Šetnja „Muzejskom miljom” u Njujorku

Peta avenija, Njujork, pogled sa Meropoliten muzeja, foto: A. Balet, via Wikimedia Commons

Čuvena Peta avenija u Njujorku, nazvana i „najskupljom avenijom na svetu”, dom je mnogih njujorških čuda. Peta avenija počinje još u Griniču, kod Vašington skvera i prolazeći istočnom stranom Central parka, predstavlja svojevrsnu granicu između Zapadnog i Istočnog Menhetna. Ova žila kucavica Njujorka poznata je po preskupim lokalima, robnim kućama, radnjama najpoznatijih dizajnerskih imena sveta, poznata je po tome da se na nekim njenim ćoškovima u šetnji dolazi do najpoznatijih obeležja Njujorka, kao što su Empajer stejt bilding (Empire State Building), Njujorška javna biblioteka – NYPL (New York Public Library)Flatiron zgrada (Flatiron Building) Hotel Plaza (The Plaza Hotel) i druge znamenitosti grada.

Ipak, ono što je možda najlepše na Petoj aveniji je „Muzejska milja” koja šetnju ovom avenijom čini jedinstvenom i za ljubitelje muzeja zaista nezaboravnom.

Frik kolekcija, Njujork, foto Pavle Tišma

Iako Muzejska milja zvanično počinje najpoznatijom i najvećom muzejskom celinom, Metropoliten muzejom, za početak ove šetnje uzećemo drugu očaravajuću kolekciju koja se nalazi na uglu Istočne 70. ulice i Pete avenije. Tu je smeštena privatna kolekcija koja predstavlja biser Muzejske milje – Frikova kolekcija umetnosti (The Frick Collection). Frikova kolekcija je zdanje koje je podigao američki industrijalac Henri Klej Frik (1849-1919), veliki ljubitelj umetnosti i filantrop. Poseta Frikovoj kolekciji je specifična muzejska šetnja, koja od samog ulaza unosi u posetioce poseban mir i eleganciju nekih prošlih vremena, koje diktira i sama kuća koja je bila životni prostor porodice Frik, s tim da je Henri Frik kuću i gradio sa idejom da jednog dana postane javna kolekcija umetnina koje je sakupio.
Ako niste upućeni u kolekciju Frik, budite sigurni da će dragulji ove zbirke ostaviti trajni pečat u vašem poimanju umetnosti. Ova oaza mira u sred grada u svojih 16 soba čuva neka od remek-dela zapadne umetnosti (Rembranta, Engra, Tarnera, Vermera, El Greka…), a istovremeno posetioci uživaju u jedinstvenom amijentu koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Muzej Metropoliten, Kolekcija grčkih i rimskih skulptura, foto S.Spasić

Posle Frikove kolekcije, Muzejska milja nas dovodi do uličnog broja 1000, u jedan od najvećih muzeja sveta, Metropoliten muzej (The Metropolitan Museum of Art) ili kako ga Njujorčani zovu, Met. Metropoliten muzej je živa enciklopedija svetske umetnosti, koja u svojih 17 muzejskih odeljenja, čuva preko dva miliona eksponata.

Met je toliko veliki da ako zaista uživate u umetnosti, ovde ćete želeti da se vraćate i vraćate i vraćate. Sama muzejska zgrada, koja se beli na obroncima Central parka i zauzima u dužini četiri ulična bloka, građena je u više etapa, počev od 1874. godine. Gledano spolja, ova lepa bela građevina ne odaje sasvim svoju veličinu. To se tek otkriva kada se krene u obilazak kolekcija, od Egipta, Stare Grčke i Rima, preko umetničkih kolekcija sa svih pet kontinenata, pa do savremene umetnosti, kostima, mode i dizajna.

Muzej Metropoliten, Dendurov hram, foto Dragana Milić

U Metu se, dakle, može pronaći gotovo sve i za obilazak ovog izuzetnog zdanja svakako je malo ući samo jednom. I još jedna napomena: ako ste već u Metu, raspitajte se da li ima i neka izložba na krovu i ako ima, nemojte propustiti jedinstvenu priliku da je posetite, jer sa krova Metropolitena pruža se predivan pogled na Menhetn.

