SAJMON BEK: Čovek koji hodanjem stvara umetnička dela
EKSKLUZIVNO ZA AAM
Njegovo ime je Sajmon Bek (Simon Beck) i njegova umetnička dela su nezaboravna. On stvara umetnost u snegu. Da, u snegu, tokom dugih dnevnih šetnji, njegova stopala prave remek-dela koja nam oduzimaju dah. Možda nekoga podsećaju na krugove u žitu, a nekoga na arabeske i šare, u svakom slučaju, Sajmon Bek neumorno hoda i korak po korak stvara jedinstvenu umetnost.
Za Avant Art Magazin, prvi put za neki časopis u Srbiji, Sajmon Bek govori o svom životu i radu. Čak i ako niste veliki ljubitelj zime, verujemo da ćete se, posle ove priče i fotografija koje Sajmon sam pravi kako bi sačuvao u sećanju svoja dela, i sami zaljubiti u snežnu, belu i hladnu zimu. Neka zimska čarolija počne:
Kako ste počeli sa “snežnom umetnošću”?
Sve je počelo jedne večeri kao malo igre posle skijanja. Tamo negde 2004. godine, bavio sam se veoma ozbiljno orijentiringom i obično sam odlazio u šume i doline Francuskih Alpa ili se penjao do Crvenih vrhova (Aiguilles Rouges ), a to je planina iznad kote Ark 2000, kada se uveče žičare zatvore. Jednom prilikom, poželeo sam malo da vežbam, a sa sobom sam imao svoj Silva 54 kompas koji sam koristio za pravljenje mapa za orijentaciju i preživljavanje, pa sam tako krenuo do malog jezera pokrivenog snegom, van risorta u kome sam bio smešten. Napravio sam pet tačaka koje su davale petougao. Onda sam ih ispovezivao da napravim zvezdu. Onda sam ispunio još 15 trouglova, pa dodao još i neke krugove i rezultat je bio impresivan, a pogotovo što je u blizini bila i uspinjača sa koje je to sve moglo da se vidi iz ptičje perspektive. Kada je nov sneg napadao i prekrio crtež, napravio sam sledeći, još komplikovaniji.
Ipak, trebalo je da prođe malo više vremena dok je ta ideja zaživela u meni. Smatrao sam da je to kao neki usputni hobi koji me odvlači sa vežbi oorijentiringa, a i morao sam da se odreknem hodanja po jezerima jer je to bilo dosta opasno, a jednom je došla i policija da me ispita šta sledeće pripremam, a ja sam se spremao da idem na Jezero Marlu, i to bez cipela za sneg. To je sve bilo suviše naporno i onda sam napustio ideju, a plus nisam imao ni digitalni fotoaparat niti je tamo na Arku 2000 postojao internet.
Koliko Vam je potrebno da napravite neku sliku?
Otprilike jedan dugačak dan, za glavna mesta na Arku 2000, na prostoru od 1,3 hektara. Obično se zaustavljam zbog umora, a ako nisam previše umoran, nastavljam i tokom noći sve dok slika nije gotova. Na to se dodaje i vreme provedeno u sobi dok proučavam koji je najbolji način da izvedem određenu sliku.
Koliko Vam je potrebno vremena da osmislite crtež?
Često kopiram razne stvari koje pronađem, na primer krugove u žitu, ili neke dobro poznate matematičke figure, ili ponavljam crteže koje sam radio ranije ali nisam uspeo lepo da ih fotografišem. Neki crteži koji su mi naručeni da ih napravim traže i ozbiljan studijski pristup, kako bi se na najbolji način izveli, a taj proces ponekad traje satima.
Kako ljudi reaguju na vaše radove?
Većina ljudi ih prosto voli, sviđa im se, opet, neki zagriženi skijaši bi više voleli da skijaju po nedirnutom snegu, ali svakako najbolja mesta za snežnu umetnost nisu i najbolja za skijanje jer su suviše ravna.
Koji su najbolji vremenski uslovi za snežnu umetnost?
Jaki snežni nanosi jednom nedeljno i šest dana lepog hladnog vremena posle toga. To bi otprilike omogućilo da se naprave dve slike nedeljno i da se posle toga urade i dobre fotografije, a onda iduće nedelje da se koristi ista površina pod novim snegom.
Koliko obično traju ovakve slike?
Do sledećeg jačeg snega. Ipak, tokom sezone 2011. godine, jedan izuzetak bio je crtež sa početka sezone koji je kao duh izbijao ispod tri sledeća crteža koji su nastajali tokom sezone na tom mestu. Opet, drugi ekstrem bio je crtež koji sam završio u pola jedan ujutro 19. decembra 2011. godine i koji je potpuno nestao dok sam se ujutro probudio (mada sam uspeo da napravim nekoliko fotografija tokom noći).
Kada ne pravite snežnu umetnost, čime se bavite?
Pravim mape za orijetaciju ali sad to više ne shvatam tako ozbiljno. Najviše vremena provodim putujući po Alpima, u penjanju po planinama, sa ciljem da se u sumrak vratim sa dobrim fotografijama. Moje noge najviše trpe ali sve dok uspevam da svoju težinu prebacim nekako ispred nogu, nije tako ni loše.
Šta je najteže dok pravite slike u snegu?
Merenja su teška kad je vidljivost smanjena, i kada nema senki, a i hodanje u pravoj liniji i određivanje zakrivljenosti je teško. A teško je i napraviti dobru fotografiju.
A šta je najlepše dok pravite sliku?
Obično poslednjih nekoliko sati, uveče, dok koristim i baterijsku lampu koju nosim na glavi. Nekad se dogodi da samo što nije gotova slika, prođe vozilo koje poravnava sneg po okolnim stazama za skijanje i kada uperi svoja svetla u sliku to izgleda zapanjujuće.
Koristite fotografiju kao medij pomoću kog možete da sačuvate svoja umetnička dela, veoma ste aktivni i na internetu, nesebično delite fotografije svojih crteža, informacije o novim akcijama… Da li planirate na napravite možda knjigu o svojim slikama u snegu?
Da, definitivno ću praviti knjigu, ali moram da sakupim još fotografija boljeg kvaliteta, da sam znao kako će se sve razvijati još od početka bih kupio mnogo bolji fotoaparat!
Šta možemo da očekujemo u 2014. godini od Vas?
Još više svega ovoga. Važno je doneti odluku da li prihvatati narudžbine za crteže ili ipak prednost dati umetničkom pristupu a novac zaraditi od prodaje fotografija. Volim da idealizujem stvari i da se fokusiram potpuno na lepotu onoga što napravim i da držim sebi palčeve da ću moći to i da finansiram.
Suzana Spasić