“La Divina” Marija Kalas

Marija Kalas, 1958, “Travijata”, Royal Opera House, foto Houston Rogers

Jedna od najvećih muzičkih umetnica dvadesetog veka, Marija Kalas (Maria Callas), primadona assoluta, upamćena je kao najveći sopran svih vremena. Besprekorno lepa, božanskog glasa, temperamentna i blistava, plenila je pažnju svih, i medija, i publike i muškaraca. Ipak, život praćen skandalima, nesrećnom ljubavlju, depresijama i samoćom, od Marije Kalas napravio je tragičnu ikonu svog doba.

Marija Kalas rođena je kao Marija Ana Sofija Sesilija Kalogeropulo 2. decembra 1923. godine u Njujorku, u grčkoj emigrantskoj porodici. Bila je povučeno dete, sklono melanholiji, za sebe je kasnije govorila da se osećala kao ružno pače, sa viškom kilograma, velikim naočarima zbog kratkovidosti, u porodici koja nije bila srećna. Majka je 1937. godine odlučila da napusti loš brak i da se sa ćerkama vrati u Grčku. Majka je od početka predstavljala za Mariju veliki autoritet i biografi smatraju da je za Marijin psihičku labilnost, kompleks niže vrednosti isključivo kriva ona, koja je uvek bila kritički nastrojena prema Mariji i nije nikada pokazivala emocije ili bilo kakvu toplinu. Marija Kalas je kasnije govorila javno da je majka bila spartanka, koja je samo znala da kritikuje i bude stroga. I na Marijinu karijeru majka je mnogo uticala, terajući je da peva još od pete godine, što je ona tada mrzela.

U Grčkoj počinje da se razvija i karijera Marije Kalas. Sa 14 godina u Atini upisuje nacionalni konzervatorijum, a zatim i čuveni Atinski konzervatorijum. Njen veliki talenat otkrila je njena prva profesorka pevanja, Marija Trivela, koja je ohrabrivala mladu pevačicu, verujući da je njen glas kao nebrušeni dijamant koji će se tek razvijati i dostići svetsku slavu. Marija Kalas je sve više vremena posvećivala pevanju, provodila sate i sate na Akademiji i polako je proširivala svoje pevačke mogućnosti. U Olimpijskom pozorištu u Atini 1939. godine započinje pevačku karijeru. Uloga Beatriče u „Bokaču” 1942. godine označava se kao profesionalni debi Marije Kalas. Iste godine dobija glavnu ulogu u „Toski” u Grčkoj nacionalnoj operi. Ipak, po završetku rata, u Operi za nju nije bilo mesta, jer su u Grčkoj vladali levičari i Marija je proterana.

Marija Kalas, 1949, fotografija potpisana u Buenos Ajresu,Maria Callas Museum

Vratila se u SAD sa željom da vidi svog oca i da se profesionalno oproba na američkoj sceni. Bez velikog uspeha, 1947. godine vraća se u Evropu, u Italiju, gde u Veroni ostavlja publiku bez daha izvodeći „Đokondu”. Usledile su godine munjevite slave. Bila je ljubimica kritike koja je hvalila njenu sposobnost da dočara najtananija osećanja i bol likova koje je igrala. Iako teška za saradnju, hirovita, sklona skandalima u vidu otkazivanja nastupa kad god se osećala loše ili nedovoljno spremnom, Marija Kalas tih godina bila je kraljica operske scene. Njen talenat i virtuoznost niko nije mogao da ospori, nastupala je širom sveta, a poslednji teatar u kome je Marija Kalas otpevala integralnu operu bio je londonski Kovent Garden, 1965. godine.

Njen privatni život punio je novinske stupce. U dvadeset-četvrtoj godini se udala za italijanskog industrijalca Đovanija Batistu Meneginija. U njemu je našla veliku podršku, a njegov uticaj i novac pomagali su joj u karijeri. Dosta stariji od nje, Đovani je u Marijinom životu igrao više očinsku ulogu, bio veran prijatelj, ali taj brak je patio i od nedostatka strasti, avanture i istinske ljubavi.

A onda je Marija na jednom balu u Veneciji 1957. srela grčkog brodovlasnika Aristotela Onazisa. Dve godine kasnije, tokom krstarenja Mediteranom na Onazisovoj jahti „Kristina”, kako smatraju biografi, počela je jedna od najpoznatijih i najintrigantnijih ljubavnih priča veka. Marija Kalas je napravila pauzu u karijeri i odlučila da bude samo „žena koja voli”. Pratila je Onazisa na putovanjima širom sveta, uživala u njegovoj pažnji i očekivala brak, do koga nikad nije došlo. Ova strasna i snažna veza često se završavala lomovima, svađama, poniženjima i kompromisima. Ostala je u drugom stanju i mada se Onazis tome protivio, rodila sina koji je ubrzo po rođenju umro. Skrhana bolom, usamljena i slaba, Marija Kalas je utehu sve više nalazila u tabletama za smirenje. Onazis je, sa druge strane, nastavljao svoj život, zabave, putovanja. Sve češće je ostajala sama, u pariskom stanu, ophrvana bolom i ljubomorom. Onda se Aristotel Onazis 1964. godine prvi put u javnosti pojavio sa Džeki Kenedi, udovicom američkog predsednika Džona Kenedija. Posle samo tri meseca, Onazis i Džeki se venčavaju, a Marija za brak saznaje iz novina.

Maria Kalas 1963, u svom pariskom stanu

U potrazi za utehom, počinje ponovo da nastupa u Parizu, gde devet puta igra „Tosku” i zatim trijumfuje i u Njujorku u istoj ulozi. Ipak, njeno zdravlje i slabost odrazili su se i na njen glas, koji je gubio snagu. Po savetu lekara, Marija Kalas je morala da prekine pevačku karijeru. Poslednji nastup Marija Kalas je održala u Japanu 1974. godine. Biografi smatraju da su Marija Kalas i Aristotel Onazis nastavili da se tajno viđaju i posle njegove ženidbe sa Džeki Kenedi, sve do njegove smrti 1975. godine. Poslednje dane provela je pored njegove bolesničke postelje. Dve godine kasnije, sama, u svom pariskom stanu, umrla je od srčanih smetnji izazvanih prevelikom upotrebom sedativa.

Njena smrt obavijena je velom tajne i nagađanjima o uzroku. Sumnja se i da je njen pepeo nestao sa pariskog groblja Per Lašez. Iako je zvanično njen pepeo rasut iznad Egejskog mora, ne postoje dokazi da je za života Marija Kalas izrazila želju da se to uradi, a nema ni dokaza da je pepeo koji je gradonačelnik Atine prosuo u more zaista njen.

Njen život ostao je do danas tema biografa, njen glas ostao je nenadmašan i njena pojava svrstava je u jednu od najsnažnijih pevačkih ikona svog doba.

Suzana Spasić