Beograd je najstarija varoš u Evropi

Zoran Lj. Nikolić

 “Lepota je u oku posmatrača”, a iz pera Zorana Lj. Nikolića, Beograd je divna i drevna varoš. Nesrećnih devedesetih, kada su se mnogi povukli nemoćni da objasne sebi i drugima šta se to dešava oko njih, Zoran Lj. Nikolić i njegov prijatelj dr Vidoje Golubović potražili su odgovore ispod Beograda, u lagumima i pećinama. Ne može se pouzdano reći da li je Zoran Lj. Nikolić svesno odabrao Beograd za temu ili je Beograd izabrao njega, tek, priča o Zoranu je priča o tajnama ovog drevnog grada, koji na svojim obodima čuva ostatke najstarijeg uređenog naselja u Evropi, Vinču. Otkrivajući jednu za drugom tajne grada čiji je osnivač despot Stefan Lazarević (ili podsećajujći nas na istinu, koju smo skloni da zaboravimo i potisnemo) Zoran je za sve koji žele više da znaju i bolje da se informišu napisao zajedno sa dr Vidojem Golubovićem „Beograd ispod Beograda“. Njegov rad (ponovo timski) sa novinarom Večernjih novosti Mirkom Radonjićem rezultirao je knjigama „ Tajna Novog Beograda I i II“, pa onda samostalno „Globalizacija za neupućene“, „Masonski simboli u Beogradu“, knjigu pesama „Dekada“ i na kraju roman „Grad tajni“. Odlazeća 2012. godina, za Zorana i njegove saradnike bila je više nego dobra, „Beograd ispod Beograda“ će biti preveden na engleski jezik, roman „Grad tajni“ je doživeo peto izdanje.

Dovoljno povoda za razgovor  sa Zoranom Lj. Nikolićem.

Beograd i Vi ste u tihom savezu, sva Vaša dela imaju Beograd za temu, i Vi nas opet podsećate da je on dobro mesto za život. Nakon Duška Radovića i Moma Kapora, preuzeli ste obavezu da nas uputite u njegove tajne i lepotu koja se ne nalazi u savršenoj arhitekturi, već u njegovoj vitalnosti, šarmu, tajnama koje skriva duboko u sebi. Koliko se zbog svega toga osećate privilegovanim i da li ste u početku bili svesni da to može da postane ozbiljna priča i za Vas lično, i za Beograd?

Lagumi Beograda

Pre nego što odgovorim na to pitanje imam potrebu da pomenem Vinču. Dakle, često se vraćam temi da je Beograd najstarija varoš u Evropi. Ma koliko da to čudno zvuči, ovaj grad, na svojim obodima, ima spektakularne dokaze vinčanske kulture. U Vinči je bilo prvo urbano naselje najstarijeg kontineta još pre 7,5 hiljada godina. Kada brojevi ne bi bili toliko suvoparni, već kada bismo im se makar malo prepustili, shvatili bismo da se u vreme pre zvaničnog pronalaska točka ovde svila civilizacija prepuna visokih ciljeva koje propagira savremeno čovečanstvo. Pitate otkud ovakva misao? Jednostavno, Vinčani su bili narod koji je živeo na obali Dunava, imali su uređena naselja (kuće su bile poređane u redove, sa malim okućnicama koje su pokazivale da se matično nisu bavili poljoprivredom). Zašto se stalno vraćam u prošlost? Valjda zato što neke odgovore možemo dobiti od njih. Recimo, u vinčansko vreme postojala je harmonija koju propagira savremena Evropa, tada ratova nije bilo, postojao je izražen kult žene, jer su se Vinčanci divili čaroliji rađanja i veličini majke, imali su vremena da se mole svojim bogovima zagledani u zvezdano nebo iznad Dunava. Da se vratim pitanju, da li se osećam privilegovanim? Ne znam, ja samo znam da volim Beograd… a kada nekoga ili nešto volite onda brinete o njemu.