Iako je nemoguće sve što vredi na Muzejskoj milji posetiti u jednom danu, šetnju ćemo nastaviti od Meta „naviše”, uz Petu aveniju, ka još jednom muzeju koji predstavlja nezaobilazno mesto za ljubitelje umetnosti ali i arhitekture, Gugenhajmu. Na putu do njega, nije naodmet svratiti i u Noje galeri (Neue Gallerie) koja predstavlja kolekciju austrijske i nemačke umetnosti 20. veka. Izuzetna kolekcija u nevelikom prostoru, zbog svojih eksponata moderne umetnosti u kojima se mogu videti Klimt, Kokoška, Šile, ali i Kirhner, Oto Diks, Kandinski, Kle i drugi, odličan je uvod u umetnost modernih vremena, koja će nas dočekati i u Gugenhajmu.

Neue Galerie, Njujork, photo credit: Neue Galerie

Iako postoje kafeterije i restorani u svakom muzejskom prostoru u Njujorku, predlažemo da zbog specifičnog „šmeka” predah napravite upravo u jednom od kafea ove galerije, u dobro poznatom Kafeu Sabarski ili u nešto novijem Kafeu Fledermaus (Slepi miš) i da osetite nešto od ambijenta Beča s kraja 19. i početka 20. veka u srcu Njujorka.

Posle predaha u Noje galeriji, lepotica Pete avenije, izuzetno moćna građevina arhitekte Frenka Lojda Rajta – Muzej Gugenhajm (The Guggenheim Museum) dočekaće vas u svoj svojoj belini i neobičnosti. Kolekcija koju ova građevina u sebi čuva takođe je impozantna. Metamorfoza od privatne kolekcije u muzejsku počela je još 1937. godine kada je Solomon R. Gugenhajm osnovao fondaciju koja bi se bavila javnim izlaganjem njegove lične kolekcije umetnina. Danas Gugenhajm ima svoje kolekcije širom sveta, u čak četiri muzejske celine (Njujork, Venecija, Bilbao, Abu Dabi).

Muzej Gugenhajm u Njujorku, arhitektonsko remek delo Frenka Lojda Rajta, foto Pavle Tišma

Njujorški Gugenhajm čuva dela iz kolekcije Solomona Gugenhajma (Solommon R. Guggenheim), osnivača muzeja i još sedam različitih kolekcija koje su darovane muzeju tokom sedamdeset godina postojanja. Šetnja ovim zdanjem doživljaj je i u umetničkom i u arhitektonskom smislu, genijalno smišljeno kružno, spiralno penjanje čini da ni ne primetite da ste se popeli na peti sprat muzeja. Pogled sa zidova na kojima stoje dela Kandinskog, Pikasa, Franca Marka, Ležea, Šagala, impresionista i mnogih drugih umetnika, često skreće ka tavanici muzeja koja je remek-delo za sebe, ili dole ka ponoru zamišljene spirale na kojoj stojite, ka prizemlju gde se često mogu videti veoma prestižne izložbe savremenih umetnika. Muzej Gugenhajm je doživljaj za svakog ljubitelja umetnosti, to je spomenik umetnosti i umetnicima koji su pomerali granice, ali svakako i spomenik osnivaču, Solomonu Gugenhajmu i Hili Ribej koja mu je pomogla da sastavi ovu izuzetnu kolekciju moderne umetnosti.

Muzej Solomon R. Gugenhajm, Njujork, tavanica, foto Pavle Tišma

Muzejska milja nastavlja se sve do 110. ulice, do Muzeja afričke umetnosti, a od Gugenhajma do Afričkog muzeja, tu su Jevrejski muzej, Koper hjuit nacionalni muzej dizajna (Copper Hewitt National Design Museum), Muzej latinoameričke i karipske umetnosti (El Museo del Barrio) i Muzej grada Njujorka. Svaka od ovih zbirki ima šta da ispriča o gradu u kome se nalazi ili o izuzetnim ljudskim dostignućima širom sveta. Priču o ovim muzejima, ipak, ostavljamo za neku drugu priliku.

Suzana Spasić