U Domu Vojske Srbije otkriveno spomen obeležje Nadeždi Petrović
U Domu Vojske Srbije svečano je otkriveno spomen-obeležje „Nadežda Petrović – ratna bolničarka“ autora Mirka Mrkića Ostroškog. Ovaj reljef u bronzi otkrio je akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU.
Pred brojnim zvanicama, u Domu Vojske Srbije je povodom obeležavanja stogodišnjice smrti umetnice Nadežde Petrović otkriveno spomen-obeležje „Nadežda Petrović – ratna bolničarka“. Autor Mirko Mrkić Ostroški već je za Dom Vojske Srbije izvajao reljef „Oko sokolovo – Na braniku otadžbine“ koje je povodom Dana državnosti Srbije 15. februara 2015. godine otvorio predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Pukovnik Stevica Karapandžin, direktor Medija centra „Odbrana“ najavio je da će u narednom periodu na isti način biti odata počast i drugim slavnim ličnostima, ne samo povodom 100 godina od Prvog svetskog rata, već i povodom 200 godina od Drugog srpskog ustanka i 70 godina od pobede nad fašizmom. Već za 16. maj 2015. najavljeno je postavljanje portreta Vladislava Petkovića Disa, pesnika i ratnika, koji je poginuo 1917. godine.
Svečanu besedu povodom otkrivanja spomen-obeležja Nadeždi Petrović održao je akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU koji je istakao značaj Nadežde Petrović u srpskoj umetnosti, ali i njenu nesebičnu požrtvovanost u svim važnim trenucima svog srpskog naroda. Poredeći je sa narodnim junakom Boškom Jugovićem koji u boj odlazi da pogine, akademik Kostić rekao je da je i Nadežda Petrović na isti način otišla u rat da kao dobrovoljna bolničarka, bez trunke samosažaljenja, straha ili neodlučnosti bude uz ranjenike i da pomogne koliko može.
“Uzbudljive su biografije naših veličina poput Nadežde Petrović, koje vibriraju između umetničkih ateljea i salona evropskih metropola, frivolnosti bezbrižnijeg života gde se glavni sukobi vode u ratovima boja i oblika, i povratka u maticu”, rekao je akademik Kostić.
Nadežda Petrović je kao dobrovoljna bolničarka učestvovala u oba Balkanska rata iz kojih je izašla i sama bolesna od tifusa. Objava novog rata Srbiji zatekla je 1914. godine u Veneciji u koju je otišla „da se nagleda lepote“. Odmah se vratila u Srbiju i javila na svoju ratnu dužnost. Odbila je mogućnost da pomogne na drugi način – u humanitarnoj misiji van zemlje ili negde na sigurnom – izabrala je svoju – Valjevsku bolnicu. U Valjevskoj bolnici je i sama podlegla opakoj bolesti koja je harala – na Vaskrs 1915. godine, Nadežda Petrović umrla je od tifusa kao dobrovoljna bolničarka.
Posle akademika Kostića o Nadeždi Petrović govorio je istoričar umetnosti Nikola Kusovac koji je naglasio značaj i vrednost dela velike slikarke, koja je za samo 17 godina bavljenja umetnošću toliko postigla i za sobom ostavila neizbrisiv trag u srpskoj umetnosti. Književnik Milovan Vitezović je umesto besede pročitao dijalog Nadežde Petrović i Desanke Maksimović prilikom susreta na kapiji Valjevske bolnice, u kojoj je ležao i umro i Desankin otac, a iz svog romana „Gospođica Desanka“.
Nakon svečanog otvaranja spomen-obeležja, dramska umetnica Biljana Đurović je u Svečanoj Sali Doma Vojske Srbije odigrala monodramu „Nadežda Petrović” u režiji Božidara Đurovića.