Najstariji sajam umetnosti na svetu – Art Kolonj

Piše: Željka Bašić-Savić

Najstariji sajam umetnosti na svetu, Art Kolonj (Art Cologne), ove godine održava se od 19. do 22. aprila. Osnovan 1967. godine, taj sajam umetnosti 20. i 21. veka, bio je preteča velikog broja sajmova koji su nicali širom sveta. Prodaja umetničkih dela bila je unosan posao sve do početka ekonomska krize 2008. godine. Od tada se izveštaji sa sajmova baziraju na brojkama. Postavljaju se pitanja konkurencije, opstanka sajmova, pridobijanja kupaca i prava prvenstva. U cilju izbegavanja konkurentnih sajmova u Evropi i SAD koji se održavaju u isto vreme, pre nekoliko godina promenjen je i termin održavanja Art Kolonja sa jeseni na proleće. Ipak, ove godine kao da se nazire sunce posle više kišnih godina.

Na 47. Art Kolonju izlaže više od 200 galerija iz 26 zemlja. Do sada su na sajmu dominirali izlagači iz SAD i Zapadne Evrope, ali ove godine su organizatori prvi put pozvali galeriste iz Južne Afrike.

Daniel Hug, umetnički direktor kelnskog sajma, Amerikanac sa nemačkim pasošem, kako to Nemci vole da naglase, uspeo je u svojoj nameri da Kelnu povrati stari sjaj i autoritet. On tvrdi da je nemačko tržište jedno od najvažnijih kada se o savremenoj umetnosti radi, i da jedna trećina umetnika, čija dela dostižu najviše cene, imaju nemački pasoš.

Zanimljivo je da, prema proceni Francuskog društva za vrednovanje umetničkog tržišta, Artprice, ukupna cena umetničkih dela prodatih u Nemačkoj u 2012. godini, iznosi 144,5 miliona evra.

Istraživanje koje je naručio holandski sajam umetnosti Tefaf, pokazalo je da je svetsko tržište umetnosti smanjeno u protekloj godini za sedam odsto. Smanjena prodaja zabeležena je čak i Kini, koja je do 2011. godine, po rekordnim sumama koje su izdvajane za umetnička dela, bila ispred SAD.

Daniel Hug tvrdi da umetnička dela trenutno najvišu cenu dostižu u Brazilu: „Brazil je nova Kina. Tamo postoje veliki kolekcionari i mnogo novca“, kaže on.

Dakle, kako god okrenete, iako se radi o sajmovima umetnosti, najčešće se govori o novcu. U to ime, napominjemo da se na ovogodišnjem sajmu za savremenu umetnost i klasičnu modernu, za 3,75 miliona evra može kupiti slika „Ulična svetiljka ispred frizerskog salona“, Ernsta Ludviga Kirhnera. Galerija Tomas iz Minhena prodaje Demijena Hirsta za 540.000 dolara i „Kuću na fjordu“, Edvarda Munka za 3,5 miliona evra. Pikasova „Glava čoveka“ može se kupiti za 3,25 miliona evra.

Naravno, i posetioci koji nemaju dovoljno novca za tako glavobolne sume, imaju mogućnost da sa sajma kući ponesu neko umetničko delo. Tako je muzička izdavačka kuća Kompakt koja objavljuje tehno i elektronsku muziku, odlučila da svoj dvadeseti rođendan proslavi postavljanjem štanda na sajmu u Kelnu. Između ostalih artikala, izložena je i serija od 200 komada ručno oslikanih omota CD-ova, umetnika Volfganga Fogta. I dok su posetioci srećni što za 20 evra mogu da kupe umetničko delo, galeristi se bune zbog prisustva muzičke izdavačke kuće.

Ipak, opšta je ocena da su i galeristi odustali od izlaganja spektakularnih instalacija i ove godine ponudili široki spektar umetničkih dela, prilagođenih kupcima. Svetska kriza je, dakle, ne samo ispraznila džepove kupaca, nego je i preusmerila logiku razmišljanja galerista i direktora sajmova. Tako je direktor Daniel Hug ove godine skratio održavanje Art Kolonja za jedan dan, što je naišlo na odobravanje gostiju, koji su, umesto jedan dan kao do sada, odlučili da ostanu u Kelnu sva četiri dana, a to je naravno razvuklo osmeh na licima zabrinutih hotelijera. Hug je isto tako opet promenio datum održavanja sajma pa će od iduće godine Art Kolonj biti otvoren već 9. aprila. Na taj način Hug pokušava da izbegne podudaranje termina održavanja sa sajmovima u Briselu i Berlinu.

To samo pokazuje da 47. Art Kolonj i dalje vodi ogorčenu borbu za kupce, što se ne može pročitati iz hvalospeva organizatora koji tvrde da su jako zadovoljni što se majka sajmova umetnosti, kako nazivaju sajam u Kelnu, ponovo vratila na top listu. Dakle, kriza je i dalje prisutna i na tržištu umetnosti. To dokazuju i napisi u štampi u kojima se, pored podataka o dostignutom rekordu prodaje umetničkih dela u prošloj godini, može pročitati i podatak da od toga koristi ima samo mali broj od 19.000 umetnika koji rade u Nemačkoj i žive u oskudnim uslovima. To opet pokazuje da umetnicima nigde nije lako.

Toliko o tržištu, novcu i ekonomskoj krizi. A umetnička dela na Art Kolonju svakako treba videti. Pogotovo ako ne nameravate nešto da kupite.

Za AAM iz Kelna,

Željka Bašić-Savić