeli da priželjkuju za sebe i drugi, a ta geostrateška želja nije ih prošla  ni danas, više od sto godina od kubanske nezavisnosti.  Pre toga je Fidel Kastro za svaki slučaj zbacio domaćeg vlastodršca Batistu, ali kad je, k tome, pristupio agrarnoj reformi, ostao je bez naklonosti Prve zemlje slobodnog sveta, na svega pedeset vodenih milja, pa je morao da potraži saveznika na drugom kraju sveta, u Prvoj zemlji pravednijeg društva, koja nije bez razloga Kubi izdašno doturala i žito, sve dok se sama nije raspala. A kubanski pisci su nastavili razigrano da pišu.

Hose Maria Eredija

Razigrano, u smislu obilja stilova, poetika i tema. Pre i posle socijalizma; pre i posle Fidelove Revolucije, nakon koje nema na Kubi ni funkcionalno nepismenih. Nastavili su da pišu uprkos uplivu vanknjiževnih činjenica, da ne kažemo politike i cenzure.

Uprkos tome što su neki pisci na Kubi, a neki van nje: svi su oni nepopravljivi Kubanci, donekle samim tim i možda najpre pesnici.

Najveći kubanski pesnik, pored Hosea Martija, jeste Hose Marija Eredija, sa početka 19. veka. Leonardo Padura, višejezički poznat kao savremeni autor detektivskih romana, u „Romanu mog života“ isprepletao  je Eredijin život sa potragom za njegovom nestalom autobiografijom. Naša ambasadorka na Kubi, veoma spremna da pomogne i oko susreta sa ikonama- funkcionerima tamošnjeg Udruženja ili Društva, ponudila je i susret sa neprikosnovenim Robertom Fernandesom Retamarom, kao i sa Migelom Barnetom, sve sluteći da i sami tražimo.

Lesama Lima

O Učitelju svih njih, dakle o Lesami Limi, može se dodatno saznati i preko Senela Pasa, autora knjige po kojoj je snimljen film „Jagoda i čokolada“ (1994).

Na Kubi, otkad je Fidela nadovezao mlađi brat Raul, privreda je pomalo olabavila. U prevodu: i lokalci barataju konvertibilnim paricama. Neke knjige su na havanskom trgu antikvarnih ili disidentskih knjiga kupljene za te pare, reda veličine trinaestak dolara prosečne plate na Kubi. Neke druge, kupljene npr. u državnoj knjižari „Fajad“, koštale su isto toliko, ali u domaćim paricama. Kad se ispostavilo da kupac, sve strepeći da nema dovoljno konvertibilnih KUK-a ili, po narodskom, „čavita“, prodavac reče, ama, nije to trinaest Čavesa, nego hiljaditi deo te konverzije. Kupac tek onda nije imao dovoljno sitniša. Prodavac priloži dobar deo svoje mesečne plate iz džepa, da kupac ipak ponese još neke pesničke antologije, a kad je sutradan kupac hteo te pare da vrati, prodavac reče „Taman posla“.

Poezija u prozi; književnost na delu: Kuba, lepota sa ili bez Havijera Bardema u ulozi ukletog pesnika Rejnalda Arenasa. Sa ili bez onolikih još pesnika na ekranu ili van ovog osvrta. Kuba, ostrvo i književni kontinent za sebe.

Silvija Monros-Stojaković