Vukovim stazama: Tršić i Tronoša

Vukova spomen-kuća u Tršiću, foto: Rasevic, via Wikipedia

TRŠIĆ

Reformator srpskog jezika i pisma, Vuk Stefanović Karadžić rođen je u selu Tršiću, blizu Loznice, u kući svog dede Joksima Bandule, rodom Hercegovca, koji je sa svog ognjišta u Hercegovini pobegao od turske odmazde. Deda je na vrhu sela, u senci okolnih šuma podigao kuću – pletaru.

Kako je zabeležio sam Vuk, njegovu su kuću toko Prvog srpskog ustanka Turci palili čak deset puta: „Otac ih je u jesen pravio, Turci u proleće palili“. Na mestu gde je stajala kuća, dva seljaka iz Tršića, Gajo Matić i Kojo Marjanović, podigla su veliki hrastov krst, 1897. godine, povodom prenosa posmrtnih ostataka Vuka Karadžića iz Beča u Beograd.

Hrastov krst i danas stoji u Vukovoj spomen-kući. Na mestu nestale kuće pre Drugog svetskog rata podignut je spomen-kompleks posvećen Vuku. Odbor za podizanje spomen-objekta oformljen je 1931. godine, a radovi na izgradnji završeni su 1933. godine. Proučivši tipove starih kuća iz okoline Jadra, arhitekta Miodrag St. Vasić projektovao je spomen-objekat, koji je osveštan u septembru 1933. godine, kada je u dvorištu spomen-kuće organizovan i prvi Vukov sabor.

Vukova spomen-kuća bila je prvi muzej na otvorenom u Kraljevini Jugoslaviji, na Balkanu a i jedan od retkih muzeja ovog tipa u čitavoj Evropi. Osmišljena je da u jednom delu pokazuje život srpskog seljaka s kraja 19. veka, a u drugom delu stalnu postavku vezanu za školovanje i rad Vuka Karadžića.

Kasnijih decenija spomen-kompleks je menjan, izložba posvećena Vukovom školovanju i radu premeštena je u manastir Tronošu 1964. godine, a dvorište oko Vukove spomen-kuće prošireno je i na njemu je zasađen voćnjak i podignuti objekti narodnog graditeljstva – čardak, vajat, kačara i mlekar, što posetiocima na živopisan način približava nekadašnji seoski život u Srbiji.

Manastir Tronoša, via Wikipedia 

MANASTIR TRONOŠA

Vuk Stefanović Karadžić naučio je da čita i piše od rođaka Jevte Savića Čotrića, koji je bio jedini pismen čovek u kraju. Zbog bolesti nije mogao da završi školovanje u Loznici, pa je kasnije otišao u manastir Tronošu. Otac Stefan odveo je sina u Tronošu igumanu Stefanu Jakovljeviću kako bi dečak učio, ali je njegov glavni posao bio da sa ostalimačuva manastirske koze, ovce i svinje, kao i da pomaže oko ostalih poljskih radova. Tek kad bi nastupila kasna jesen i ljuta zima, mali manastirski đaci dolazili su i do učenja. Vuk u Tronoši nije imao mnogo šta da nauči, jer je već u to vreme bolje čitao i od mnogih kaluđera. Otac, koji je često navraćao, na kraju ga je vratio kući. Ipak, ime ovog manastira danas se vezuje za ime srpskog filologa i reformatora.

Tronoša se nalazi u selu Korenita, u blizini Loznice i Krupnja. U Tronoškom letopisu iz 1791. godine kao ktitor manastira pominje se kraljica Katalina Nemanjić, žena kralja Dragutina. Smatra se da je manastir nastao između 1276. i 1282. godine. U 15. veku Turci su na manastiru ostavili svoj trag – crkva je srušena do temelja a manastir oštećen. Obnovljen je u 16. veku, a crkva Vavedenja Bogorodice podignuta je 1559. godine. Ni kasniji uzburkani vekovi nisu doneli mnogo dobra ovom manastiru. Spaljen je 1813. godine, a uz pomoć kneza Miloša Obrenovića, obnovljen 1833. godine, samo tri godine po dobijanju autonomije Kneževine Srbije. Crkva Vavedenja Bogorodice oštećena je i u Drugom svetskom ratu a ponovo obnovljena 1961. godine.

Za manastir Tronošu vezan je jedan od najlepših narodnih običaja: Ratarske sveće. Dva susedna sela skupljaju priloge i prilažu manastiru u vosku izlivene sveće za Veliki četvrtak. Sveće su visoke oko dva metra i teške preko pedeset kilograma. Ni u najtežim danima istorije ovog kraja, ovaj običaj nije prekidan, još od osvećenja ikonostasa 1834. godine kada je uveden. Veruje se da se na ovaj način prinosi žrtva za dobar rod.

Ispred manastira nalazi se desetocevna česma, a legenda kaže da su je sagradili Jug Bogdan i devet Jugovića pred polazak u Kosovski boj, 1388. godine. I česma je rušena mnogo puta u istoriji a sadašnja česma podignuta je 1968. godine. Iznad česme izdiže se kapela Svetog velikomučenika Pantelejmona, a u blizini protiče rečica po kojoj je manastir dobio ime.

S.Spasić

Česma u Manastiru Tronoši za koju se veruje da su je podigli Jug Bogdan i devet Jugovića, foto manastiri.rs