Poslednje pribežište zdravog razuma

Ja sam homme des lettres, kako se veli u Francuskoj. Što znači da je ceo moj život literatura. Naravno da sam svestan te dvojnosti. To je jedno dugo iskustvo, dilema na način Lafkadijevog dnevnika. S jedne strane Orvel, s druge majstor Nabokov. Prvi: “Tamo gde mi je nedostajalo političkih pobuda napisao sam mrtva slova na papiru i izgubio sam se u preterano kićenim i vulgarnim odlomcima…”

A sad Nabokov: “Oduvek me gnjavilo blaženo uverenje svih onih koji smatraju da jedan drhtaj strujnog udara savesti, zdrave opscenosti i malčice komunizma, sve to izmešano u bilo kakvoj staroj noćnoj posudi, moraju automatski i alhemijski da proizvedu neku ultramodernu literaturu; a ja ću tvrditi, po cenu da budem streljan, da se umetnost, čim stupi u dodir s politikom, neminovno spušta na nivo najobičnijeg ideološkog bofla.” Evo nas u srcu problema. Ova sam dva citata stavio kao moto jedne od svojih knjiga eseja i članaka.

Sve što pišem, romane i pripovetke, drame ili eseje, sve to oscilira između ova dva pola.

Danilo Kiš Iz fotodokumentacije Arhipelaga

Dan rođenja Danila Kiša, 22. februar, izdavačka kuća Arhipelag i Srpsko književno društvo obeležiće razgovorom Danilo Kiš ili poslednje pribežište zdravog razuma, u Srpskom književnom društvu (Francuska 7) s početkom u 20 časova.

U razgovoru o književnosti Danila Kiša i njenim novim čitanjima učestvuju književni kritičari Tamara Krstić, Marija Nenezić, Mića Vujičić i Gojko Božović. Moderator programa je Dejan Simonović.

Posetioci će moći da čuju snimke Danila Kiša iz fonda Tonskog arhiva Radio Beograda.

Danilo Kiš, Poslednje pribežište zdravog razuma, Arhipelag, Beograd, 2015.

Neposredan povod za ovaj razgovor jesu Dela Danila Kiša u 10 knjiga i Izabrani poetički spisi Danila Kiša koja je objavio Arhipelag, kao ekskluzivni izdavač dela Danila Kiša za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

Danilo Kiš je pisac koji ima ne samo tumače nego i čitaoce koje neprestano stiče i u novim generacijama. Upravo zato je neophodno da dela Danila Kiša stalno budu dostupna. Knjige Danila Kiša, bolje od ma čega drugog, po­kazuju da sve nije književnost, ali da književnost može biti najbolji deo našeg iskustva.

ZAŠTO PIŠEM?

Pisanje je vokacija, mutacija gena, hromozoma; pisac se postaje kao što se postaje davitelj.

Pišem jer ne znam ništa drugo da radim; jer od svega što bih mogao da radim, ovo radim najbolje i (I hope) bolje od drugih.

Pisanje je taština. Taština koja mi se ponekad čini manje ništavnom od drugih oblika egzistencije.

Pišem, dakle, jer sam nezadovoljan sobom i svetom. I da bih iskazao to nezadovoljstvo. Da bih preživeo!

Sabrana dela Danila Kiša u izdanju ARHIPELAGA pronađite OVDE

(Citati Danila Kiša preuzeti su iz:  Život, literatura. – Sabrana dela Danila Kiša [knj. 14]. Beogradski izdavačko–grafički zavod, 1995)