Vaskršnja jaja kao umetnički predmeti – Faberže

1907. godine, povodom rođenja carevića Alekseja,

Vaskršnja jaja, kao umetnički predmeti i danas plene i izazivaju opštu pažnju. Poslednjih godina postala su objekti za kojima luduju ruski tajkuni koji ne pitaju za cenu i na aukcijama dostižu milionske sume. A sve je počelo kada je ruski car Aleksandar III 1885. godine poželeo da  carici Mariji Fjodorovnoj za Vaskrs pokloni poseban umetnički predmet koji je naručio od poznatog juvelira Karla Faberžea. Carici se toliko dopao predmet da je car nastavio sa poklanjanjem skupocenih jaja za svaki sledeći Vaskrs, a ovu tradiciju nastavio je i njegov naslednik, poslednji ruski car, Nikolaj II Romanov. Mladi car je bio rastrzan između svoje supruge, carice Aleksandre Fjodorovne, i majke Marije Fjodorovne koja nije odobravala ovaj brak, pa je počeo da za Vaskrs naručuje po dva jajeta svake godine, jedan za majku, a drugi za ženu.

1891, narudžbina cara Aleksandra III za caricu Mariju Fjodorovnu

Izgled jajeta, a naročito posebnog poklona koje će ono u sebi skrivati čuvani su kao najveća tajna. Dizajn carskih jaja bio je inspirisan umetničkim delima koja je Faberže preslikavao u svojim posetama Ermitažu, deo jaja predstavlja i istoriju carske porodice. Za osnovu jajeta korišćen je kamen: jaspis, ahat, kvarc, lapis lazuli i nefrit. Tehnika kojom su rađena, delimično providni emajl, bila je izuzetno cenjena u 19. veku i zahtevala je po nekoliko slojeva emajla, posebno pečenih. Pošto je u to vreme korišćeno samo nekoliko boja, Faberže je odlučio da eksperimentiše i na kraju postigao da 140 različitih nijansi.

1902, Rotšild, jedno od poslednje pronađenih jaja

Najčuveniji je bio emajl u boji ostrige, čiji kolorit j ezavisio od svetla pod kojim se gleda. Od materijala za ukrašavanje korišćeno je zlato, srebro, bakar, nikl i paladijum, a gotova jaja su na kraju ukrašavana dragim kamenjem – safirima, rubinima, samragdima i dijamantima. Pored carskih jaja, 12 komada od ukupnog broja napravljeno je za sibirskog vlasnika rudnika zlata Aleksandra Kelha. Među prvim stvarima koje su emigranti posle revolucije prodali stranim antikvarima našlo se i šest jaja iz Kelhove kolekcije.  Od ukupnog broja jaja, pouzdano je locirano njih 44. Jedno od poslednje pronađenih jaja je takozvano Rotšildovo jaje, koje je 2007. godine prodato u Kristiju u Londonu ruskom kolekcionaru Aleksandru Ivanovu za oko 18 miliona dolara. Ovo jaje, roze boje, sa satom, koje u sebi krije brilijantskog petlića koji kukuriče do same aukcije nikada nije napuštalo kuću Rotšild.

Ruska revolucija donosi i kraj juvelirske kuće Faberže, kojoj je 1918. nacionalizovana imovina. Porodici Faberže je tokom komunističke ruske vlasti oduzeto i pravo da se povezuje sa istoimenom juvelirskom kućom. A kuća Faberže je i pored svih pritisaka, ostala slavna, skoro mistična i svakako veoma “žilava”. A kada se jedan istorijski krug zatvorio,  2007. godine, nova uprava kompanije objavila je i novo povezivanje prezimena Faberže sa kućom Faberže, što je pomoglo u potpunoj revitalizaciji kuće, koja je ponovo otvorena 2009. godine, u punom sjaju svoje vrhunske estetike.

Faberže u carskoj Rusiji

Danas se ime juvelira Karla Faberžea neizostavno povezuje sa ruskom carskom porodicom, a priča o ukupno 56 vaskršnjih jaja (od kojih su dva ostala nezavršena) iznova pleni aukcionare i kolekcionare širom sveta. Ipak, ni ostali predmeti sa pečatom ove juvelirske kuće ne ostavljaju nas ravnodušnim, čak i kada se radi o običnoj srebrnoj kašičici za čaj. Faberže je mnogo više od raskoši ili statusnog simbola, to je vrhunac umetničkog izraza nenadmašnog umetnika i simbol jedne od najvažnijih epoha carske Rusije.

S.Spasić