Lepotica sa ostrva Milos

Miloska Venera, 100. go p. n. e, Luvr, Pariz

Jedan od najčuvenijih primera antičke grčke skulpture, Miloska Venera, prepoznatljiva i po svojim nedostajućim rukama, danas se čuva u Luvru. Uglavnom se smatra da predstavlja Afroditu, boginju ljubavi i lepote (koju su Rimljani nazivali Venera), mada je Salomon Renak tvrdio da je u pitanju Amfitrita, boginja mora koja u levoj ruci drži trozubac.

Ovo remek-delo grčke antičke umetnosti pronašli su 1820. godine, na ostrvu Milosu (Kikladi), meštanin  Jorgos Kentrotas i francuski oficir Olivije Vutije, čiji je brod bio ukotvljen u blizini. Skulptura je bila ukopana u nišu jednog zida – ostatka starog grada Milosa. Sastojala se iz dva glavna dela – torzoa i nogu koje su pokrivene draperijom.

Francuzi su otkupili ovo delo za relativno malu sumu. Kada je stigla u Francusku, poklonjena je Luju XVIII, a on je kasnije ustupio muzeju Luvr koji je i danas čuva.

Smatra se da je Miloska Venera nastala oko 100. godine pre nove ere, kao delo manje poznatog vajara Aleksandrosa iz Antiohije. Isklesana je u mermeru i visoka je 203 cm. Originalno postolje na kome je ostalo uklesano i ime autora, pronađeno je a zatim ponovo „izgubljeno“. Uz to pronađeni su i delovi leve ruke koja drži jabuku, ali nije utvrđeno da li su i oni pripadali ovoj statui, a zatim su takođe izgubljeni. Dok je Venera bila u posedu kralja Luja, mnogi su pookušali da osmisle nove ruke ovoj figuri. Predlagane su ruke koje drže jabuke, lame, ogledala, kao i ruke koje ne drže ništa. Uprkos svim ovim pokušajima i idejama, na kraju je odlučeno da se ne dodaje ništa i da skulptura ostane u obliku u kome je i pronađena. A upravo te nedostajuće ruke ostavljaju prostora mašti i nauci podjednako, te je Miloska Venera tokom vremena postala i jedno od najpoznatijih vajarskih dela na svetu.