Predstavljamo MELODE: Saša Damjanović

Saša Damjanović, Valaam 2017. foto: Viktor Čedomirov Ljujić

Saša Damjanović, tenor

Sa Melodima pevam od 1999. godine, posle bombardovanja. Tačnije, tokom bombardovanja sam otkrio jednu svoju novu želju i potrebu, za novim, višim, daljim. I tako, tragajući sa jednim prijateljem, naiđem na Vavedenje. Tu saznam za hor, dobijem najlepše preporuke da dođem na probe, koje su se tada održavale u Akademiji 28. Odem na jednu probu, sa željom da čujem taj divan glas, ali dobijem odgovor:  „Možeš da slušaš probu, ako ćeš da probaš i audiciju“. Kud ću, šta ću, pristanem. Proba se prekida posle 15 minuta, svi su zamoljeni da izađu jer su tu dva potencijalna tenora, mi se okušamo i prođemo obojica. Sticajem okolnosti, drugi tenor, Igor, je kasnije otišao u inostranstvo. Tako da sam punih dvadeset godina član hora „Melodi“.

Kako je raditi sa Divnom?

Svaka proba je novi izazov, nova energija, novo spajanje. To je zapravo pravi izraz, jer svako ima svoju strukturu, priču sa kojom dolazi na probu, i sa nečim novim odlazi sa probe. Svi smo jako dragi jedni drugima, sprijateljili smo se, mnogo se volimo, a kao što to biva u porodicama, ne viđamo se toliko često, ali kad se vidimo, kao da se nikada nismo rastajali.

Saša Damjanović i Divna Ljubojević, foto: Viktor Čedomirov Ljujić

Saša Damjanović privatno?

Kako sam ja frizer, kolega Dušan Ličina i ja držimo jedan  mali salon, Master Class, koji je u stvari jedna mala umetnička radionica u kojoj se radi svašta – šminkanje, friziranje, kozmetički poslovi, razne stvari. I tom angažovanju u salonu ja ispunjavam svoju misiju prenošenja ljubavi i nalazim načine da ooni koji dolaze sa sobom ponesu pelcer- tu klicu ljubavi.

 Rekli ste mi da Melodi znače jednu posebnu porodicu, jedan život koji teče pored ovog svakodnevnog ali je njegov neodvojiv deo?

Melodi su drugo lice mene, balans, sve ono što drugde nisam, ovde jesam. Sve što mi na drugom mestu nedostaje, ovde nalazim. To je ravnoteža, to je levo i desno, to je gore i dole.

Divna i Melodi nakon koncerta u Beogradu, 2019. foto: Viktor Čedomirov Ljujić

Pevanje u Manastiru Vavedenje vas je dodatno povezalo?

Jeste, to nas dodatno povezuje, generalno taj pristup i pripadanje jednoj zajedničkoj ideji, koja je duh i sve vezano za duhovnost. I to naše pevanje uvek je nekako molitveno, i u crkvi i van nje. Nažalost, ja zbog posla uglavnom  radim nedeljom, pa nemam priliku da često prisustvujem liturgijama u Vavedenju. A kad god imam prilike za neke praznične varijante, Vaskrs, Božić, neku slavu, trudim se da budem prisutan i mnogo mi znači.

Ukratko, najlepše u horu je to povezivanje ljudi i ljubav, pre svega ljubav. Kako ko uđe unese delić svoje ljubavi u jednu zajedničku lubenicu ljubavi. I to se tako preliva na sve nas.