So Sabi – Samo neka svima bude lepo

Koncert grupe So Sabi, proslava Dana ujedinjenja afričkih zemalja

^{Piše: Sonja Kukić}

Retko kad se u ovim krajevima kaže da je život dobar, stalno slušamo o negativnim stvarima i tenziji. Ljudi pričaju da su izgubili volju za sreću, i da iz sivila nema spasa. Međutim, imala sam priliku da pre nekoliko dana čujem potpuno drugačiju priču, od čoveka sa drugog kraja sveta. Zašto je potrebno da neko iz daleka dođe i priča nama o nama, da bi tek onda uvideli neke druge aspekte?

Od pamtiveka su se ljudi zbližavali kroz ritam i pokrete. Od plemena  pre nekoliko hiljada godina pa do danas, niko nije uspeo da objasni zašto smo, koliko god bili različiti, toliko isti kada nas ponese muzika. Za one koji imaju dara da stvaraju ritam i pesmu, verovalo se da žive prosvetljenim životom i da poseduju moć. Kako da ne poseduju, kada uz njihove udarce čitavo pleme proizvodi pokrete. Kada se oseti poziv muzike, plesa i ritma, retko ko mu može odoleti.

Alberto (Raul Alberto Dias) lično je to iskusio, pre dvadesetak godina, kada je prvi put došao u Beograd da studira, iz daleke Gvineje Bisao. Jedna od osobina koju sam prvo otkrila kod njega jer da je uporan, kroz šalu je spomenuo, kao termit, samo što se ta upornost ispoljila kroz strast prema muzici, a ne kroz razlog njegovog dolaska. S tim u vezi, čak se i bend koji je „preteča” So Sabiju (koji je Alberto osnovao 1999. godine), zvao se Baga Baga, u prevodu – termiti.

Upravo mi je Alberto otkrio neke stvari o Srbiji koje nisam sama uviđala. Zanimalo me je zašto je došao baš ovde, i zašto toliki niz godina živi u zemlji potpuno drugačijoj od njegove, kao i šta je to što ga održava srećnim. Rekao je da njegova muzika, afričke pesme iz naroda (kao i one koje je sam stvorio), ovde dobijaju povratnu reakciju i stvaraju pozitivan efekat. Ta muzika nema ciljnu grupu niti granice, „dobrodošao” je svako ko u njoj uživa. Hteo je, a i uspeo u tome, da stvori Afriku u Srbiji.

So Sabi je osvojio region

Bend So Sabi menjao je postavu, ali je Alberto tu već 15 godina. Ove godine, bend će proslaviti svoj jubilej, a pored toga, proslaviće i dan koji je od posebnog značaja za njegovu zemlju – dan ujedinjenja svih afričkih zemalja, 25.maja. Rešili su da pruže svim ljudima koji su pratili njihovu karijeru jedno veče za pamćenje, u Domu sindikata, gde će, pored njih, nastupati još nekoliko izvođača, prateći ih u želji da se stvori potpuno drugačija energija i atmosfera. Pored beogradske publike, koja ih godinama prati u stopu, njihova poblika se vremenom širila, „okupirala” ne samo Srbiju, već i zemlje u regionu, pa će događaj biti dobra uvertira za planove ovog leta – a to je daleka istočna obala Amerike, Majami. Oni najvatreniji fanovi će za koncert 25. maja imati mogućnost da obezbede i specijalni VIP deo za sebe, po pristupačnoj ceni sa flašom penušavog šampanjca.

So Sabi

Za veliki događaj koji sledi, ovi začetnici latino zvukova (i plesova) u Srbiji, se spremaju u Siminoj ulici u Starom gradu, u baru Wait&Stay, gde „tremu” pred publikom razbijaju svakog drugog četvrtka u večernjim časovima (sledeća svirka je 18.aprila)…

O nastupima i odnosu sa publikom, Alberto mi je spomenuo koncerte velikim brojem ljudi kao što su nulti Egzit i Birfest, ali i one koje su imali u barovima i gde je kontakt sa publikom izraženiji.

Marija, pevačica grupe So Sabi, detaljnije je opisala atmofere, pa mi je rekla da se u jednom trenutku u toku nastupa ljudi odjednom prepuste, kao da ih je neko uključio u struju, i da počnu da igraju sa puno žara i energije. Ona je od nedavno član sastava koji nam je doneo latino zvuke, ali kaže da se već oseća kao deo ekipe muzika joj nikada nije bila strana, završila je srednju muzičku školu „Stevan Stojanović Mokranjac” , i nastupala sa bendom pre nego što se priključila Albertu u So Sabiju.

So Sabi na jednom od većih nastupa

Pozitivna energija je ono što će sigurno biti glavna odlika koncerta 25.maja u Domu sindikata. Pored grupe So Sabi, njihovi prijatelji će činiti spektakl potpunim, pa će publika iz celog regiona imati priliku da vidi plesnu grupu Mantock Dance Intenational, kao i grupu Vlada Timbao, koja sa Leonidom nastupa uz pesme So Sabija, a izvode kubanske pokrete i ritmove (salsa, regeton, dens sol…). Još jedan od zanimljivih detalja koncerta je ženski bend White Witches, koji čini gudački tercet „začinjen” vokalom, kao i bubnjevima. Sa druge strane, muškarci uzvraćaju udarac grupom koja kubanski ritam šalje publici kako muzikom, tako i energičnim nastupom, a zove se Rey Beny i čine je otac, sin, nećak, kao i već pomenuti Alberto.

Repertoar je nekada pretežno sadržao izvorne pesme domovine tadašnjih članova, ali u izmenjenom sastavu, i 15 godina kasnije, na repertoaru se mogu naći najrazličitije numere poznate širom sveta, kao i one poznate samo u ponekom posebnom kutku planete. Šarenoliko i za svačiji sluh. So Sabi će na koncertu premijerno izvesti  i novi singl koji se zove „Promessa” i znači obećanje. Singl je nastao kao Albertova duža saradnja sa didžejevima, ovog puta u ekipi su se našli Dj Bexon i Milica Rančić.

Prijatan razgovor završili smo u smehu i priči o muzici danas, o tome kako se brzo sve menja i čemu bi trebalo da ostanemo dosledni, čemu da se radujemo. Alberto se smeška i spominje ćerkicu od četiri godine, Marija priča o novim ciljevima i razvoju svoje karijere, a menadžer Dejan o celokupnom aranžmanu i daljim planovima. Ipak, kroz muziku se sve lepše može reći i uz muziku se definitivno bolje može živeti, pa i sam naziv So Sabi (poreklom iz portugalskog jezika) koji znači „Samo da nam bude lepo”, govori više nego što vam ja mogu navesti, a slušanje izvođača je već neka potpuno druga dimenzija, vredna pažnje i potrebna svima.

Sonja Kukić