Beograd optočen Zlatnom niti

Divna Ljubojević i Melodi, Vaskršnji koncert 15.04.2018, Beograd, Zadužbina Ilije M. Kolarca

Bez mnogo ukrasa na sceni, bez video bima, bez specijalnog svetla, a ipak raskošno i bogato, zvučno, efektno, muzički izvajano a glasovno perfektno, koncert Divne Ljubojević i njenih Meloda u punoj sali Kolarčeve zadužbine dodirnuo je i najtvrđe kritičare, čak i one koji su očekivali možda nešto drugačiji program ili možda koncert više nalik na one prethodnih godina u Centru „Sava“.

Ovog puta Melodi su odlučili da Beogradu poklone jedno intimno veče, jedan susret oči u oči i jednu bliskost koja je izmamila i mnogo aplauza i mnogo osmeha. Publika raznovrsna, od onih koji dobro poznaju kompozicije koje su izvođene, čak i različite napeve istih duhovnih bisera kao št su Heruvimska pesma, ili Voskresenije Hristovo vidjevše, pa do onih koji su Divnu Ljubojević možda otkrili tek kada je otpevala Bajaginu pesmu „Otkada tebe volim“ ili koji je otkrivaju kroz numere koje je izvela za seriju „Nemanjići“.

Divna Ljubojević i Melodi, Vaskršnji koncert 15.04.2018, Beograd, Zadužbina Ilije M. Kolarca

Nastup u „Kolarcu“ u nedelju, 15. aprila 2018. godine počeo je tako što je na scenu izašla sama Divna Ljubojević, izvela „Voskresni, Bože“, a zatim su joj se pridružili „Melodi“, neki koje nismo dugo videli, a i poneko mlađi. Pod budnim okom dirigenta Divne, skoro dva sata čarolije prošlo je za tren. I posle dugih aplauza pred kraj koncerta, čarolija se nastavljala, a „Zlatna nit“ odmotavala se čitave večeri kao jedan vodič kroz lavirint muzičkog nasleđa Srbije, Vizantije, Grčke, Bugarske, Rusije. Neke kompozicije otpevane su u starim a neke u novim aranžmanima, onako kako Melodi sa Divnom Ljubojević nastupaju i rade već 27 godina i kako su kroz 25 studijskih albuma objavljenih širom sveta preneli u današnji trenutak najstariju klasičnu muziku, onu koja je ujedno najiskrenija i najosetljivija jer se direktno obraća Svevišnjem. Ali i kojom se čovek obraća samom sebi, pogledajući se u to ogledalo duše i tragajući za Bogom u sebi.

Divna Ljubojević, kao vajar koji glasom oblikuje i prenosi božansku promisao mnogo toga nam donosi, a pre svega ideju dobrog, lepog i skladnog. Ta lekovita harmonija dovodi nas do preobražaja duše, koja žedna lepote i bliskosti sa Bogom od koga smo se otrgli, ponovo pronalazi put, opet kao jednu nit, kao izlaz iz tog lavirinta svakodnevice koja nas udaljava i od sebe i od drugih i od Njega. I zato oni koji prisustvuju ovakvim nastupima žele da ta Nit koja ih vodi ka svetlosti nikad ne prestane da se odmotava, da taj plemeniti dar posebnog božanskog duha koji nam je poklonjen da nas povede – ne zastane.

Taj podsetnik o Trajanju, muzika koja je najstarija klasika i koju mi zaboravljamo i sklanjamo, na koju se osvrćemo sa jednom nadmenošću svojstvenom današnjem čoveku, vodi nas ka istini i lepoti. To je Ars Sacra, sveta umetnost, kojoj imamo sreću da prisustvujemo i da je osetimo. I sreća naša je u tome da su Vaskršnji koncerti Divne Ljubojević i Meloda polako postali tradicija koja se iščekuje iz godine u godinu. To je takođe jedna Nit, jedna neispričana priča o velikom muzičkom blagu, o nasleđu o kome je potrebno da više brinemo, na koje bi trebalo više da obratimo pažnju.

Divna Ljubojević je jedan od onih boraca za lepo i dobro, jedan od onih posebnih duhova koji su svoju misiju shvatili ozbiljno i koja je tu muziku dovela do nove prepoznatljivosti, do novog čitanja i tumačenja a pre svega, dugogodišnjim ozbiljnim radom i do velikog sabiranja, sakupljanja i otkrivanja. Jer tek kad se stvari otkriju one mogu i da se sačuvaju i da se prenesu nekome za budućnost. Divna Ljubojević je ne samo širom sveta pronela našu duhovnu muziku, ona je širom otvorila vrata svima koji žele da čuju, vide, saznaju i osete taj duhovni genom našeg bića, tu suštinu iz koje iznova postajemo svesni sebe i bliži Tvorcu.

Suzana Spasić