Putujemo u Segedin, da vidimo Pompeju

Pompeja, Amfiteatar, foto P. Tišma

Plinije Mlađi, admiral rimske flote, filozof i pisac, u pismu Tacitu opisao je katastrofu koja je progutala i njegovog strica Plinija Starijeg  kao gusti oblak koji je ličio na čempresovu krošnju koja je gutala sve pred sobom, dok je kamenje padalo s neba i zatrpavalo sve pred sobom. Tako je 79. godine u blizini Napulja i pod Vezuvom koji se iznenada probudio nestala Pompeja (latinski: Pompeii).

Ovaj grad osnovali su Etrurci u 6. veku p.n.e, a pod rimsku upravu pao je 89. godine p.n.e. posle krvavo ugušenog ustanka. U rimskoj državi, iako bez privilegija, Pompeja je i dalje bila važan trgovački centar i saobraćajni čvor.

Stanovnici Pompeje Vezuv su smatrali običnom planinom i nisu mnogo značaja pridavali signalima koje im je planina povremeno “slala”. Onda su u junu 79. godine presahli svi bunari u gradu, ali ni to nije bio dovoljan znak da će se dogoditi nešto neočekivano. Erupcija vulkana 24. avgusta 79. godine koja je progutala Pompeju, Herkulanum i Stabiu ostavila je u čudu čitav Rim. Lava, kamenje i pepeo prekrili su sve u prečniku od oko 70 kilometara.

Pompeja, foto P. Tišma

Ono što je ovaj grad uništilo na neki način ga je i konzerviralo čitavih 1600 godina, do prvog otkrića 1748. godine. Iskopavanja koja i dalje traju omogućila su da se bliže upozna život u ovoj bogatoj provinciji i ovom za svoje vreme veoma modernom i velikom gradu popločanih ulica, sa posebnim “pešačkim prelazima” koji su služili da se pešak ne pokvasi. Ovaj grad smešten unutar čak osam gradskih kapija imao je pitku vodu u kućama i odlično rešenu kanalizacionu mrežu, kuće za život, ali i zabavu, kafane, javna kupatila, pozorišta, trgove, teretane, pekare. Građani Pompeje uživali su u privatnim vrtovima, voleli su fontane i lepo ukrašene kuće slikane freskama, a veliku pažnju posvećivali su erotici, ali i uobičajenoj rimskoj zabavi – gladijatorskim borbama za koje su izgradili ogroman amfiteatar od čak 20.000 mesta.

Kako se živelo u Pompeji, čime su se stanovnici bavili, kako su se venčavali, šta su smatrali erotikom, kako su uživali u hrani i piću, kako su se borili gladijatori i kako su odlazili na večni počinak govori nam i spektakularna izložba Pompeja – život i smrt u senci Vezuva, u Mora Ferenc muzeju u Segedin.

Ćupovi za brašno u Pompeji, foto P. Tišma

Ova putujuća izložba ovenčana nagradama za dizajn i kreativnost prvi put gostuje ne samo u Mađarskoj već i u ovom delu Evrope.  Izložba obuhvata tri galerije – glavnu zgradu Muzeja Mora Ferenc, Kaas galeriju i Crnu kuću. Dok je u glavnoj muzejskoj zgradi predstavljen svakodnevni život Pompeje i njenih stanovnika pre erupcije, kulturni sadržaji ovog velikog grada Rimskog carstva, pozorišta, kupatila, umetnost, arhitektura, ali i sama erupcija i njene katastrofalne posledice, u Crnoj kući predstavljen je život gladijatora, erotika ali i pogrebni običaji provincije Panonia. Galerija Kas dopunjuje ou izložbu delima mađarskih umetnika inspirisanim Pompejom i njenom tragedijom.

Partner Avant art magazina, BAJA TOURS pripremio je, pored još nekoliko odličnih programa ove jeseni, i jednodnevni izlet do Segedina radi posete izložbe Pompeja – život i smrt u senci Vezuva.

Za rezervaciju i detalje putovanja pogledajte stranicu BAJA TOURS-a, a kao i obično, prilikom rezervacije možete i naglasiti da ste o ovom putovanju čitali na Avant art magazinu.