Olja Ivanjicki: Destrukcija po Leonidu Šejki

Olja Ivanjicki i Leonid Šejka, 1960, proslava Nove godine

Tekst Olje Ivanjicki o jednom postupku destrukcije koju je izveo Leonid Šejka u vreme nastajanja Mediale, u vreme njegovog istraživanja Đubrišta. Časopis na kome je Šejka intervenisao Olja Ivanjicki čuvala je decenijama a fotografije ove destrukcije, uveličane  i uramljene prvi put su predstavljene javnosti na izložbi “Šejka u Kotoru kod Homena”, 2009. godine. Te godine, Olja Ivanjicki je napisala i ovaj tekst koji prenosimo.

Pred vama je jedna sveska koja je odigrala veliku ulogu u drugoj polovini XX veka i jedan datum koji je obeležio to vreme 14. 01. 1958. godine. Tog popodneva, Leonid Šejka je napravio jedan eksperiment koji se danas ponavlja na svim stranama sveta ali je onda valjda bio prvi. To je bila destrukcija jednog časopisa koji se zvao Industries atomiques, a koji je nama bio veoma važan, jer je davao podatke o istraživanju u oblasti koja je nama bila bliska. Možda taj naslov nije bezazlen, možda smo u to vreme još znali po neku tajnu koja je bila dostupna, koja se štampala, za razliku od današnjih dana kada više nema podataka. Podaci su sklonjeni, pohranjeni čak ne ni u kompjuterima, možda u pojedinim glavama, kao i uvek, glava čuva sve.

Tog popodneva, došavši kod njega, otmem mu tu svesku. Pri tom nikad ranije ništa od njega nisam tražila, jer svi naši napori bili su zajednički, nije bilo razloga da nešto bude moje a nešto tvoje. Ovog puta sam poželela tu svesku-časopis i za dugi niz godina je taj časopis menjao mesto, prelazio iz fioke broj četiri u fioku broj pet pa silazio u fioku broj šest, onda se opet peo u fioku dva, i tako je menjao mesto ali nije napuštao moj čarobni sto koji čuva sve što je vredno i na šta sam ja obratila pažnju. A puno sam obraćala pažnju, na mnoge stvari.

Ovom prilikom govorim samo o toj svesci časopisu, ne govorim o slikama, o njima je puno rečeno, ne dovoljno, ali podataka ima, one se nalaze u muzejskim kolekcijama. Ovo je bilo nešto posebno. Kao što sam jedne godine bila privučena jednom takođe sveskom kao velikim magnetom – a to je bio susret sa Leonardovim kodeksom. To je to.

Leonid Šejka, Industries atomiques, destrukcija

Destrukcija je krenula time da je jedan časopis promenio svoju namenu, svoj izgled i svoj sadržaj. Dogodila se intervencija. U tekstu, u licima, u cepanju, prosipanju boja, gorenju delova strane, bojenju delova, ubacivanju drugih slika koje nemaju veze sa sadržajem, drugih fotografija, obeležavanjem teritorije na lestvici uma. Kao da se u tim malim radnjama odslikala čitava druga polovina XX veka. Sve je bilo promenjeno i sve se dalo menjati na više načina. Svaka stranica mogla je da ima više razloga za destrukciju. Šejka je tom časopisu promenio namenu u jednoj eksploziji destrukcije koju je primenio na nešto što mu je bilo jako važno. U tome je ta čarolija. To je kao kad bi neko testament kojim mu se sve ostavlja iz čistog hira polio mastilom i upropastio.

Leonid Šejka, Destrukcija, 1958.

 Kao da je prošao jedan rezervni život, posvećen, isposnički, sa verom u Boga, sa verom i u neiskazane reči i nesagledive istine. Sve se slilo u taj trenutak kada sam mu otela svesku. Kao da sam znala nešto što nisam znala, da se desio današnji dan kada sam je našla, kao jedan podatak o njemu, o vremenu, o tome šta sve može da se uradi, na koji način, kao da se ta sveska probudila iz kome duge 50 godina, iz kome kojoj se ne zna datum kada je počela, ali se desilo da se probudila. U tom njenom buđenju sam učestvovala kao da se desilo juče. U tom prožimanju nauke i umetnosti, u istini o destrukciji  umetnosti koja traje čitav vek a sve počinje bezazleno, u igri Slučaja i vrhovne neminovnosti, u vrtlogu strasti i poništavanju iste, u izoštrenosti čula od početka Velikog praska a možda i nešto pre toga. Kao duše posebnih namera, kao automati bez svesti, kao magnetna bića privučena jednim jedinim polom visoke frekvencije, sa atomima viđenim spolja i iznutra, koje su videle prošlost i budućnost ozračenu slikama prošlim i budućim, sveta viđenog spolja i iznutra u evoluciji samosvesti. Vredelo je živeti i umirati, smrt boli podjednako i one koji odlaze i one koji ostaju.

Dakle, u toj strašnoj igri predviđanja, ovi radovi su pred vama kao deo univerzalnog sveta stvaranja.

Olja Ivanjicki, 10. mart 2009.