Predstavljamo ARLEMM: MILICA MLADENOVIĆ – Dobar pedagog, a učenik još bolji

ARLEMM, Milica Mladenović, foto Džumandži kreativni tim

Jasno je da iza ARLEMM-a stoje izuzetna ideja, timski rad i poverenje, razumevanje sponzora i motivacija saradnika. Ali, ono što čini samu osnovu ovog projekta ređe je tema razgovora, a tu nije reč o kreativnom trenutku, već o opredeljenju, načinu života onih koji su preduzeli ovakav poduhvat. Od dva teška, biti pedagog u vremenu u kom se gubi poverenje u pedagoge i biti umetnik u vreme kad je to ekonomski neisplativo, Mladenovići su napravili jedno ostvarivo i uspešno – ARLEMM, tokom čije dve nedelje trajanja potpuni početnici pripreme svoj prvi koncert!  O tome u intervjuu razgovaramo sa MILICOM MLADENOVIĆ.

Kako shvatate, danas ne tako poštovan, posao pedagoga?

Pedagogija je više od posla, to je večito istraživanje i nadrastanje sebe. Deca se stalno menjaju, pa mi to moramo da učinimo pre njih! Dobar pedagog je zaljubljen u svoj po- sao i radi ga bez tereta, ako može, do kraja života, a u ok- ruženju ima profesora koji to rade zbog opstanka. Osećaš se prozvan da svojom savešću i saznanjima daš nešto od sebe, a ne da pasivno gledaš propadanje, i onda zbog toga iskačeš iz okvira. Tako nastaju mnoge teške situacije, ali njih treba rešavati odlaganjem i onda one slegnu, ne reagovati odmah, videti šta je trenutno važno, pustiti da vreme učini svoje, a to je najdragocenije, jer prestane da boli, umešaju se različiti činioci, ukaže se nešto dragocenije zbog čega voliš ovaj posao.

Kako Vas je privukla pedagogija?

Opredeljenje za pedagogiju bilo je duboko u meni. Imala sam privatne đake i dok sam sama bila đak. To razvija poverenje, pokazuje do koje mere si u stanju da primiš kritike okruženja. Tako u „Školi za muzičke talente“ u Ćupriji – razvijaju smelost. Ipak u pedagogiji nisam samo ovih 8-9 godina koliko sam u ŠMT, već od kad sam počela da sviram violinu. Dete zauzima stav u životu kad se sretne s profesorom. Deca u nama vide uzore i požele da i oni postanu profesori.

Ako dozvoliš sebi da spustiš svoj renome pred učenikom i pogledaš ga iskrene duše, onda shvataš da ti je dozvolio da mu priđeš. Kod dece koja imaju otpor prema svemu, kada osete ljubav i nadu u tebi, to može da ih povuče kao promaja, da izvuče celo njihovo biće kroz tunel, izvede ih na pravi put i sve se posle samo rešava.

Dakle, to je nešto što odgovara Vašoj prirodi?

Željna sam stalnog učenja, prepoznavanja, uočavanja, srećna sam i kad uočim svoje neznanje, jer učim dalje… Zbog toga volim vreme koje se odvaja za razmišljanje, proces unutrašnjeg sazrevanja odluke. Ako u sazrevanju ka nečemu uočim da bi bilo bolje nešto drugo, ja ću to promeniti. Volim savete sa strane. Možda je s tim u vezi nešto iz detinjstva čega sam se upravo setila: kad sam pošla u prvi razred nisam mogla da pojmim šta je to napred, a šta nazad i pamtim kako mi je otac to objašnjavao. I dan danas bitno mi je okruženje u celini, a ne kretanje napred-nazad na lestvici uspeha. Bitno mi je da sve oko mene bude u skladu.

ARLEMM, Milica Mladenović, foto Džumandži kreativni tim

Šta je to što smatrate preduslovom za rađanje ARLEMM-a?

Važna je porodica, roditelji. Moja porodica je gajila umetnost i izvela nas na ovaj nepogrešiv put. Naši roditelji su hteli umetnost, i dobili su je, produžavaju je kroz nas. Umetnost ih dan danas održava, još rade kao umetnici, ne odustaju, kao što neću ni ja, gledajući njih. Važna su i deca koja osećaju ovo što mi radimo s namerom da nas ARLEMM nadživi, takođe i saradnja s lokalnom zajednicom je sve lepša i prirodnija. Težimo tome da ARLEMM postane nešto što se podrazumeva za Arilje.

Šta preduzimate u tom smislu da vas ARLEMM zaista nadživi?

Mi smo tim u kome međusobno verujemo u sposobnosti, gde svako ima svoju ulogu i prati druge. Porodica – tako nas svi vide, a tako i jeste. Ulažemo sve svoje ljubavi, želje, pomoć drugih i ostvarujemo svoje zamisli. Želimo da to bude primer onima koji bi u podsvesti poželeli nešto slično, a nemaju dovoljno hrabrosti, da budemo  inspiracija.

Namera nam je da Arilje samo prodiše, da ARLEMM nema ulogu veštačkih pluća, da omladina ne „beži“ iz Arilja, već da tamo nađe način života, ne samo u kulturi, već u svim segmentima.

A šta vas inspiriše?

Pohvale nas vinu, dižu u nebesa i motivišu na odluke koje su „van svake pameti“ i mi ih izvedemo na put! Svake godine po korak.

Dubravka  Matović,

Za zvanični časopis ARLEMM-a