Poslednje odredište – Aušvic, mesto kolektivnog sećanja

Izložba “Poslednje odredište Aušvic”, Istorijski muzej Srbije, Beograd

U okviru nacionalne manifestacije „Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10“ Istorijski muzej Srbije obeležio je 70 godina od pobede nad fašizmom potresnom izložbom „Poslednje odredište Aušvic“.

Tema mučna, bolna. Toliko je strašna ta slika kolektivnog pamćenja koju bismo morali da uvek imamo pred sobom da se posle ove izložbe može samo zaćutati. Da se ne bi mrzelo.

foto: Istorijski muzej Srbije

Organizatori i autori izložbe „Poslednje odredište Aušvic“ nisu kao primarno želeli tek da nas ponovo podsete i zgranu slikama najvećeg užasa koji su ljudi činili drugim ljudima. Ova izložba podseća na fabriku smrti koja je ubila više od milion ljudi, ali personalizacijom žrtava sa prostora Srbije daje drugu dimenziju i temi i sećanju. Ne zaboravimo, prošlost, kada nas direktno ne ugrožava, ponekad postane nekako romantična i mi poslednjih godina, iako smo učili u školi, iako znamo, pa makar iz filmova, koliko je strašno bilo to ludilo koje je milione ljudi odvelo u smrt, nekako olako govorimo o žrtvama rata. Novi ratovi potiru sećanja na prethodne. A upravo sećanje na prethodnu sliku sveta može nas spasiti da se ta slika ne ponovi. A opasno je i strašno ako ikad zaboravimo da je  slika sveta pre samo sedamdeset godina bio i Aušvic.

Kada prođete kroz zaista izuzetno urađenu postavku ove izložbe, koja vas vodi kroz predratni život ljudi koji imaju ime i prezime, koji imaju decu, koji idu u školu, koji učestvuju u životu zajednice, pa sve do života i patnje iza one žice koja ih deli od ostatka sveta, a iza koje se dešava najveći zločin u istoriji čovečanstva, skoro da ne možete da verujete, ma koliko da znate, da je to moguće. Onda stignete do zida na kome su redom navedena imena svih žrtava Aušvica iz Srbije, dodirnete ta imena ugravirana na crnom zidu i shvatite da je u ovakvom sumanutom svetu to mogao biti bilo ko od nas. I da može opet da bude. I da je veoma važno uvek se sećati Aušvica, uvek imati u vidu žrtvu koju su podneli ne samo oni koji su stradali u logorima smrti monstruozne ideologije, već i generacije njihovih potomaka koje su takvu sudbinu izbegle.

Prijavljivanje Jevreja na Kalemegdanu, Bundes arhiv, izvor: Istorijski muzej Srbije

Autorski tim izložbe (dr Milan Koljanin, dr Olga Manojlović Pintar, dr Radmila Radić, mr Sanja Petrović Todosijević, Slađana Bojković,  Izabela Tomović Martinov) prikupio je obiman materijal: fotografije, filmove, arhivska dokumenta, porodične i lične memorabilije. Posebnu vrednost izložbi daju prikupljena usmena svedočenja poslednjih preživelih, čije će reči najjasnije prikazati današnjim građanima Srbije užas najveće fabrike u nacističkoj industriji smrti, kao i baza podataka koja je rezultat rada autorskog tima, sa skoro 12.000 imena lica koja su sa teritorije Srbije deportovana u logor Aušvic.

Fotografija sa izložbe “Poslednje odredište Aušvic”, Istorijski muzej Srbije

Ova izložba namenjena je najširoj publici, a zamišljeno je da se posebno pristupi najmlađim generacijama koje nedovoljno poznaju kontekst i posledice funkcionisanja logora, odnosno ideologije na kojoj se zasnivalo postojanje sistema koji omogućava postojanje logora kakav je bio Aušvic. Zbog toga i mi pozivamo škole da svoje učenike grupno povedu na ovu izložbu i da im u saradnji sa kustosima Istorijskog muzeja Srbije približe jednu od najsurovijih tema iz bliske prošlosti.

Istorijski muzej Srbije je pripremio i bogat prateći program – tribine koje će se održavati četvrtkom od 18 časova, stručna vođenja kroz postavku , sredom od 17 i subotom od 13 časova i radionice za učenike starijih razreda osnovne škole i srednjoškolce.

Teme tribina:

Četvrtak 21. maj, 18 časova „Svedoci Aušvica”. Razgovor sa preživelim zatočenicima Aušvica.

Četvrtak 4. jun, 18 časova „Pisati istoriju Aušvica”.

Četvrtak 11. jun, 18 časova „Nadzirati i kažnjavati – nacistički logor”.

Četvrtak 18. jun, 18 časova „Narativ žrtve u postsocijalizmu”.

Četvrtak 25. jun, 18 časova „Reprezentacija i edukacija o Holokaustu”.

Izložba je otvorena do 10. jula 2015. godine.