Nekoliko zanimljivosti o autoru Hobita, Dž. R. R. Tolkinu

U čast novog filma najavljene trilogije o Hobitima, Hobit: Šmaugova pustošenja, evo nekoliko činjenica o autoru ovog nezaboravnog dela Dž. R. R. Tolkinu, koje možda niste znali.

Profesor engleskog jezika i literature na Oksfordu, Džon Ronald Ruel Tolkin izmislio je oko 14 jezika. Nije tačno utvrđeno koliko je jezika Tolkin izmislio, ali je time počeo da se bavi još u mladosti. Neke od izmišljenih jezika koristio je u svojim knjigama. Pored toga, proučavao je i srednjovekovne jezike, stari velški i lombardijski. Njegova pesma „ BagmÄ“ BlomÄ ”verovatno je prva originalna pesma napisana na gotskom jeziku posle više od 1000 godina.

Dž. R. R. Tolkin

Tolkin nije Hobita pisao za decu. Iako je i sam imao decu a sa time i naviku da im izmišlja priče, Hobita je napisao tako da ga razumeju oni koji je razumeju jezik odraslih. Nije verovao u podelu literature na dečju i za odrasle. Nije verovao u pisanje za bilo koga.

Iako je bio zagriženi ljubitelj knjiga, veoma retko je istu knjigu čitao dva puta.

Tolkin je počeo da piše o Srednjoj Zemlji 1917. godine, dok se odmarao u rovu tokom Prvog svetskog rata. Jedan od motiva da počne da piše o Srednjoj Zemlji bila je želja da stvori englesku mitologiju po ugledu na germansku i keltsku, koje je veoma cenio.

Tolkinovi stručni tekstovi o istoriji Germana, o nemačkom jeziku i kulturi bili su veoma popularni među vodećim nacistima, koji su bili opsednuti idejom da obnove staru germansku civilizaciju. Ipak, Tolkin se prilično gadio Hitlera i nacističke politike, a čak je o tome i javno govorio . Razmišljao je i da zabrani objavljivanje nemačkog prevoda Hobita pošto mu je nemački izdavač, shodno nemačkom tadašnjem zakonu, zatražio da potvrdi da je „Arijevac”. Umesto potvrde, Tolkin je napisao jedno oštro pismo u kome je, između ostalog, rekao da žali što nije rođen kao Jevrejin.

Tolkin i Edit – zajednički nadgrobni spomenik

Njegova žena Edit Brat bila je inspiracija za karakter Lutjen iz Silmariliona. Sa 16 godina Tolkin se zaljubio u Edit koja je bila tri godine starija. Njegov tutor, katolički sveštenik, bio je zgrožen time da se njegov štićenik viđa sa protestantskom devojkom i zabranio mu da je viđa sve dok ne napuni 21 godinu. Čim je napunio te godine, sreo je Edit. Ona je zatim raskinula veridbu sa drugim momkom i prešla u katoličanstvo. Tolkin i Edit živeli su u srećnom braku do kraja života. Po Tolkinovoj želji, njih dvoje dele i nadgrobni spomenik na kome je pored imena upisano i „Beren” (Tolkin) i „Lutjen” (Edit).

Ne postoji autor koji se toliko objavljuje posle smrti kao Tolkin. Beleške, papirići, cedulje, skice, zajedno sa rukopisima koje on sam nikad nije ni razmišljao da objavi, priređuju se, uređuju, kombinuju, spajaju u kompilacije i izlaze u desetinama izdanja, naravno sve posle njegove smrti. Većinu ovih izdanja priređuje njegov sin Kristofer. Najpoznatije Tolkinovo posthumno delo je svakako Silmarilion a druga dela uključuju i Istoriju Srednje Zemlje, Nedovršene priče, Legendu o Sigurgu i Gudrun…Tolkin je za života objavio samo Hobita i Gospodara prstenova.

Gospodar prstenova je originalno bio zamišljen kao jedna knjiga. Štampan je kao trilogija jer se Tolkinov izdavač uplašio da će ga objavljivanje velikog romana finansijski uništiti. Tom strahu priključila se i posleratna nestašica papira.

Bitlsi su bili veliki ljubitelji Tolkinovih knjiga. Džon Lenon je čak želeo i da snimi film Gospodar prstenova a svaki od članova benda imao bi jednu od glavnih uloga: Pol Makartni kao Frodo, Ringo Star kao Sem, Džordž Harison kao Gandalf i Džon Lenon kao Golum. Poznata četvorka želela je da taj film režira niko drugi do Stenli Kjubrik. Ni Tolkinu, a ni Kjubriku se ova ideja nimalo nije dopala, Kjubrik je čak mislio da je to nemoguće snimiti.

Piter Džekson nije delio to mišljenje, te je posle uspeha sa Gospodarom prstenova i Hobit dobio svoja dva filmska dela a treći se očekuje krajem 2014. godine.