Predstavljamo MELODE: Ana Popović

Ana Popović, foto Tanja Draškić Savić

Ana Popović, alt

Divnu Ljubojević i Hor Melodi sam prvi put čula na studijama. Kuma Ljiljana Milović sa kojom sam tada živela imala je sva dotadašnja izdanja i uspešno vodila hor pri crkvi u Kragujevcu. To je bilo 2001. godine kada nije baš mnogo ljudi u mom okruženju slušalo duhovnu muziku. Ta muzika me je uvela u svet unutrašnjeg sklada i harmonije, u kome sve ima smisao, svet pravoslavne vere. S obzirom na to da nikad nisam videla sebe kao deo nekog horskog ansambla (ne mogu reći da nije bilo pokušaja), dolazak u hor Melodi smatram blagoslovom. Dva meseca pre Božića 2011. sanjala sam intenzivno jedan isti san. Muziku koja me vodi u snu do mesta na kome se nalazi manastir. Na tom mestu se nalazi hor koji je obučen u crno, a Divna koja diriguje u beloj haljini. U tom periodu sam naslikala Divnin portret.

Na Božić 2011. godine došla sam u manastir Vavedenje kako bih prvi put čula uživo Divnu i Melode. Spletom okolnosti koje jedino Bog može da uredi, počela sam da dolazim na probe za dvadesetogodišnjicu hora. Sveukupna harmonija i naročito sveukupna boja zvuka je ono zbog čega i dan danas radije biram odlazak na probu, nego bilo koju drugu aktivnost. Ljudi koji pevaju u Melodima i atmosfera na probama nije ni nalik drugim horovima, jer nas ima malo i dobro se poznajemo. Samim tim je i pojanje sa Divnom i Melodima više pokušaj da zajedničkom molitvom iz srca i uma dosegnemo do sveobuhvatnog sklada i harmonije u muzici; ne samo u muzici, već i u životu uopšte, jer pojanje sa Melodima je svakome od nas obeležio značajan deo života. U nekom smislu je to svetionik koji ti ukaže na pravi put kad zalutaš, kad ti se cilj zamagli brigama i svakodnevnim životnim okolnostima. Kratko rečeno – pojanjem sa Melodima lečim dušu svoju, učim, sazrevam i radujem se tome.

Divna i Melodi, koncert Centar SAVA, Beograd, 2017, foto: Teodora Ćirić

 Kako je raditi sa Divnom?

Da bi rad sa Divnom imao najbolji rezultat, pojac mora pre svega da zna zašto je tu, da čista srca i sa željom pristupa pojanju, da ima svest o kolektivnom dobru, da prašta i na kraju krajeva da zna gde mu je mesto, što bi naš narod rekao : „Mora da se zna ko kosi a ko vodu nosi“. Njen način rada je poput majke koja zna šta želi da nauči decu, a to često nije lako.

I još nešto na temu rada sa Divnom. Ja na to gledam ovako: ona je moj aspekt, ali ekstrem. Učenje je obostrano. Mi učimo od nje, a ona uči od nas na mnogo nivoa. Što se bolje razumemo međusobno, bolji je i rezultat u radu, skladnija je sveukupna boja.

Ana Popović privatno?

Po obrazovanju sam diplomirani muzički pedagog Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Trenutno predajem solfeđo i hor u OMŠ Mladenovac.

Više od decenije sarađujem sa  dr Nadom O ‘Brien (profesor na FMU i psihoanalitičar) na različitim muzičko-pedagoškim projektima. Od 2007. godine sarađujem sa Mr. Sci. med. dr Jelenom Jovanović, pedijatrom u ordinaciji Bebologija, osnivačem metoda „Ples sa bebom“.

Pored toga bavila sam se godinama i holističkom ajurvedskom masažom.

Pišem udžbenike i knjige za decu. Izdavačka kuća „Eduka“ je 2007. godine objavila je moj udžbenik-roman iz predmeta Likovna kultura za I razred osnovne škole pod nazivom „Dečji muzej“ .

Dugogodišnje bavljenje pedagogijom, slikarstvom i narativnim stvaralaštvom u okviru udžbenika za decu, osposobili su me za kreativni i analitički pristup dečijem stvaralaštvu. Individualni rad sa decom, bilo na razvoju specijalno muzičkih veština ili na sveukupnom razvoju, kao i grupni rad sa decom u osnovnoj muzičkoj školi i u okviru projekta razvoja izražavanja srednjoškolaca, omogućili su mi razvijen osećaj za osluškivanje i prepoznavanje raznovrsnih potreba i veština dece.

Korelacijom muzičke i vizuelne umetnosti u radu sa decom bavim se od 2005. godine. Jedno od ostvarenja tog rada je i knjiga u pripremi „Kraljevstvo šume“ sa originalnim pesmama na CD-u za koje su snimljene i orkestarske matrice u saradnji sa kompozitorom Markom Stevanovićem.

Podstičem i motivišem decu da stvaraju, budu maštovita i valjano koriste svoj mozak, to mi je dar…

Dete koje crta i peva pravi vezu između tela i duše, mašte i razuma, tumači okolni svet i uči u zavisnosti od svojih potreba i pod sopstvenim uslovima, što direktno utiče na njegov kognitivno-emocionalni razvoj. Iz mog iskustva u radu sa decom, spoj vizuelne i muzičke umetnosti kod njih podstiče spontanost sa kojom se odvija trajno, autentično i oduhovljeno učenje: socijalno, verbalno i senzo-motoričko.

Ana Popović – foto Tanja Draškić Savić

Imam sina Mihaila od 13 godina koji mi je najveći zadatak u iznalaženju novih načina motivacije.

Izdvojte nam neke lepe trenutke sa Melodima.

Omiljeno  putovanje mi je Arilje 2012 – ARLEMM. I veče na Rzavu posle koncerta.  Predivna zadužbina kralja Dragutina, Crkva svetog Ahilija i smeštaj u Bogojevićima. Reka, smeh, inspirativni razgovori na plaži Bosa noga sa divnim ljudima… Tu sam upoznala Arlemovce i bez zadrške mogu reći, našeg najboljeg majstora fotografije na ovim prostorima iz oblasti portreta i venčane fotografije, Tanju Draškić Savić. Divna nam je tada kuvala gulaš pre koncerta, neki od nas se mazali prirodnom glinom iz reke… Zelenilo….raj na zemlji…

Još jedan neverovatno lep doživljaj bila je priprema koncerta 2011, za dvadeset godina hora. Bili smo u Ćupriji u Školi za muzičke talente, jer smo deo koncerta pripremali sa njima. Tokom probe, u jednom trenutku je nestala struja. Kako nismo imali vremena da pomeramo i odlažemo probu, nabavili smo sveće i proba je sa gudačima i horom nastavljena uz mnoštvo sveća. Nesvakidašnje lep i intiman doživljaj, koji se sigurno tada svima urezao u sećanje.