Devedesetih godina prošlog veka, Beograd nije bio najbolje mesto za život, u svim sferama, pa i u kulturi, zavladala je anarhija. Vaš prijatelj dr Vidoje Golubović i Vi pokušali ste da odgovore potražite na vrlo neobičnim mestima, u lagumima i pećinama, ispod Beograda. Šta ste očekivali da ćete tamo pronaći, a šta ste, zapravo, tamo pronašli?

Tašmajdan

Beograd je čudan grad. U lagumima koji su dugo ostali tajna njegovim savremenim žiteljima skrivali su se mnogi, drugi su imali magacine, barutane. Svašta je utonulo ispod grada, jer nove civilazicije imaju potrebu da potisnu i „pritisnu“ prethodne, samoživo ih terajući pod zemlju. Ipak je Beograd uspeo da sačuva svoje ožiljke. Knjigu „Beograd ispod Beograda“ uradio sam sa dr Vidojem Golubovićem, a knjige „Tajne Novog Beograda I i II“ sa kolegom  Mirkom Radonjićem novinarom Večernjih novosti. Moj rad i rad mojih prijatelja vezan je za prostor koji smo nazvali „između nauke i publike“. Ne bežimo od prostora zvanog „ex catedra“ već želimo da sa Beograđanima podelimo tajne koje su njihove. Mudri novinari su me nekada učili kako Srbiju ne treba upoznavati autom ili autobusom. Govorili su da treba ići železnicom, da Srbiju vidiš „s leđa“, iz bašte, sa mesta odakle niko ne očekuje. E, baš tako su išla naša istraživanja, ne tamo gde nas očekuju, već smo prilazili sa one strane odakle nismo bili očekivani, iz podzemlja, analizirajući čudne i nekad nametnute simbole koje nosi ovaj grad.

Beograd je mnogo puta rušen i ponovo sagrađen, ko su graditelji Beograda?

Počeo bih od beogradskih mostova, oni imaju vrlo neobičnu priču. Pre drugog svetskog rata Beograd je imao tri mosta: most kralja Petra (gde se nalazi Pančevački most), most kralja Aleksandra (sada je tu Brankov most) i Železnički most. Napomenuo bih da su te predratne godine bile godine procvata i vreme velike gradnje u Srbiji, dakle, kad je Srbija, odnosno, Jugoslavija napadnuta 6. aprila 1941. godine u očajničkoj želji da se zaustavi neprijatelj sva tri mosta smo mi sami srušili. Ako krenemo još dalje u istoriju, naći ćemo i Obrenoviće koji su takođe, bili veliki graditelji. Kada je Miloš Obrenović počeo gradnju Nemanjine ulice izgovorio je legendarnu rečenicu: “Ako ne mogu da priđem Beogradu, pokušaću da ga primaknem sebi.“ Aleksandar Obrenović je na mestu današnjeg SKC podigao Oficirski dom, ironično, ti isti oficiri su kasnije izveli puč u kome su Aleksandar Obrenović i Draga Mašin ubijeni. Novija istorija puna je fasifikovanih događaja i datuma, zabluda je da se sa gradnjom Novog Beograda započelo 1948.godine, gradnja je započeta 1938. od Brankovog mosta do Zemuna, a arhitekta Dragiša Brašo šest nedelja pre bombardovanja, kaže da se planira velika gradnja preko Save. Ovo ne govorim da bih poništio ono što su kasnije radili i gradili naši preci te 1948. godine, radi se o pokušaju da se ispravi nepravda prema ljudima koji su daleke 1938. godine započeli jedan veliki i značajan posao. Vratio sam se u vreme naših dedova da vidim u kojoj meri smo mi njihovi nastavljači.

Grad tajni

Bliži se kraj 2012. godine, na poslovnom planu ova godina donela Vam je ponovljena izdanja svih Vaših knjiga. „Beograd ispod Beograda“ će biti preveden na egleski jezik, kako ste Vi lično zadovoljni ovom godinom? 

Vrlo sam zadovoljan, toliko da ništa ne bih menjao, ni na poslovnom, ni na privatnom planu.

Tanja Petrović Miljković

Fotografije korišćene u članku preuzete su sa sajta Zorana Lj. Nikolića.