Žalfija, sinonim lekovitosti

Žalfija, foto: Michaela Wenzler from Pixabay

Za stare Egipćane, ova biljka vezivana je za žene i plodnost.  Za stare Rimljane ova biljka bila je veoma važna i smatrali su je čudesnim lekom koji pomaže protiv mnogih bolesti, naročito digestivnog trakta, čireva i slično. Otuda i latinski naziv Salvia officinalis za žalfiju potiče od reči salvare, što znači spasavati, izlečiti. Toliko je bila cenjena kao lekovita biljka u Starom Rimu, da je imala svoje mesto u zvaničnoj farmakopeji.

Kod nas je poznata od davnina, raste i kao gajena i kao divlja (u Sićevačkoj klisuri na primer, gde se zove kalaver) biljka, a nosi i nazive kadulja, pelim, kuš, džiger-trava, galoper, perušina, pitomi pelin, slavulja, šalvija…

Žalfija je rasprostranjena u čitavom svetu, poznato je oko 1000 vrsta salvia-e, i mada se smatra da je njena prirodna postojbina prostor Mediterana, susreće se kao tradicionalni lek od Dalekog Istoka, preko Evrope, pa do Amerike. Može se gajiti i na različitim terenima,  a vrsta koja je rasprostranjena na Mediteranu i većem delu Evrope – Salvia Officinalis, voli kamenito područje, ali može da sasvim dobro raste i u  saksijama. Ima karakterističan, jak miris i neobičan ukus.

Crvena jesenja žalfija

Od pamtiveka se koristi za stimulisanje koncentracije, inteligencije i pamćenja. Eterično ulje ove biljke koristi se u proizvodnji parfema, cvetovi su se negde koristili za pripravljanje ruža za usne, lišće se privijalo na obolele vene, a koren za umirenje.  U folkloru je često smatrana odličnom odbranom od zla, od otrovnih zmija i od zlih  duhova. Kroz istoriju bila je i simbol mudrosti, a engleska reč za žalfiju je – mudar. Postoji jedna stara engleska izreka koja kaže da ako čovek želi dugo da živi, treba da jede žalfiju u maju, koja potiče od srednjovekovne izreke: “Cur moriatur homo cui Salvia crescit in horto?” – “Zašto bi umro čovek koji u vrtu ima žalfiju?”

U vreme Karla Velikog (8.vek) žalfija je smatrana prvom među lekovitim biljkama, tako da je vladar zakonom propisao da sva državna imanja (a to su uglavnom bili manastiri) moraju da gaje i stotinak vrsta lekovitih biljaka. Žalfija je bila na prvom mestu. I danas, katolički manastiri veoma često sade žalfiju kao neku vrstu svete biljke (kao što kod nas možemo videti često i bosiljak u baštama).

U srednjem veku nastala je jedna posebna mešavina sirćeta i začinskog bilja koja se zvala “sirće četiri lopova”, za koju se smatralo da može da pomogne i u lečenju kuge. Priča seže u 1630. godinu kada je Tuluz bio okupiran kugom. Za vreme te velike epidemije, umiralo je na hiljade ljudi, za šta nisu marila četiri razbojnika, koji su ulazili u kuće obolelih i umrlih i pljačkali ih. Iako su bili toliko izloženi zarazi, nisu se nikada razboleli. Kada su uhvaćeni i odvedeni pred sud, a pošto im je zaprećeno smrtnom kaznom, otkrili su svoju tajnu – pre svake pljačke premazivali su se sirćetom u kome je bila mešavina žalfije, timijana (majčine dušice), lavande, ruzmarina i nekih drugih biljaka. Kada je sto godina posle ovog događaja i Marselj bio zaražen kugom, priča o razbojnicima je oživela a ovoj recepturi dodat je i beli luk, oduvek poznat kao odličan antiseptik. Sirće četiri lopova zadržalo se na popisu lekovitih sredstava sve do 19. veka. 

Boca “sirćeta četiri lopova” iz muzeja u Tuluzu (Musée Paul-Dupuy) – foto: Olybrius, via Wikipedia, CC BY-SA 3.0

I reč Salvia i reč officinalis odnose se na lekovitost. Primena žalfije može biti jako široka. Za period puberteta ili menopauze, odlično reguliše hormone. Čisti jetru, smiruje bubrege i smanjuje noćno znojenje Sveži listovi žalfije kojima se protrljaju desni ojačavaju naše zube. Ponekad se kaže da je žalfija panacea, lek za sve.

Čaj od žalfije odlično se bori i protiv upalnih procesa u grlu. Čaj od žalfije sprema se tako da se suvo lišče prelije ključalom voom, poklopi se, i tri minuta je potrebno da kuva. Tako poklopljena i skinuta sa vatre, trebalo bi da odstoji još jedno 15 minta i onda se pije. Možete tim čajem i da ispirate grlo.

Iako je čaj najbolje ne otklapati zbog korisnog eteričnog ulja koje tako ostaje u samom čaju, ovih dana, dok se borimo protiv pandemije, neki kineski izvori navodili su da je korisno ne samo piti tople i vruće napitke i vodu, već i inhalirati se što češće. Prema tome, otklopite žalfiju i nagnite se nekoliko minuta da udahnete deo onoga što nam ova korisna i divna bilja može pružiti.

Možda žalfija, ili čak ta srednjovekovna mešavina zvana “sirće četiri lopova” ne može da bude lek protiv virusa koji je zahvatio svet ove 2020. godine, ali setimo se da se u prirodi uglavnom nalaze rešenja za sve. Imunitet koji treba čuvati u ovim stresnim danima pandemije, svakako će nam biti zahvalan na malo “kućne nege”.

S. Spasić