Marko Murat i “Lada” u Narodnom muzeju u Beogradu

Marko Murat, Autoportret, 1933. ulje, vlasnik Narodni muzej Beograd

Narodni muzej u Beogradu pripremio je nova iznenađenja za ljubitelje umetnosti, kojima obeležava dva značajna jubileja u istoriji srpske umetnosti. U subotu, 4. oktobra u 13 časova, biće otvorene dve izložbe – Marko Murat i Osnivači „Lade“.

Izložba slika i crteža Marka Murata iz zbirki Narodnog muzeja priređuje se povodom 150 godina od rođenja umetnika.  Na izložbi je predstavljeno svih dvadeset sedam slika izvedenih tehnikom ulja i jedan akvarel Marka Murata iz Narodnog muzeja, a koji su nastali u rasponu od 1889. do 1936. godine. Na osnovu njih mogu da se prate dometi ovog umetnika i matični tokovi srpske umetnosti u prve dve decenije XX veka. Pored slika, postavku će upotpuniti i odabir načinjen od 120 Muratovcih radova na papiru, tri skicen-bloka i dve beležnice malog formata sa preko 150 listova koji se čuvaju u Kabinetu crteža i grafika Narodnog muzeja. Autori izložbe su muzejski savetnici Ljubica Miljković i Gordana Stanišić. 

Ove godine navršava se i 110 godina od osnivanja Društva srpskih umetnika „Lada“, uoči otvaranja Prve jugoslovenske umetničke izložbe u Beogradu. Osnivači ovog umetničkog udruženja bili su Uroš Predić, Đorđe Jovanović, Rista Vukanović, Beta Vukanović, Marko Murat, Simeon Roksandić i Petar Ubavkić.. Društvo srpskih umetnika „Lada“ postoji i aktivno je i danas.

Autor ove izložbe je muzejski savetnik Ljubica Miljković.

Marko Murat, vitez među slikarima

U životu čitave generacije umetnika, prve generacije koja je nagovestila srpsku modernu, a kojoj su pripadali Đorđe Krstić, Paja Jovanović, Uroš Predić, Marko Murat, Leon Koen, Stevan Aleksić, Rista i Beta Vukanović, dva su događaja imala presudnu ulogu: Svetska izložba u Parizu 1900. godine i Prva jugoslovenska umetnička izložba u Beogradu, 1904. godine. Kao učenici minhenske i bečke akademije, ovi umetnici već su krajem 19. veka započeli istraživanja svetlosti i prostora, te se tako već na početku moderne kristališu dve pojave : luminizam koji je kao problem postavio još Đura Jakšić i plenerizam, koji se pojavljuje na slikama Marka Murata i Paje Jovanovića pred sam kraj 19. veka.

Na velikoj međunarodnoj izložbi u Parizu 1900. godine, koja je na simboličan način nagovestila rađanje novog doba, našli su se brojni izlagači iz celog sveta. Paja Jovanović je ovako zabeležio značaj te izložbe: „U Parizu 1900. godine biće nadmetanje svih naroda. Svaki će se postarati i potrošiti, da se pred stranim svetom što bolje prikaže. Srbija, koja je budućnošću bogata, mora svratiti pažnju stranog sveta i na svoju prošlost, te da se vidi i pozna, da ima od kud crpsti snagu i nauk, da se ima na što ugledati i da ima kamo težiti…“  I drugi slikari mislili su slično Paji Jovanoviću, pa su na toj izložbi, u srpskom paviljonu, najvažniji deo selekcije predstavljale monumentalne slike – Krunisanje Stefana Dušana Silnog, Paje Jovanovića, Pad Stalaća Đorđa Krstića, Dahije Riste Vukanovića, Otmica Srpkinja za turski harem Leona Koena, Takovski ustanak Petra Ubavkića, Spomenik kosovskim junacima Đorđa Jovanovića i Dolazak cara Dušana u Dubrovnik Marka Murata.

Marko Murat: Ulazak cara Dušana u Dubrovnik, 1900, ulje, vlasnik Narodni muzej Beograd

Ova slika imala je kasnije tešku sudbinu dok konačno svoj mir nije našla u Narodnom muzeju. Poziv da učestvuje na Svetskoj izložbi Murat je dobio u jeku priprema svoje druge samostalne izložbe u Beogradu 1898. Kako je još kao student priželjkivao da naslika veliku istorijsku kompoziciju koja će prikazati ulazak cara Dušana u Dubrovnik, a pozadina za ovakvu temu je upravo ideja ujedinjenja Južnih Slovena i oslobođenje Dubrovnika od austrijske vlasti. Marko Murat je smatrao da takvo ujedinjenje može da donese neki novi Dušan.

Povodom jubileja 150 godina od rođenja Branislava Nušića i 150 godina od rođenja Marka Murata, objavljujemo karikaturu B. Nušića koju je nacrtao M. Murat

Pre izlaganja u Parizu, sliku je na kratko prikazao u Beogradu, gde je primljena sa oduševljenjem, a sam kralj Milan je pohvalio i autora i delo. U Parizu je Murat dobio titulu „Viteza akademije“, koju je za posebna umetnička ostvarenja dodeljivao odbor Svetske izložbe.

Po povratku sa izložbe, sliku je trebalo da otkupi Narodni muzej, ali je posle pregovora sa činovnicima, umetnik odlučio da je pokloni kralju Aleksandru Obrenoviću. Govorio je da želi da „kralj srpski kad god prođe pored te slike seti se Dubrovnika koji čeka oslobođenje“. Posle Majskog prevrata slika je ostala na dvoru, a krajem Prvog svetskog rata, pri povlačenju, austrijske vlasti su sliku odnele i jedno vreme se nije znalo gde je. Kada je otkriveno da se nalazi negde u Mađarskoj, vraćena je Kraljevini SHS 1922. godine i tada je smeštena u Novi dvor. Već je imala izvesna oštećenja nastala prilikom razramljivanja i odnošenja iz Beograda. Marko Murat je pozvan da sam popravi sliku i to upravo pred važnu posetu kralja Aleksandra Dubrovniku.

Uvređen zbog načina ophođenja prema slici, Marko Murat je posle restauracije slike, kod svog potpisa u donjem desnom uglu dopisao „Post barbarum invasionem ab auctore restauratum a.s.1922“ („Posle invazije varvara, restaurirao autor 1922“).Taj natpis na slici ostao je do 1941. godine, kada su kustosi Narodnog muzeja premazali dopisani tekst bojeći se odmazde okupatora. Slika je do Drugog svetskog rata stajala u Novom dvoru, a po okončanju rata predata je Narodnom muzeju gde se i danas nalazi. Na izložbi koja obeležava 150 godina od rođenja autora biće prikazano i  ovo remek-delo srpske umetnosti.

S. Spasić