Svet kao pozornica – Pozorište Glob u Londonu

Skica Globa, Holar

 U elizabetanskoj Engleskoj, u koju je renesansa stigla sa malim zakašnjenjem, popularnost drame je toliko rasla da su vlasti zabranile da se predstave igraju na ulici i 1576. godine došlo je do gradnje prvog pozorišta, u severnom predgrađu Londona, koje je nazvano Teatar.  U vreme kada je Viljem Šekspir, stigao u London, a to se zbilo kako se obično smatra krajem poslednje decenije šesnaestog veka, unutar zidina Londona puritanske vlasti su zabranile rad pozorišnih trupa i pozorišta su zatvorena jer su se predstave uglavnom izvođene na ulicama i po gostionicama, vrlo često završavale pijankom i tučama. Na obodu grada, u oblastima nazvanim „libertis”, gde zakoni i propisi Grada nisu važili,  postojao je izvestan broj pozorišta (The Curtain, The Rose, The Swan…). Pozorišta su te teritorije delila sa bordelima, zatvorima, skladištima baruta, grobljima, duševnim bolnicama i bučnim radionicama za štavljenje kože ili izradu sapuna. Vazduh je bio ispunjen teškim nepodnošljivim mirisima koje je morao da istrpi svako ko bi pošao na neku pozorišnu predstavu.

Stari Glob teatar

Najslavnije elizabetansko pozorište Glob (The Globe) bilo je prvo pozorište izgrađeno posebno za jednu trupu koja je izgradnju i finansirala. To je bila „Trupa lorda komornika” (Lord Chamberlain’s Men) kojoj je pripadao i Viljem Šekspir, koji je postao jedan od šestorice deoničara ovog pozorišta. Glob teatar je izgrađen 1599. godine i to od građevinskog materijala koji je ostao od rušenja pozorišta Teatar. Glob je bila građevina oktogonalnog oblika, mada ga zapisi iz tog doba opisuju kao kružnu građevinu,visine oko deset metara, koja je imala tri galerije, 20 loža i pozornice. Pozorište je moglo da primi oko 3000 ljudi. Predstave su se održavale u poslepodnevnim satima, a njihov neposredni početak najavljivale su trube sa krova. Gledanje predstave iz partera, odnosno u dvorištu, koštalo je jedan peni, a za dva penija moglo se pristupiti galeriji. Imućniji posetioci sedeli su u takozvanom „Gospodskom prostoru”. Glob je bio osoben po tome što je bio namenjen isključivo pozorišnim predstavama i nije zarađivao na tada popularnim borbama petlova, medveda i drugim uobičajenim vidovima zabave. Prvi put se u spisima pominje u jesen 1599. godine kada je Tomas Plater, švajcarski putnik opisao sve što je video, uključujući i predstavu „Julije Cezar”.

 Novoosnovano pozorište ubrzo je nadmašilo svog glavnog takmaca sa te strane Londona, pozorište Ružu, koje se ubrzo preselilo na drugu obalu reke gde je ta trupa podigla Fortunu (The Fortune) koje je potpuno izgorelo 1621. godine. Ni pozorište Glob nije potrajalo, izgorelo je 1613. godine, tokom izvođenja „Henrika VIII” kada su varnice sa topa ispaljenog na bini potpalile krov od slame. Već tokom iduće godine obnovljeno je sve što je uništeno u požaru i drugi Glob je potrajao narednih trideset godina, kada dolazi do novog sukoba pozorišnih družina sa puritanskim vlastima koje zatvaraju pozorišta na period od dvadeset godina. U tom dugom periodu pozorišta su izgubila dosta od svoje slave, ljudi su se okrenuli drugim navikama i zlatna era elizabetanskog teatra se ugasila. Glob je srušen 1644. godine a od tog građevinskog materijala izgrađene su zgrade za siromašno stanovništvo.

Zlatno doba Globa vezuje se i za najkreativniji period rada Viljema Šekspira. Sa pozornice Globa prvi put su se začule reči njegovih najpoznatijih komada, prvi put je izveden Hamletov solilokvij, a jedna za drugom nizale su se raskošne drame: Julije Cezar, Kralj Lir, Magbet, Otelo, Mera za meru, Antonije i Kleopatra. Nije bilo dana da pozorište nije bilo puno, u Glob je dolazila različita publika koja je tu zaboravljala na svakodnevne probleme, na kugu koja je samo 1603. pomorila oko 33.000 ljudi, na brige i težak život i možda tu pronalazila nadu za neki novi, bolji život.

“Treći” – moderni teatar Glob, foto Jongleur100 via Wikipedia

Glob teatar pao je u zaborav sve do dvadesetog veka. Treći Glob teatar svečano je otvorila kraljica Elizabeta Druga u junu 1997. godine, dvestotinak metara od  njegove izvorne lokacije. Zasluge za „treći” Glob pripadaju američkom glumcu Semu Vonamejkeru koji je više od dve decenije neumorno radio na ideji rekonstrukcije Šekspirovog pozorišta. Nažalost, nije doživeo i ostvarenje svog sna, umro je četiri godine pre nego što je pozorište ponovo otvoreno, izvođenjem predstave „Henri V”.

Da kažemo nešto i o imenu pozorišta. Glob, ili globus a u elizabetansko vreme pre svega svet, dolazi najverovatnije od latinske izreke koja se pripisuje Gaju Petroniju – Totus mundus agit histrionem ­ Ceo svet je pozornica. Prema nekim izvorima, ova rečenica uzeta je kao moto Pozorišta Glob, prema mišljenju drugih naučnika rečenica je dodata kasnije, a logo pozorišta predstavljao je Heraklita koji u svojim rukama drži zemlju, simbolizujući na taj način Pozorište Glob kao svet u malom.

 I za kraj, da vas podsetimo da slavni Glob teatar dolazi uskoro u Beograd, gde će u okviru svoje svetske turneje, 19. juna 2014. igrati „Hamleta” na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

S.Spasić