„Srpska trilogija” za Dan Narodnog pozorišta

“Srpska trilogija”, Velika scena Narodnog pozorišta u Beogradu, foto: arhiva Narodnog pozorišta

Narodno pozorište u Beogradu proslavilo je svoj dan – 22. novembar, koji se obeležava u čast prve predstave („Đurađ Branković”) odigrane 1868. godine u kafani „Kod engleske kraljice” na Varoš kapiji. Prva predstava u novoj zgradi „Posmrtna slava kneza Mihaila” izvedena je 30. oktobra 1869. godine. Dan Narodnog pozorišta ustanovljen je 1968. godine, povodom obeležavanja stogodišnjice nacionalnog teatra.

Scena iz predstave Srpska trilogija, foto: Narodno pozorište Beograd

Povodom Dana Narodnog pozorišta, premijera predstave kojom počinje obeležavanje stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, „Srpska trilogija” izvedena je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta,  a Radio-televizija Srbije je uživo prenosila na svom Drugom programu.

Na konferenciji za novinare održanoj pre premijere „Srpske trilogije”, v.d. upravnika Dejan Savić rekao je da se na državnom nivou planira obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata, a da je Narodno pozorište napravio korak ispred, bez mnogo pompe krenuvši u projekat koji se tiče Srbije u tom ratu.

„Srpska trilogija”, roman Stevana Jakovljevića, opisuje srpsku dramu tokom Prvog svetskog rata, u 84  poglavlja i na oko 900 strana. Roman obuhvata sve važne trenutke rata, od mobilizacije, prvih bitaka i pobeda, preko poraza, povlačenja preko Albanije, do Krfa i proboja Solunskog fronta. Dramatizaciju teksta radila su braća Miodrag i Svetolik Nikačević, 1938. godine. Oni su za dramsku obradu izabrali jednu epizodu – napad na bugarske rovove radi uništavanja topa, na koti koju su borci nazvali „Na leđima ježa”. Novoj predstavi bila je potrebna i određena adaptacija, koju je uradio Slavko Martinović. Napravljena je u stilu psihološkog realizma. Reditelj predstave Slavko Saletović na konferenciji za novinare istakao je da predstava nema ambiciju da se bavi politikom, nego da podseti na ljude koji su imali osećaj naciona, časti, poštenja, žrtve, svesni da će izgubiti glavu.

Premijera “Srpske trilogije”, foto Narodno pozorište Beograd

Veliki, muški ansambl od 16 glumaca izneo je predstavu silovito i izmamio dug aplauz na kraju. Potresna priča sa kote, koju su izneli Vuk Kostić, Ivan Bosiljčić, Vuk Saletović, Milenko Pavlov, Pavle Jerinić, Bojan Krivokapić, Andreja Maričić i drugi, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Heroji koji su pre rata bili učitelji, kovači, seljaci, složno gledaju smrti u oči. Sve u drami dešava se u jednom danu, na jednom mestu (u sjajnoj scenografiji Borisa Maksimovića) i radnja se ne prekida. U takvom naboju oni su tragični, ali i veličanstveni u toj neizvesnosti, u iščekivanju, u herojskom odnosu prema ratu i prema životu, u svojoj duhovitosti koja vrca uprkos zajedničkoj tragičnoj sudbini. I dok u poslednjoj sceni, prvo tiho a onda sve glasnije vojnici pevaju „Tamo daleko” i mame nam poneku suzu, osećamo svu tragičnost rata i stradanja, ali i ponos što je ova priča deo srpske istorije. Ova predstava svakako podseća i na jedan od najznačajnijih srpskih istorijskih romana – „Srpsku trilogiju” Stevana Jakovljevića, koji je bio aktivni učesnik Prvog svetskog rata tokom sve četiri godine. Iako je roman pre svega mlađoj publici skoro i nepoznat, interesovanje za predstavu je veliko i već je nekoliko repriza potpuno rasprodato.

Izložba u foajeu Velike scene Narodnog pozorišta: Narodno pozorište uoči Prvog svetskog rata, foto: Narodno pozorište

Kostime za predstavu radila je Katarina Grčić Nikolić, kompozitor je Miroljub Aranđelović Rasinski.

Povodom predstave „Srpska trilogija” u foajeu Velike scene Narodnog pozorišta otvorena je izložba Narodno pozorište uoči Prvog svetskog rata, autorke Ane Tomić, kustosa Muzeja NP.  Po rečima autorke, Narodno pozorište je u periodu do Prvog svetskog rata već bilo kulturna institucija evropskih vrednosti, pod reformatorskom upravom Milana Grola i Milana Predića. Izložba obuhvata fotografije iz tog perioda i brojne plakate predstava iz sezone 1913/1914.

S.Spasić