Home » Posts tagged with » Njegoš
SPC \ Njegoš \ tema broja 064 \ Lovćen
O Njegoševoj kapeli, istorijski zapisi
црквине, f. pl. у Ловћену брдо, које се зове и Језерски врх, јер је под њим негда било језеро, у коме сад нема свагда воде, али како се мало закопа изиђе и усред љета. На Црквине Црногорци износе крсте о Тројичину дне, а садашњи је владика (Петар Петровић Његош II) ондје сазидао округлу црквицу, која се издалека види; […]
književnost \ nagrada \ poezija \ Njegoš \ Izviiskra
Pesniku Đorđu Sladoju “Izviiskra Njegoševa”
Pesnik iz Hercegovine Đorđo Sladoje (1954) dobitnik je ovogodišnje nagrade Izviiskra Njegoševa za celokupno pesničko delo, a povodom knjige „Zanatski dom“ u izdanju „Pravoslavne reči“. Odluka stručnog žirija u sastavu Jovan Delić, Milutin Mićović, Ranko Popović, Dragan Stanić i Dragan Hamović. saopštena je na svečanosti u kripti Hrama Svetog Save u Beogradu, Uz vladike SPC svečanosti u […]
Njegoš \ tema broja 064 \ Jovan Skerlić \ Gorski vijenac
Jovan Skerlić: Petar Petrović Njegoš (3) – Gorski vijenac
Gorski vijenac – Kruna pesničkog stvaranja Njegoševa, glavno delo njegovo, to je Gorski vijenac. To delo radio je sa osobitom ljubavlju, vrlo pažljivo, i u njega uneo svoje najviše sposobnosti. Gorski vijenac je sinteza Njegoševa duha i ranijeg pesničkog rada; tu pesnik nacionalist ide zajedno sa pesnikom misliocem, i celo delo je skladna mešavina između […]
Njegoš \ tema broja 064 \ Jovan Skerlić \ književnost
Jovan Skerlić: Petar Petrović Njegoš (2) – najvažnija dela
Početak književnog rada – Njegoš je propevao još kao dečak. Iz doba 1825-1827. pominje se jedna njegova nesačuvana „presmješna i više satirična no istorična pjesna o nekakvim ćeklićkim svatovima”. U svojoj Pjevaniji crnogorskoj i hercegovačkoj (1833) Sima Milutinović je uneo pet pesama za koje tvrdi da ih je Njegoš ispevao u doba od 1828 .do […]
književnost \ Njegoš \ tema broja 064 \ Jovan Skerlić \ Crna Gora
Jovan Skerlić: Petar Petrović Njegoš (1)
Kao i vladika Petar Petrović Njegoš, i Jovan Skerlić je rano počeo da piše, i za dvadesetak godina stvorio delo na koje se i danas oslanjamo u svim proučavanjima istorije srpske književnosti i književne kritike. Koa i vladika Njegoš, Jovan Skerlić umro je sa 37 godina. U čuvenoj „Istoriji nove srpske književnosti”pisao je Skerlić i […]