Božić, najradosniji praznik

“Nema dana bez očnoga vida niti prave slave bez Božića!” – P.P. Njegoš

Andrej Rubljov, Rođenje Hristovo, 1405, Kremlj, Moskva

Andrej Rubljov, Rođenje Hristovo, 1405, Kremlj, Moskva

Najavljeno od proroka vekovima unapred, rađanje Spasitelja sveta, Božića, u jevrejskoj tradiciji čekalo se dugo. Ljudsko mnjenje taj događaj videlo je na svoj način, po njima Spasitelj je trebalo da se rodi na carskom dvoru, u svili, okružen pažnjom i luksuzom. Božja promisao htela je drugačije, jer kako prorok Isajija kaže:“On nemoći naše uze i bolesti naše ponese.“ (Matej 8, 17) Proročanstvo, ma koliko tajnovito, u nekoliko stvari je bilo izričito. Spasitelja sveta morala je da rodi deva:„Evo, devojka će zatrudneti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuilo, tj. prevedeno:s nama je Bog.” (Matej, 1, 23-24). Božji sin mora da bude rođen u Vitlejemu: „I ti, Vitlejeme, zemljo Judina, nikako nisi najmanji među knezovima Judinim; jer će iz tebe izaći knez koji će spasti narod moj, Izrailja.“ (Matej 1, 6-7)  Njegovo rađanje prepoznali su i najavili mudraci i priroda (zvezda koja je vodila tri mudraca):„… I gle, zvezda koju su videli sa istoka, iđaše pred njima dok ne dođe i ne stade nad mestom, gde je bilo dete. A kada videše zvezdu, obradovaše se vrlo. I uđoše u kuću i videše dete s Marijom, materom njegovom, i padoše i pokloniše mu se. Pa otvoriše kovčege svoje i darivaše ga zlatom, tamjanom i smirnom.” (Matej 2, 9-12)

Bog koji je po svojoj suštini Ljubav, rođenje svoga sina promislio je u duhu darivanja i pomirenja. Od trenutka kada su se pastiri okupili da mu se poklone u pećini, do današnjeg dana, rođenje Božića, spontano je izazivalo radost i toplinu. Najradosniji hrišćanski praznik, uprkos različitosti među narodima, nezamisliv je bez određene simbolike koja prati  prvu Blagu noć Hristovog rođenja.

Kod nas Srba, Božić je izvesno vreme bio zabranjivan i krišom slavljen. U urbanim sredinama vrlo malo ljudi je u vreme komunizma slavilo Božić onako kako ga sada slavimo, običaji i simbolika opstali su zahvaljujući negovanju običaja i hrišćanske tradicije na selu. Mnogo toga  se i danas razlikuje od mesta do mesta, ali Božić je kod Srba nezamisliv bez: Badnjeg dana, badnjaka, slame, česnice i položajnika.

Božićni običaj, foto Milica Sekulić

Božićni običaj, foto Milica Sekulić, Flickr

Badnji dan

Badnji dan najavljuje Božić, tada se porodica okuplja i sprema za proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika, Božića. Svečana večera (Badnje veče) na kojoj mogu da prisustvuju samo članovi porodice mora da bude posna ali bogata, na trpezu se iznose med, orasi, voće, riba, prebranac i drugo. Veruje se da ko ostane gladan na Badnje veče biće gladan čitave godine.

Badnjak

Po badnjak se ide rano izjutra (obično muški deo porodice) nazvan je po Badnjem danu i obično je to mlado, hrastovo ili cerovo drvo. Simboliše drvo koje su pastiri doneli kako bi se pećina ugrejala za malog Hristosa. Po nekima badnjak predstavlja i nagoveštava drvo Krsta Hristovog. U urbanim sredinama ovaj običaj je uglavnom očuvan preko unošenja hrastovih grančica uvezanih u buket.

Slama

Slama simboliše onu slamu na koju je Hristos bio položen kada se rodio. Stavlja se ispod stola, a na slamu se stavljaju slatkiši, pokloni i igračke za decu.

Položajnik

Na Božić, rano izjutra, sa pozdravom Hristos se rodi ulazi prvi gost, on se posebno dočekuje u kući sa radošću i poklonima. Simbolički, on predstavlja one Mudrace koji su došli da se poklone Hristu u pećini. Po verovanju, položajnik je čovek koji za celu narednu godinu donosi sreću  toj kući. 

Česnica, foto Apetro, Coolinarika

Česnica, foto Apetro, Coolinarika

 Česnica

Česnica se mesi rano izjutra i u nju se stavlja zlatni, srebrni ili običan novčić. Pre lomnjenja česnice prekadi se cela trpeza tamjanom i ukućani svi zajedno izgovore Oče naš, nakon čega domaćin lomi česnicu i daje svakom ukućaninu po parče, onaj koji pronađe novčić veruje se da će imati najviše sreće te godine.

Božić je praznik pun simbolike, kome se najviše raduju deca. Bez obzira da li je u vašoj porodici Božić tradicija ili tek učite simboliku koja mora biti ispoštovana, nemojte zaboraviti da je suština Božića u ljubavi, praštanju i milosrđu, a ne u formi koja jeste odraz suštine, ali koja ništa ne znači ukoliko ne širi duh ljubavi i milosrđa.

SREĆAN BOŽIĆ! HRISTOS SE RODI!

Tanja Petrović Miljković

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>