Slasna polja – Da li je sloboda prevaziđena?

Nemanja Milićević, SLASNA POLJA, roman, Književna omladina Srbije, Beograd, 2015.

Roman van svih literarnih konvencija. Esej, misterija i avanturistički triler sa uplivom ljubavnog i erotskog žanra koji se najdirektnije obraća čitaocu. Baš kada ste pomislili da je radnja uhvatila svoj tok – dolazi neočekivano.

Nejasno motivisan, religiozni pokornik bez imena u najvećoj tajnosti planira bekstvo iz totalitarnog sistema orvelovskog tipa. Uspeva da napusti nametnutost, svet tuđe volje u kome je živeo i radio, misleći da se oslobodio. Ushićen, probija na drugu stranu, u zemlju koja ne postoji, koje nema, i biva uhvaćen u zamku dimenzije u kojoj se bez reda prepliću kulture i civilizacije, san i java, sreća i tuga, dobro i zlo, strast i apatija, prolaznost i večnost, život i smrt…  Između ostalog, on traga za davno prošlim prvim erotskim uzbuđenjem, za onom koja će mu to doneti, ali to je samo jedan od ciljeva. Oduševljenje se ubrzo razvejava i on postaje sve izgubljeniji i očajniji. Prešao je i prošao mnogo, otišao daleko, ali nije uspeo da izađe iz sveta sopstvenih sumnji koji, ispostaviće se, nema granica. Upoznaje zemlju u kojoj najuzvišeniji predstavnici svetlosti i tame zaista postoje, i oba se bore za priznanje u glavnom junaku. Ono što ga je sačekalo u novom svetu duboko je povezano sa njegovim ranijim željama, dilemama, strastima i najintimnijim potrebama.

Dugo iščekivana sloboda se pojavljuje u krajnje zagonetnim situacijama, a kako ga točkovi ružičaste drumske krstarice nose napred, sve više uviđa da je zaposednut. Njegova radoznalost da sazna ko je reditelj halucinatorne drame u kojoj igra glavnu ulogu, čije nevidljivo prisustvo oseća, narasta uporedo sa očajem. Postaje i progonjen i progonitelj…

Ova esejistička triler proza predstavlja eksplozivnu kombinaciju isključivosti emocija, motiva, želja, namera, odluka, stanja, situacija… Pisac je u glavnom liku spojio religioznost i ljubav sa apostatizmom, seksom i porocima. Kompleksna radnja se ne može jezgrovito sažeti niti stilski tačno odrediti, što čitaocu donosi nepredvidivost događaja i miks književnih žanrova i epoha.

Svojom nekonvencionalnošću, bez reda prolazi kroz epohe romantizma, impresionizma, nadrealizma i post-moderne, kroz koje se prepliću književne podvrste. Pa tako tekst obiluje tajanstveno postavljenim simbolima i stalnim unutrašnjim previranjima, tipično simbolističkom i psihološkom žanru, a kroz putešestvije i promiskuitetnost dvadesetsedmogodišnjaka uporno nas drži u okvirima avanturističkog i erotskog romana. Njegovim lutanjem i nejasnim ciljem, približava nas bit generaciji, a motivima osamljenosti i izgubljenosti jednako ubedljivo održava kontakt sa žanrom apsurda.

Bar jedno ima obeležja stalnosti – ne može se ni sa približnom sigurnošću pretpostaviti šta će se dogoditi na sledećoj stranici.