Majka svetogorskih manastira – Manastir Velika Lavra
Najstariji i prvi u hijerarhiji svetogorskih manastira, Manastir Velika Lavra svetog Atanasija, nalazi se na jugoistoku atonske gore, na oko pola sata hoda od mora. Manastir je osnovao Atanasije Atonski, sa kojim je počelo i veliki uspon svetogorskog monaštva i uređenja života na Svetoj Gori. Atanasije svetogorac je počeo sa izgradnjom Velike Lavre uz odobrenje vizantijskog cara Romana II, a car Nićifor Foka, naslednik trona, a veliki Atanasijev prijatelj, značajno je pomogao materijalno izgradnju manastira. Ovaj manastir uživao je i kasnije vladarsku podršku i darove, pa je od cara Vasilija II između ostalog dobio u vlasništvo jedno ostrvce kod Skijatosa. Ostalo je zabeleženo i da je srpski car Stefan Dušan gajio veliko poštovanje prema ovom manastiru i znatno ga pomagao.
Pravo značenje reči “lavra” već govori o ustrojstvu Atanasijeve zajednice na Svetoj Gori. Manastir se sastojao od niza povezanih kelija, a manastir je ustrojen kao opštežiteljna zajednica, što znači da monasi žive i služe u zajednici a ne u pustinjaštvu.
Tipik manastira Atanasije je sastavio po ugledu na palestinske manastire 970. godine a njegov konačni oblik ostavio je u svom zaveštanju. Manastir se širio i broj monaha je stalno rastao, pa se i izgradnja nastavljala. Prilikom izgradnje jedne od crkava, Atanasije je stradao 1004. godine, kada se krov na koji se popeo da bi nadgledao izgradnju obrušio pod njim i on je pao, zatrpan građevinskim materijalom.
Velika Lavra je u graditeljskom smislu veličanstvena, sa ulaznim hodnikom od tri kapije i velikim manastirskim kompleksom oivičenim zidinama. U ovom manastirskom kompleksu nalazi se i najstariji katolikon na Svetoj Gori što je i glavna crkva Velike Lavre, koju je Atanasije podigao 963. godine. U crkvi se čuvaju i dve značajne relikvije koje su pripadale Atanasiju, a Velika Lavra je posle njegove smrti njemu i posvećena. Atanasije je sahranjen u jednoj od 36 crkava Velike Lavre, Crkvi Svetih četrdeset mučenika.
Pored jedne od crkava Velike Lavre čuva se čempres Svetog Atanasija, za koji se veruje da je star hiljadu godina.
Pored manastira, Velikoj Lavri pripadaju i skitovi i kelije koje naseljava oko 300 monaha, dok samu Veliku Lavru naseljava oko 60 monaha. Jedan od skitova posvećen svetom Jovanu osnovao je sam Atanasije, a u Skitu svetih arhangela nalazi se grob muzičara i himnografa Jovana Kukuzelisa (Kukuzelja) koji je ostavio značajan trag na crkvenu muziku.
Po Jovanu Kukuzelju je nazvana i ikona Bogorodice koja se čuva u Velikoj Lavri, poznata pod nazivom Bogorodica Kukuzelisa a smatra se čudotvornom. Jovan Kukuzelj je rođen u Draču u 12. veku u siromašnoj porodici, a odgajala ga je samohrana majka udovica. Nadimak Kukuzelj dobio je još u detinjstvu (prema jednom jelu koje je voleo) . Pohađao je carigradsku Carsku školu gde je ubrzo zbog zvonkog glasa i talenta postao miljenik čitavog dvora pa i samog cara Komnena. Ubrzo je postao jedini dvorski pojac, ali sam nije mogao, čak ni tako mlad, da pronađe mir. Kada je car odlučio da svog voljenog slatkopojca oženi protiv njegove volje, Jovan je pobegao na Svetu Goru, u Veliku Lavru, čijeg je igumana susreo pre toga na carskom dvoru. Prvo krišom a kasnije uz dozvolu samog cara, Jovan je u Lavri ostao do kraja života.
Predanje o Bogorodici Kukuzelisi kaže da je jednom prilikom, pojac Jovan umoran zaspao pred ikonom Bogorodice. Tada mu se ona javila i rekla da i dalje poje u njenu slavu i da ga nikad neće napustiti. Kada se probudio, u ruci je našao zlatnik koji mu je po predanju ostavila Bogorodica. Monaško bratstvo je zlatnik okačilo na ikonu koja je nazvana “Kukuzelisa”
Riznica Velike Lavre izuzetno je važna i bogata. Tu se čuva dalmatika (vrsta plašta) Nićifora Foke, njegova kruna i jedno jevanđelje ukrašeno draguljima, koje je ovaj car sa svojeručnom posvetom poklonio Atanasiju. Riznica čuva tri čestice časnog krsta kao i desnu ruku Jovana Zlatoustog, oko 2500 rukopisnih kodeksa, rukopis Dioskoridove “botanike” iz 12. veka i mnogo drugih vrednih relikvija i carskih darova.
Manastir Velika Lavra imao je u svom postojanju periode velikih uspona kao i velikih kriza, ali je od samog početka održao prvo mesto u hijerarhiji Svete Gore.
S.Spasić